/ AUTORSKI RADOVI / Hajde da prvo krenemo kroz ‚‚vrata‚‚ bezbednosti

Hajde da prvo krenemo kroz ‚‚vrata‚‚ bezbednosti

ubzrs on 13/09/2016 - 6:55 am in AUTORSKI RADOVI, GLAVNA TEMA

KAO PREDSTAVNIK NEVLADINOG SEKTORA- UDRUŽENJA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU SRBIJE UČESTVOVALI STE U KREIRANJU POLITIKE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SVIM SEGMENTIMA. NA KOJI NAČIN STE UČESTVOVALI?

Udruženje za  bezbednost i  zdravlje na  radu  Srbije ,  kao  pravni sledbenik Saveza zaštite na radu  SRJ od 2000   godine aktivno učestvuje  u kreiranju politike bezbednosti   i   zdravlja   na   radu   R.Srbije.   Podsećanja   radi,   sa   predstavnicima Ministarstva za rad , Fakultetom zaštite na radu i dr  u Zobnatici 09-10.05.2001godine pregovarali smo sa prestavnicima Evropske unije o okvirima budućeg zakonodavnog uređivanja. Tada su definisani okviri budućeg Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu i podzakonskih propisa odrekavšivše se prefiksa “ zaštite na radu “, potrebi izrade nacionalne politike-  nacionalne strategije sa akcionim planom, oformljenju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, uspostavljanju socijalnog dijaloga i dr. U tom period

2001-2005 godine bilo je izuzetno loše stanje u privredi, sprovodila se ubrzana tranzicija i privatizacija na porušenom i izbombardovanom sistemu, stru čna lica – referenti zaštite na radu su bila obezglavljena baveći se samo perifernim poslovima, Fakultet zaštite na radu bio je na prekratnici da li da zadrži odsek zaštite na radu koga niko  nije  hteo  da  upiše………Od 2001-21.11.2005 godine  Ministarstvo  za  rad  – Uprava za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa socijalnim partnerima, Udruženjem za bezbednost i zdravlje na radu Srbije i malim brojem stručnih lica koja su podržavala reformske promene uradila  je veliki  posao i udareni su temelji buduće politike i sistema bezbednosti i zdravlja na radu.

Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, za čiju izradu su u najvećoj mogućoj meri primenjeni zahtevi iz Direktive 89/391/EEC o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti  i  zdravlja  na  radu,  kao  i  podzakonskim  propisima  kojima  su  u nacionalno zakonodavstvo transponovane pojedinačne direktive EU koje su donete na osnovu Direktive 89/391/EEC, drugim podzakonskim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugim propisima- oko 25 propisa i 5 Uredbi.

Zakonodavni okvir čine i ratifikovane Konvencije Međunarodne organizacije rada, Zakon o radu, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu,  Zakon  o  opštoj  bezbednosti  proizvoda,  Zakon  o  standardizaciji, Zakon  o akreditaciji, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o ambalaži i ambalažnom proizvodu.

Pored ovih sistemskih zakona posebno treba naglasiti i Zakon o bezbednosti proizvoda,  Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja, Zakon o zaštiti od jonizijućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o energetici, Zakon o efikasnom korišćenju energije, Zakon o zaštiti od požara, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i mnogi drugi zakoni, podzakonski propisi (npr. tehnicki propisi nastali na osnovu direktiva novog pristupa propisi o bezbednosti mašina, liftova, eksplozivnoj zastiti ličnoj zastitnoj opremi,), tehnički propisi i standardi čijom primenom se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi, a koji su, neretko, trasponovane direktive Evropske unije.

Osnovni tekst Zakona o bezbednosti i zdavlju na radu rađen je u period 2002-2005 godina i predstavljao je u to vreme zamajac u uređivanju socijalne politike.U međuvremenu , 2015 godine, usvojeni su brojni propisi i   izmene i dopune kako samog  zakona  tako  i  podzakonskih    propisa.  Na  osnovu  preuzetih  obaveza  u postupku pridruživanja R.Srbije EU  definisane su  izmene i  dopune zakonskih i podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Od usvajanja Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu , 21.11.2005 godine pa do danas    Udruženje  za  bezbednost  i  zdravlje  na  radu  Srbije  direktno  učestvuje  u ubrzanom kreiranju politike bezbednosti i zdravlja na radu i uopšte kreiranju budućeg sistema . Aktivno učestvujemo u radu Saveta za  bezbednost i zdravlje na radu, radnim telima za   analiziranje zakonodavnog sistema, radnim telima na izradi nacionalne strategije,  zakonskih  i  podzakonskih  propisa,  stručnim  manifestacijama  i savetovanjima, različitim projektima reforskih promena inspekcije rada i sistema osiguranja, organizovanju Nacionalnog dana bezbednosti – 28.aprila, obeležavanju nedelje bezbednosti i dr.

STICKER_zutikocka

U KOJOJ MERI SE UVAŽAVA MIŠLJENJE UDRUŽENJA U KREIRANJU POLITIKE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I PRIPREMI ZAKONSKIH I PODZAKONSKIH AKATA?

U periodu  15. maj 2013 – 24.decembar 2013 godine  prema odluci Vlade R.Srbije učestvovali smo  u radu radne grupe za izradu Strategije bezbednosti i zdravlja na radu  i radnoj grupi za analizu zakonskih i podzakonskih propisa i davanja predloga za njihove izmene i dopune. Nakon toga ove aktivnosti su nastavljene krog učešće u radu Saveta za bezbednost i zdravlje na radu i komisiji  za bezbednost i zdravlje na radu u okviru Socijalno ekonomskog Saveta . Svo ovo vreme rad u  radnim grupama je bio veoma transparentan, dostupan i javan. Tehnička  podrška i nosilac celog posla uz aktivno učešće po svim pitanjima je bila Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Na osnovu   prethodno sprovedenih aktivnosti sve prispele pisane , a kasnije i usmene inicijative  i sa javnih rasprava , pa i Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije, su razmatrane i sve odluke su donate  koncezusom. Najveći broj predloga koje je Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije predlagalo   je usvojen i ugrađen kroz zakonske   i podzakonske promene. Jedno od sistemskih pitanja na koga radna grupa nije  dala odgovor je mesto i uloga službe medicine rada . Tokom rasprave , od predstavnika medicine rada nismo dobili  odgovarajuće odgovore a nismo stekli uvid u kapacitete koji bi se traženi zahteve ispunili. Zbog toga smo ovo pitanje ostavili da se rešava kasnije.

KAKVI SU EFEKTI IZMENA I DOPUNA ZAKONA O BZR I PODZAKONSKIH AKATA?

Kada smo radili na zakonskim izmenama bili smo u dilemi da li da radimo novi Zakon ili samo izmene i dopune. Doneta je odluka da se rade izmene i dopune Zakona o bezbednosi i zdravlja na radu a da se izradi novog zakona pristupi tek posle promena u sistemskim zakonima i nakon skrininga sa Evropskom komisijom u vezi otvaranja poglavlja 19. Od donošenja izmena i dopuna Zakona o bezbednosti i zdralja na radu , tj.od 18.11.2015 godine pa do danas pristupilo se usklađivanju rada licenciranih kuća i ono traje i ove godine. Ministarstvo za rad, zapošljavanje , boračka i socijalna pitanja – Uprava za  bezbednost    i  zdravlje na  radu  uz  predhodno sprovedenu procedure i raspravu  uradila  je  izmene  u  podzakonskim propisima.  U  praksi  su  se    pojavile određene dileme koje nisu sistemske već su  pojedinačne i koje se rešavaju u hodu. Što se tiče analize efekata izmena i dopuna zakona i podzakonskih akata o njima  može da se govori tek po sprovedenom postupku relicenciranja pravnih lica/preduzetnika, zaživljavanju inspekcijskog nadzora  po  kontrolnim  listama  i  pravljenja  crne  liste poslodavaca, kao  i po donošenju pravilnika o kontinualnom osposobljavanju lica za bezbednost i zdravlja na radu.

Ono što posebno treba naglasiti kao merilo efekata sistemskih pitanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je potreba razvijanje javne svesti  i jačanja kapaciteta i  uloge civilnog društva   za poboljšanje uslova rada i  dijaloga sa javnim institucijama kroz :

– podizanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu u svim vidovima obrazovanja : osnovnom, srednjem i visokostručnom obrazovanju i vaspitanju  a posebno u dualnom obrazovanju i obrazovanju odraslih:

– podstijac naučno –istraživačkog rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koji je dugi niz  godina zanemarivan,  izuzetak Visoka tehnička škola strukovnih studija, N.Sad. Sa ovog aspekta podržati inicijativu    nove ulage naučnog i visokostručnog obrazovanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

– promocija kulture prevencije i primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i države (udruženja poslodavaca, sindikati, inspekcija rada, školstvo, fondovi za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, i dr.);

– jačanje uloge  i odlučivanja u okviru socijalnog dijaloga na svim nivoima , a posebno u okviru Radnog tela Socijalno- ekonomskog saveta Republike Srbije i Saveta za bezbednost i zdravlje na radu.

– uključivanje predstavnika medija u sve navedene aktivnosti .

KAKO OCENJUJETE OPŠTE STANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU?

Naše mišljenje ja da su sistemska pitanja dobro uređena ali da treba puno toga još uraditi a posebno po pitanju neposredne primene.  Stvoreni su  preduslovi za uspostavljanje i funkcionisanje politike i uopšte sistema bezbednosti i zdravlja na rad: zakonodavno uređivanje, praktično osposobljavanje  preko 7.000 stručnih lica , i oko 600 pravnih lica/agencija za bezbednost i zdravlje na radu, više od 30 pravnih subjekta vrši preglede, provere i ispitivanja opreme za rad i radne okoline, na 17 fakulteta se osposobljavaju budući kadrovi, danas na Fakultetu zaštite na radu- smeru zaštite na radu se upisuju vukovci što je nekad bilo nezamislivo , napravljen je profil stručnjaka- lica za bezbednost i zdravlje na radu koji je sada i struka koji je trenutno najtraženiji pri zapošljavanju,   uspostavljen je socijalni dijalog, inspekcija rada radi daleko efikasnije i dr.

Po meni najveći problem zbog čega sistem ne funkcioniše dovoljno dobro je nedefinisan status službe medicine rada. A to je jedan od stubova sitema.

Posebno i ponovo treba naglasiti   da je zdravlje   zaposlenih   preduslov privrednog  razvoja, kao i njihov ishod i indikator. Razumemo da ciljevi daljeg privrednog  razvoja  mogu  biti  postignuti  samo  uz  odsustvo  široko rasprostranjenih bolesti u vezi sa radom i po nama i dalje veoma velikog broja povreda na radu   i izdvajanja sredstava   po ovom osnovu do 4% BND. Istovremeno, odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu koje se odnose na službu medicine rada u praksi nisu našle svoju primenu, tako da je medicina rada koja bi morala biti osnov prevencije i zdravstvene zaštite zaposlenih ostala na marginama sistema bezbednosti i zdravlja na radu.

Jedan od problema sa kojim se susrećemo je  nepostojanje jedinstvene metodologije u utvrđivanju broja povreda na radu, tako da se podatci o broju povreda na radu znatno razlikuju između Fonda za PIO ,  Fonda za zdravstveno osiguranje ,  inspekcije rada  ,  Inspektorata za  rad  i  Uprave za  bezbednost i zdravlje na radu. Zbog toga prepoznajemo potrebu da se po prioritetu   uredi registar  povreda  na  radu  i  profesionalnih  oboljenja  na  principima EUROSTATA- odn. prema metodologiji ESAW i EODS;

Iznova  potvrđujemo svoju  posvećenost pravu  na  obrazovanje i  u  tom smislu  insistiramo na  izradi  programa kontinuiranog obrazovanja    o  oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i to za : poslodavace, predstavnike zaposlenih i lica za bezbednost i zdravlje na radu . Dalje potvrđujemo da je pun pristup kvalitetnom obrazovanju obavezujući i za predstavnike i nosioce državnih funkcija, pre svega inspekcije rada. U ostalom ovo je i deo proklamovane politike Vlade R.Srbije i kao takvu je neophodno sprovesti.

Prepoznajemo da su mlađe generacije čuvari budućnosti i da je potreban bolji kvalitet i pristup obrazovanju i uvođenju u posao , uključujući poboljšane stručne i profesionalne obuke  kroz obrazovne institucije sistema i verifikovane akreditovane   /licencirane ustanove. Izražavamo duboku zabrinutost zbog postajanja visokog stepena nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti, naročito među mladima, i prepoznajemo potrebu za strategijama održivog razvoja koje bi se aktivno bavile zapošljavanjem mladih na svim nivoima. U tom smislu prepoznajemo potrebu za izradu globalne strategije za zapošljavanje mladih.

U ovom kontekstu prepoznajemo veoma NIZAK nivo zaposlenosti mladih kod pravnih lica/preduzetnika sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu , zbog ograničenja definisanih zakonom i podzakonskim propisima.

Kao zadnje, naglašavamo da je borba protiv rada na crno, korupcije i nelegalnih tokova na nacionalnom nivou prioritet, i da je ozbiljna prepreka za efektivno  i  zakonito  poslovanje. Stoga  podržavamo nameru  Vlade  R.Srbije  i „borbu“ protiv svih vidova nelegalnog poslovanja i korupcije u sferi rada.

U periodu  koji koji predstoji  i koji će po mnogo čemu biti izazov za struku  i koji će modelirati budući sistem potrebno je uraditi puno toga, a pre svega:

  • izradu novu strategije bezbednosti i zdravlja na radu za naredni period;
  • izradu  novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i na osnovu istog usklađivanje podzakonskih pripisa;
  • izradu Zakona o obaveznom osiguranju;
  • izradu     Zakona  o  iznajmljivanju  radnika  od  drugog  poslodaca – tzv.lizing radnika kojim treba definisati poglavlje: bezebednost i zdravlje na radu;
  • definisanje mesta i uloge službe medicine rada;
  • izradu podzakonskih propisa kojim se definišu mere za bezbedan rad žena, mladih, invalida, noćni rad i ………
  • definisanje uvodne i kontinalne edukacije lica za bezbednost i zdravlje na radu i poslodavaca koji obavljaju poslove lica za bezbednost i zdravlje na radu;
  • kriterijume za  selekciju    kadrova  i  propisivanje postupka  praktične osposobljenosti kroz obavezne vidove osposobljavanja i ostale uslove;
  • diferenciranje poslova koje mogu da obavljaju lica za bezbednost i zdravlje na radu na osnovu lične kvalifikacije;
  • izradu   registra povreda na radu i profesionalnih oboljenja;  izrad u registra zaposlenih koji rade sa azbestom, opasnim- kancerogenim, mutagenim i dr. materijama,
  • izradu  standarda bezbednosti i zdravlja na radu prema   delatnosti i veličini firme , posebno za mikro i mala preduzeća/poslodavce i vodiča za lakšu primenu propisa.
  • izgradnji informacionog sistema  i modernizacija rada inspekcije rada, i dr.

NA KOJI NAČIN SARAĐUJETE SA DRŽAVNIM INSTITUCIJAMA, SA UDRUŽENJIMA POSLODAVACA I SA SINDIKATIMA?

Stvaranje  bezbednog  i  zdravog  radnog  okruženja  u  R.Srbiji  јe  strateški  cilj Udruženja za bezbednost i  zdravlje na radu Srbije.  Uloga Udruženja  za bezbednost i zdravlje na radu Srbije јe eksplicitno prepoznata u Strategiji bezbednosti i zdavlja na radu u R.Srbiji za period 2013-2017 godine   kao starteškog partnera, koјa   nalaže podeljene nadležnosti i odgovornosti svim subjektima sistema kako bi se ohrabrila saradnja između socijalnih partnera : države, asocijacija poslodavaca  i zaposlenih. Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije  aktivno od 2004 godine učestvuje u kreiranju socijalne dijaloga i socijalne politike i radu Saveta  za bezbednost i zdravlje na radu. Aktivnosti  Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZnR) se godinama praktikuјu unutar okvira strateške politike poslodavaca koјa uključuјe dva naјvažniјa dela: izrada zakonodavstva prilagođenog uslovima poslovanja i izradi nacionalne startegije  sa  definisanim  akcionim  merama  za  realizaciju  postavljenih  ciljeva.  U  tom konteksu  Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije aktivno učestvuje u postupku donošenja zakona, podzakonskih propisa, strateških dokumenata i pratećih akata sistema bezbednosti i zdravlja na radu, informativnoj mreži, promociji bezbednosne prakse i dr.

Jedan od proiritetnih ciljeva  Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije je, između ostalog, je podizanje svesti svih subjekata sistema a pre svega lica (menadžera) za bezbednost i zdravlje na radu i poslodavaca o značaju bezbednih i zdravih uslova rada, kao i  podizanje opšte  i  poslovne kulture odnosno nacionalne kulture prevencije u  oblast i bezbednosti i zdravlja na radu.Kao što je rečeno Udruženje   zajedno sa socijalnim partnerima:  Ministarstvom  za  rada  –  Upravom  za  bezbednost  i  zdravlje  na  radu  i Inspektoratom rada, Unijom poslodavaca Srbije i asocijacijama sindikata: SSSS i UGS zajednički radi pa podizanju svesti i kulture prevencije i podizanje rejtinga , kako u R.Srbiji tako i van nje. Posebno ističemo dobru saradnju sa Upravom za bezbednost i zdravlja na radu, Komisijom za bezbednost i zdravlje na radu pri Sojijalno ekonomskim Savetom i Unijom poslodavaca Srbije – Savetom za bezbednost i zdravlje na radu, ZOP i ZŽS.

Takođe naglašavamo potrebu i snažno podstičemo   usvajanje i podsticanja dobrih praksi , uz aktivno učešće, inter alia, socijalnih partnera u dodeljivanju priznanja povodom dana bezbednosti i zdravlja na radu. U tom kontekstu treba izraditi Pravilnik o dodeli nagrada i priznanja za promociju bezbednosti i zdravlja na radu.

DA LI STE ZADOVOLJNI TOM SARADNJOM?

Uslovno , zadovoljni smo saradnjom, pre svega poverenjem i poslovnom etikom koju negujemo i nadamo se da ćemo takvom saradnjom postići očekivane rezultate kroz traženje novih inovativnih rešenja. Delujući u okviru formiranih tela , Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, organizovanjem tematskih konferencija i savetovanja pokušavamo da svest o bezbednosti i zdravlja na radu kod svih sudionika sistema podignemo na viši nivo. Pri tome treba naglasiti da se sve odvija pod patronatom Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i uz veoma skromna finansijska sredstva.

I ovim putem, predlažemo  da se uspostavi  inkluzivan i transparentan proces analize sistema socijalne politike   a pre svega u sferi rada   otvoren za sve aktere i usmeren na razradu globalnih ciljeva privrednog   razvoja sa kojima bi se saglasio Socijalno –ekonomski Savet ,   a u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu   Savet za bezbednost i zdravlje na radu čiji rad treba što pre obnoviti. U tom kontekstu treba dati posebnu ulogu Savetu za bezbednost i zdravlje na radu koji treba da obavlja periodičnu proveru funkcionisanja sistema radno-pravnih odnosa . Prepoznajemo da napredak u postizanju ciljeva treba da bude ocenjen i praćen ciljevima i indikatorima, uzimajući u obzir okolnosti privređivanja , kapacitetima   i veličini poslodavaca. Prepoznajemo da su veća doslednost i saradnja među različitim mehanizmima i inicijativama u vezi sa privrednim   razvojem od ključne važnosti. U tom kontekstu treba jačati svest o ulozi i jačanju kapaciteta i uloge civilnog društva za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama

Posebno treba naglasiti i podržati inicijativu Unije poslodavaca Srbije:

  • da se svest na radnom mestu, kao i svest javnosti o bezbednosti i zdravlju na radu unapređuje kroz kampanje povezane sa (gde je odgovarajuće) radnim mestom i pozitivnim inicijativama;
  • promociji mehanizama za obrazovanje i obuku o bezbednosti i zdravlju na radu, posebno za poslodavce, zaposlene i njihove predstavnike nadležne za bezbednost i zdravlje na radu, inspektore rada , lica za bezbednost i zdravlje na radu i dr;
  • da se uvedu koncepti bezbednosti i zdravlja na radu u obrazovne i stručne programe obuke a posebno kroz programe permanentnog osposobljavanja poslodavaca i lica za bezbednost i zdravlje na radu;
  • da se olakša razmena statistike i podataka o zdravlju i bezbednost i između relevantnih državnih organa, poslodavaca, zaposlenih i njihovih predstavnika, kao i   da se izgradi mehanizam za prikupljanje i analizu podataka o profesionalnim povredama i bolestima i njihovim uzrocima, uz vođenje računa o relevantnim instrumentima;
  • da se obezbede potrebne informacije za poslodavce i  zaposlene i njihove asocijacije i da se promoviše i  olakšava saradnje među njima sa ciljem da se eliminišu ili na najmanju meru svedu, koliko je izvodljivo u praksi  opasnosti i rizici u vezi sa radnim mestom;

DO KOG STEPENA SU EVROPSKI STANDARDI IMPLEMENTIRANI U SISTEM BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU KOD STRANIH A KAKO KOD DOMAĆIH PRIVREDNIH SUBJEKATA  ?

Koorporativna politika i društveno odgovorno poslovanje sa visokim standardom uspostavljenog sistema   bezbednosti i zdravlja na radu   predstavlja jedan od prioriteta i preduslova uspešnosti većine stranih kompanija koje posluju u R.Srbiji. Rezultat su visoka motivisanost zaposlenih  i smanjenje troškova usled povreda, bolovanja ili profesion alnih obolenja  .  Većina  ovih  firmi  poseduje  uspostavljene  sisteme  kvaliteta  QMS,  EMES  , OHSAS i posebnu   pažnju    posvećuje   podizanju kulture i podizanju svesti za primenu propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu  a pre svega na pravovremenoj eduka ciji i osposobljavanju  za rad na bezbedan način kako bi se rizici svakodnevnog poslovanja sveli na najmanju moguću meru.

U skladu sa uspostavljenom politikom poslovanja kao i na osnovu standard  OHSAS 18001, cilj sistema upravljanja  većine stranih kompanija je ostvarivanje vizije, politike i ciljeva kompanije, strategije razvoja, praćenje domaće i  evropske regulative, primena i promovisanje preventive u oblasti zdravlja i bezbednosti, povećanje zadovoljstva svih zaiteresovanih strana, kao i osvajanje liderskog mesta na tržištu kao društveno odgovorne kompanije. Krajnji cilj korporativne politike je obezbediti efektivnost svih poslovnih procesa uz pomoć zdravog i zadovoljnog zaposlenog. Radeći u komisiji za dodelu nacionalnog priznanja uočili smo veoma veliki uticaj lica za bezbednost i zdravlje na radu koji svoje aktivnosti obavljaju u saradnji   sa mendžmentom firmi. Bezbednost i zdravlje na radu se promoviše od ulaska u konpleks, na panoima ili bilbordima se promoviše broj dana bez povreda na radu, politika ZERO tolerancije, u proiozvodnim halama , dobrim primerima bezbednosne prakse, inženjerskim rešenjima, programima permanentne edukacije na svim nivoima i dr.

Treba imati u vidu i  mišlenje stranih investitora – Prevod iz bele knjige:

Proces ustrojavanja sa EU direktivama vezanih za BZNR je u usponu, sa daljom harmonizacijom preostalih direktiva vezanih za elektormagnetno zračenje i optičku radijaciju je u daljem poboljšanju . Radi se na amadmanima   na Zakonu   i prostalu implementaciju legistative. Nova strategija za period 2013-1017 je u procesu primene . Jedinstveni registar povreda je u toku izrade. Inspektorat za rad je nastavio sa inspekcijskim pregledima kao i sa aktivnostima na podizanju svesti i pored smanjenja zaposlenih u inspekciji.

Situacija kod domaćih poslodavaca po pitanju uređivanja materije bezbednosti i zdravlja na radu je veoma različita i složena. Radi potpunog uvida treba sagledati i strukturu tih  preduzeća. Prema  podacima Republičkog zavoda  za  statistiku za  2013.  godinu,  od ukupnog broja preduzeća ( 93.754 ) bilo je 81.445 (87,2% ) mikro i 9.353 ( 10,0% ) malih preduzeća. Posmatrano po sektorima KD (2010), na nivou Republike Srbije, najveće učešće u ukupnom broju preduzeća imale su: trgovina na malo i veliko i popravka motornih vozila (35,3%), stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (11,8%); da je od ukupno 222 152 preduzetnika poslovalo i posmatrano po sektorima KD (2010), na nivou Republike Srbije, najveće učešće u ukupnom broju preduzetnika imale su: trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala (27,7%), stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (11,6%),  usluge  smeštaja  i  ishrane  (9,0%).  U  većini  srednjih    i  velikoh    domaćim preduzećima mesto i uloga lica za bezbednost i zdravlje na radu je prepoznatljiva. U mikro i malim  preduzećima,  poslodavac  se  danas  suočava  sa  brojnim  problemima:  pre  svega vezanim sa  ekonomskim poslovanjem i  promenljivim tržištem, nedostakom finansijskih sredtsva, resursa i odgovarajućih kadrova. U takvim okolnostima poslovanja ogleda se i poslovanje sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, postupa se od slučaja do slučaja uz povremeno angažovanje spoljnih službi.

Jedno od pitanja na koje treba dati odgovor je  da li postoјeće zakonodavstvo odgovara svoјoј svrsi, i da li postoji  načina da se poboljša uvođenje  novog zakonodavstva, kao  i da se obezbedi bolja, efektivna i ekvivalentna primenjivost kako na nivou države  tako i kod poslodavaca . Tokom ove procene posebno treba obratiti pažnju  na prepoznavanje mo gućih poјednostavljivanja i/ili smanjenja administrativnih opterećenja, posebno za mikro i mala preduzeća, dok   u isto vreme treba održati visok nivo zaštite bezbednosti i zdravlja zaposlenih. Zato su od ključnog značaјa unapređenje smernica i obezbeđivanje praktičnih alata kako bi se olakšala usklađenost sa zakonodavstvom.

Zbog toga treba :

  • obezbediti finansiјsku i tehničku podršku za uvođenje alata za procenu rizika i drugih IT alata sa fokusom na prioritetne sektore;
  • razviti smernice  i  prepoznati  primere  dobre  prakse,  uzimaјući  u  obzir specifičnu  prirodu  i  uslove  u  malim  i  srednjim,  a  posebno  u  mikro preduzećima;
  • promovisati razmenu dobre prakse, gde će mala i srednja preduzeća dobiti podršku velikih sistema kako bi se unapredila sveukupna  kultura i podizala svest za primenu propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu ;
  • proceniti situaciјu mikro preduzeća u sektorima sa niskim rizikom i izbeći za sada prisutne administrativne barijere (poјednostaviti pravnu regulativu , procenu rizika, uključuјući i potrebnu normativnu dokumentaciјu).

U POSLEDNJE VREME U STRUČNIM KROGOVIMA SVE VIŠE IMA RAZLIČITIH STAVOVA PO PITANJU KOMPENTENCIJE I STRUČNOSTI KOJE TREBA DA POSEDUJU LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU. KAKAV JE VAŠ STAV PO OVOM PITANJU ?

Na osnovu saznanja iz prakse i inspekcijskih nadzora uočena je potreba da se, u

delatnosti građevinarstva, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, rudarstva, prerađivačke industriije, proizvodnje, prerade i snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije, snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama, kontrolisanja procesa uklanjanja otpada, zdravstvenom i socijalnom zaštitom, obezbedi veća kompetentnost lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja u ovim delatnostima imajući u vidu da se u istim češće dešavaju povrede na  radu nego u  drugim delatnostima, kao i  da su u  tim delatnostima najčešće utvrđena radna mesta sa povećanim rizikom, jer poslodavaci formalno određuju lice za bezbednost i zdravlje na radu ne uzimajući u obzir delatnost, tehnol oški proces, rizike i sl. što može biti problem pri obavljanju ovih poslova.

U periodu od 12.08.2006. do 31.12.2014. godine od kada se organizuje polaganje stručnih ispita za lica za bezbednost i zdravlje na radu sa uspehom ispit je položilo 6.702 kandidata, od   toga   1.678   lica   sa   šestim   stepenom  stručne  spreme,  3.378   lica   sa sedmim stepenom stručne spreme i 44 lica sa osmim stepenom stručne spreme. U ovom period sa  trećim, četvrtim i petim stepenom  stručne  spreme bilo je oko 1.300 lica što od ukupnog broja lica sa položenim stručnim ispitom prestavlja oko 21%.

Ako analiziramo broj lica koja su položila stručnim ispit sa sedemim stepenom (3.378) u  odnosu  na  broj  pravnih lica  sa  licencom  (589  licenci za  obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, 30 licenci za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline,  34  licenci  za  obavljanje poslova pregleda i provere  opreme za rad, 74 licence za obavljanje poslova odgovornog lica za pregled i proveru opreme za rad, 62 licence za obavljanje poslova odgovornog lica  za  ispitivanje uslova radne  okoline i  5  licence za obavljanje poslova  ispitivanja uslova  radne  okoline  –  bioloških  štetnosti)  dolazimo  do zaključka da je kod istih zaposleno oko 1.600 lica odgovarajućeg tehničkog smera. Preostli broj lica sa sedmim stepenom , oko 1.700, različitog je smera-tehničkog i društvenog, zaposlen je direktno kod poslodavca.Ono što želimo posebno da naglasimo, a to je, da je u period 2006-2009 stručni ispit lica za bezbednost i zdravlje na radu  položil o oko 62%. U tom period, od 19 podzakonskih propisa u primeni je bilo 6 , a od 5 uredbi ni jedna.

Ukupan broj izdatih licenci iz oblasti bezbednosti i zdrtavlja na radu u periodu od 2006. do 2013. godine je 694, od toga 541 licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, 24 licenci za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline – hemijskih, fizičkih štetnosti osim jonizujućeg   zračenja, mikroklime   i osvetljenosti, 30 licenci  za  obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme z a rad, 69 licence za obavljanje poslova odgovornog lica za pregled i ispitivanje opreme za rad, 56 licence za obavljanje poslova odgovornog lica za ispitivanje uslova radne okoline i 4 licence za obavljanje poslova ispitivanja uslova radne okoline – bioloških štetnosti.

U kontekstu politike razvoja sistema bezbednosti i zdravlja na radu, obuka i osposobljavanje  svih subjekata i na svim nivoima je verovatno najvažniji instrument koji stoji na raspolaganju zakonodavcu , koja treba da posluži poboljšanju učin ka   propisanih normi, a samim tim i njihovog funkcionisanja. Obuka, a kasnije samo osposobljavanje  svih subjekata u sistemu BZnR- LICA ZA BEZBEDNOST, INSPEKTORA RADA, POSLODAVACA, PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH I DR. treba da posluži kao instrument vršenja izbora, kojim se postiže promena u  samoj organizaciji i strukturi sistema. Ona treba da je glavna okosnica   strategije upravljanja koja se koristi za prenošenje znanja, razvoj veština, promenu stavova i prenošenje niza organizacionih i društvenih vrednosti. Me đutim, da  bi  bila  delotvorna,  obuka  I  SAM  PROCES  OSOSOBLJAVANJA  mora  da  bude zasnovana na  jasnoj i  sveobuhvatnoj politici. Obuka i  osposobljavanje stručnih lica  za bezbednost i zdravlje na radu treba da je deo procesa promene. Stručna lica koja u budućem period treba da se  bave poslovima bezbednosti i zdravlja na radu treba da obezbeđuju nova znanja, nove veštine, nove tehnike i često bitno drugačije stavove koji menjaju njihovo ponašanje. Međutim, na način kako je organizovana stručna provera i praktično osposobljavanje lica za bezbednost i zdravlje na radu u ovoj fazi  ne može da pruži  dovoljno informacija i da odgovore svojim  budućim klijentima, odnosno poslodavcima. Nas sve koji se profesionalno bavima poslovima bezbednosti i zdravlja na radu treba da zanima odgovarajuća obuka, odnosno osposobljavanje   koje ne podrazumeva samo sistematsku početnu obuku za ulazak u posao , već, što je podjednako važno, i prihvatanje koncepta trajne i daljnje obuke i koja se periodično proverava kod nadležnih organa. Zbo g toga NAMENSKA I PROGRAMSKA OBUKA iza koje treba da sledi  stručno osposobljavanje mora da   bude   početna,   pre stupanja na posao,     a kasnije kontinualna , uključujući osposobljanje za obavljanje određenih poslova kao što su poslovi lica za bezbednost i zdravlje na radu, odgovornog ispitivača, koordinatora u fazi izvođenja projekta, koordinatora u   fazi   izvođenja   radova   na   povremenim   i   privremenim   gradilištima,   upravljanja hemikalijama i dr., i ona treba da predstavlja važan faktor  sistema, kako na kolek tivnom tako i na individualnom nivou. Na kolektivnom nivou, osposobljavanje treba da je  trajan proces , a   periodične provere treba da   su   sastavni deo razvoja sistema bezbednosti i zdravlja na rad, pri definisanju profila stručnih lica za bezbednost i z dravlje na radu . Na individualnom nivou, osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad  treba da je je usko povezano sa razvojem karijere.

Sam postupak osposobljavanja i permanenetne provere i obuke treba  da je usmeren ka zadatku smanjuje jaza između zahteva radnog mesta, potreba i mogućnosti poslodavaca i stručne spreme lica koji radi na ovim veoma stručnim poslovima. Cilj usmerenosti  treba da pruži jasne, određene i izazovne podsticaje.

Sveobuhvatna politika osposobljavanja na svim nivioma, kako lica za be zbednost i zdravlje  na  radu,  ispitivača,  odgovornih  lica,  inspektora  rada,  poslodavaca  koji  sami obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu mora takođe da se bavi pitanjem načina na koji funkcija osposobljavanja   treba da bude organizovana i koje će  biti njeno mesto u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu.

Stoga , mišljenja smo  da pitanje stručne osposobljenosti lica za bezbednost i zdravlje na radu treba     da omogućiti sticanje onog nivoa kompetentnosti koji im je potreban za obavljanje njihovih dužnosti. Nova , tek zaposlena , lica za bezbednost i zdravlje na radu treba da prođu kroz period intenzivne obuke i sticanja radnog iskustva kako bi stekli znanje i sposobnosti koja su im potrebna da bi mogli da preduzimaju radnje u obavljanju veoma  složenih  poslova  zaštite zdravlja  i  bezbednosti na  radu.  Naglašavamo    potrebu diferenciranog osposobljavanja, stručne provere prema stručnostima i kvalifikacijama   uz periodičnu   i kontinuiranu  obuke, koja će   omogućiti stručnim licima da prate najnovija tehnološka dostignuća i razvoj u oblasti novog zakonodavstva, propisa koja će se tek usvojiti i dobre bezbednosne   prakse, koja će da budu upoznata i spremna da upravljaju novim rizicima na radnom mestu.

Sam proces ktinuirane obuke i periodične provere treba da podstiče razvoj kompetentnosti lica za bezbednost i zdravlje na radu. Kako je sada postavljen sistem, sama motivacija  praktične osposobljenosti lica za bezbednost i zdravlje na radu  i način kako se ona obavlja nije dovoljna, već uz nju mora da postoji prilagođeno tehničko znanje.

Iz  svega iznetog nameće se obaveza bližeg, bolje reći konkretnog uređenja ovog veoma važnog pitanja. Zakonodavno, ono je predviđeno u čl. 7 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu , jer je u stavu 1 tačka 6 predviđeno da obrazovanje, vaspitanje i osposobljavanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu , kao preventivnu meru propisuje ministar nadležan za rad. Po nama  ovo pitanje treba urediti po prioritetu, kako bi se sistem razvijao i unapređivao na stručnim osnovama.

 

ŠTA JE, U POSLEDNJE VREME, PREOKUPACIJA UDRUŽENJA ZAŠTITE NA RADU SRBIJE?

  • Radimo na organizaciji i pripremnim aktivnostima za učešće na 40. Sajmu EXPO 112 koji se održava u periodu od 11 -14.10.2016. godine
  • U sklopu obeležavanja Nedelje bezbednosti, u zadnjoj nedelji   oktobra 2016 god. organizovaćemo namensko savetovanje . Bezbedni  i zdravi saveti tokom celog radnog veka dobri su kako za radnike i kompanije, tako i za društvo u celini. To je glavna poruka kampanje za „Zdrava radna mesta za sve generacije 2016/2017 „. Ispitivanjem javnog mišljenja koje je sprovela EU-OSHA 2012. godine pokazalo se da znatna većina građana EU-a smatra da su dobre prakse u oblasti bezbednosti i i zdravlja na radu vrlo važne kako bi se doprinelo dužem radnom veku.

Izazovi potiču usled demografskih promena:

  • Opšti manjak radne snage;
  • Nedostatak kvalifikovanih radnika;
  • Javlja se sve više zdravstvenih problema/hroničnih bolesti;
  • Zabrinutost oko produktivnosti i odsustvovanja.

Upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu u kontekstu starenja radne snage zahteva multidisciplinarni pristup.

Radnici starije dobi čine sve veći deo radne snage. Budući da je radni vek duži, upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu za sve stariju radnu snagu postalo je prioritet.

Povećanje stope zaposlenosti i produženja radnog veka jedna su od najvažnijih ciljeva nacionalnih i evropskih politika od kraja 1990 -ih. Stopa zaposlenosti u EU-28 za osobe u dobi od 55 do 64 godine povećala se sa 39,9 % 2003. godine na 50,1 % 2013. godine. To je i dalje niža stopa od stope zaposlenosti osoba u dobi od 22 do 64 godine. Prosečna granica za odlazak sa tržišta rada povećala se sa 59,9 godina na 61,5 godina.

Cilj u pogledu zaposlenja u okviru strategije Evropa 2020. odnosno povećanje stope zaposlenosti stanovništva u dobi od 20 do 64 godine na 75 %, podrazumeva da će radni vek ljudi u Evropi morati biti duži nego dosad.

Kampanja za zdrava radna mesta za sve generacije 2016/2017. ima četiri osnovna cilja:

  • promovisanje održivog rada i zdravog starenja od samog početka radnog veka;
  • suzbijanje zdravstvenih problema tokom radnog veka;
  • osiguravanje načina za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu;
  • poslodavcima i radnicima u kontekstu sve starije radne snage kao i
  • podsticanje razmene informacija i dobrih praksi.

Ključni ciljevi kampanje su:

  • Promovisanje održivog rada i zdravog starenja od početka radnog veka;
  • Naznačavanje značaja prevencije kroz radni vek;
  • Pomoć poslodavcima i radnicima putem obezbeđivanja informacija i alata za upravljanje bezbednošću i zdravljem na radu u kontekstu starenja radne snage;
  • Olakšavanje razmene informacija i dobre prakse.
  • Pripremamo  se  za  6  RD  International  Conference  Mineral  Resources  in  the Republic of Serbia: A Driving Force for Economic Development, novembar 2016 godine gde direktnom učestvujemo i izlažemo po četvrti put;

Pripremamo se za učešće na Međunarodnom savetovanju na Bledu , Slovenija u novembru 2016  godine u  organizaciji ESSE- Evropskog društva inženjera za zaštitu i bezbednost i BALcan OSH mreže, čiji smo osnivači i članovi.

  • Namera nam je da organizujemo zajednički skup u cilju prikupljanja   i analize podataka, kao npr. istraživanja u pogledu statističkih podataka u oblasti BZnR kao što su učestalost povreda na radu, profesionalnih oboljenja.
  • U februaru 2017 godine organizovaćemo trodnevnu konferenciju sa partnerima na projektu “Jačanja kapaciteta i uloge regionalnih CSO za poboljšanje uslova rada   i   socijalnog   dijaloga   sa   javnim   institucijama”   uz   učešće   IOSH   – Profesionalna  organizacija  bezbednosti  i  zdravlja  na  radu  iz  UK  –  Velika Britanija, pri  čemu će  se  kao  posebna tematska oblast izdvojiti profesionalni kancer kao jedan od najčešćih profesionalnih oboljenja današnjice.

PODPITANJE: ŠTA BISTE POSEBNO IZDVOJILI ?

Učešće na 40. sajmu EXPO 112  nam je od posebnog značaja, pre svega zbog saradnje i razmene iskustava sa partnerima, kolegama, instutucijama, a prevashodno zbog podizanja kulture i svesti. Mi kao udruženje na sajmu učestvujemo direktnim  izlaganjem i učešćem  u nameri da širimo   dobru praksu bezbednosti u zdravlja na radu i učešćem na tematskim konferencijama u okviru sajma.

Namera nam je da ovakve skupove održavamo najmanje dva puta godišnje.

DA LI UDRUŽENJE SARAĐUJE SA ISTORODNIM ASOCIJACIJAMA ZEMALJA U SUSEDSTVU?

Naše udruženje sarađuje sa regionalnim udruženjima kao što su Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske, Albanije što čini BALcan OSH mrežu. Ključni fokus u svakom udruženju jeste dugoročno konstantno poboljšanje implementacije zakonodavnog okvira kroz dugoročno starteško planiranje.

Trenutno zajedno radimo na projektu “Jačanja kapaciteta i uloge regionalnih CSO za poboljšanje uslova rada i socijalnog dijaloga sa javnim institucijama” u okviru koga ćemo organizovati zajedničke konferencije, sastanke sa stručnjacima bezbednosti i zdravlja na radu, javnim institucijama, medijskim organizacijama kako bi se zajedničkom saradnjom i koordinacijom aktivnosti i usaglašavanjem mišljenja relevantnih institucija uspostavila saradnja i  socijalni dijalog između organizacija civilnog društva i  javnih institucija   u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu kao i regionalnog partnerstva.

Usvajanjem zajedničke regionalne strategije, BALcanOSH.net mreža treba da motiviše vlade  u  regionu  u  stvaranju  i  usvajanju  nacionalnih  strategija ,  kao  i  da  usvoje  kroz nacionalne strategije strateških prioriteta EU OSH Strategija 2014-2020.

Potrebno  je  naglasiti  da  je  ovo  jedini  projekat  zemalja  balkanske  regije  u  sf eri bezbednosti i zdravlja na radu finansiran od strane Evropske Unije.

Zbog toga su  24.08.2016. godine  predstavnici Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije prisustvovali  konferenciji – kick off meeting održanog  povodom prezentovanja akcionog plana i strategije projekta : Jačanja kapaciteta i uloge regionalnih CSO za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama. Učesnici – partneri projekta su diskutovali o projektnim aktivnostima kao i o budućem radu BALcanOSH mreže.

Pored navedenog učestvujemo u radu  ESSE-a – Evropskog udruženja inženjera zaštite i bezbednosti.

Treba naglasiti i dobru saradnju sa Bugarskom Fondacijom za bezbednost i zdravlje na radu, MOSHA- Udruženjem  za bezbednost i zdravlje na radu Makedonije, Udruženjem za bezbednost i zdravlje Ljubljane, Udruženja za  zaštitu na radu C.Gore, i učešća na njihovim skupovima i manifestacijama.

Kao posebno izdvajamo da je Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu radeći na međunarodnim  projektima  i  BALcanOSH.net  mreži  učestvovalo     na  XIX.  svetskom kongresu bezbednosti i zdravlja na radu u Istambulu , Turska – 2013 godine i XX. svetskom kongresu bezbednosti i zdravlja na radu u Frankfurtu , Nemačka -2015 godine, kao i na Svetskom kongresu higijene rada u Rimu, Italija- 2013 godine.

Pored  ovih  manifestacija  treba  navesti  i  one  koje  organizuju  Međunarodni institut   za   primenjeno   upravljanje   znanjem   iz   Novog   Sada-   3.   Regionalna međunarodna konferencija “PRIMENJENA ZAŠTITA I NJENI TRENDOVI” Zlatibor, 19-21. septembar 2016., savetovanje koje tradicionalno organizuje Visoka tehnička škola strukovnih studija iz N.Sada na Kopaoniku, tradicionalna savetovanja Instituta TEHPRO doo i PREVENTIVA doo na kojima ćemo uzeti učešće.

I NA SAMOM KRAJU KAKO VI VIDITE VIZIJU I MISIJU SISTEMA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ?

Naša Vizija jeste podizanje, promocija i jačanje kulture prevencije sistema bezbednosti i zdravlja na radu.

Naša Misija: „Bezbedan rad,Pouzdan rad,Stručan rad, Bezbedan rad su „vrata“ za sve poslove. Hajde da uvek  prvo prođemo  kroz ova vrata.“

KAKO SE ODVIJA KOMUNIKACIJA SA ČLANSTVOM ?

Sa našim članovima održavamo redovnu komunikaciju razmenom informacija putem mejlova, socijalnih mreža (facebook, twiter, linkedin), putem konferencija i skupova koje organizuje naše udruženje. Nedavno smo izradili naš sajt angažovanjem mladih saradnika putem koga redovno izveštavamo o najnovijim dešavanjima na polju bezbednosti i zdravlja na radu, uslova rada, zaštite životne sredine, kao i davanje informacija o konferencijama, seminarima i ostalih događaja koji su tematski.

Tako smo,  08.04.2016. godine, u Kragujevcu, pod pokroviteljstvom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije, postupajući prem a zaključku Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, u organizaciji Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Unije poslodavaca Srbije – Sektora za bezbednost i zdravlje na radu i Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Srbije održana je stručna konferencija pod nazivom:

„Izmene i dopune zakona i podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – primena u praksi ‚‚Učešće su pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zauzeli i Unija Poslodavaca Srbije, Članovi Saveta za bezbednost i zdravlje na radu, sindikati: Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS nezavisnost, naučna i stručna javnost, sredstva javnog informisanja, pravna lica sa licencom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, službe medicine rada, lica za bezbednost i zdravlje na radu, i dr.  Ukupan broj učesnika 138.

 

Autor:

Dragoslav Tomović,

predsednik Udruženja za bezbenost u zdravlje na radu Srbije

 

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *