/ PUBLIKACIJE / Bezbednost u građevinarstvu

Bezbednost u građevinarstvu

ubzrs on 22/01/2013 - 1:31 am in PUBLIKACIJE

[dropcap]N[/dropcap]aglim razvojem građevinarstva  i korišćenjem novih sredstava za rad, stvorena je i veća mogućnost za pojavu povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oštećenja zdravlja radnika, pogotovo što propisi o bezbednosti i zdravlju na radu u građevinarstvu nisu išli u korak sa razvojem građevinske operative. Rad u građevinarstvu po svojim karakteristikama predstavlja težak rad zbog izloženosti radnika  povećanim rizicima: atmosferskim nepogodama, fizičko-hemijskim štetnostima i drugim uticajima. Zbog toga zahteva da se problem bezbednosti stalno i kontinualno rešava i traže nova rešenja zavisno od vrste objekta i uslova rada koji vladaju, odnosno koji su prisutni na gradilištu.

Nov način građenja sa velikim i glomaznim elementima, stvara i nove opasnosti na radu u građevinarstvu, s tim  pre što je mašta projektanata i konstruktora bez granica u rešavanju problematike građenja. Za razliku od svih ostalih privrednih oblasti i grana, poznata je izrazita specifičnost građevinarstva u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu. Svako gradilište se razlikuje i ima svoje osobenosti u pogledu uslova rada, atmosferskih uslova, mehanizacije, upotrebe materijala i konstrukcija, metoda i sistema građenja i izvođenja, kao i mogućnosti da se već u pripremnom periodu rada stručno i analitički procene i utvrde odgovarajuće mere i sredstva za zaštitu radnika na gradilištu.

Svi smo svedoci da se u proteklom periodu, zbog poznate situacije u državi nedovoljno radilo po pitanju bezbednosti i zdravlja na radu. Zakon o zaštiti na radu se nije adekvatno primenjivao jer poslodavci, a ni država, nisu obraćali dovoljno pažnje na ovu veoma važnu oblast.

Poslodavac je zanemario ovu oblast ili ispunjavao minimalne obaveze iz ove oblasti, a država, preko svog resornog ministarstva- inspekcijske službe, nije obavljala inspekcije kako je to Zakon nalagao.

Kao rezultat sveukupne ne brige oko bezbednosti i zdravlja na radu imali smo katastrofalne posledice po zaposlene. Podaci, koje je ministarstvo objavljivalo ( kad je objavljivalo), o broju poginulih i teško povređenih na poslu, bili su iz godine u godinu sve alarmantniji. Kada se uzme u obzir da pojedini poslodavci nisu obaveštavali inspekciju o povredama, i onako loši podaci postaju još gori. Podatak da se smrtnost na radnom mestu u 2004. godini, u odnosu na 2003.godinu, povećala za 24%, a broj teških povreda za čak 42%, dovoljno govore koliko se tome pridavala pažnja i od strane poslodavca i od strane države.

Za prvi kvartal 2006. godine (januar-mart) koji je u najmanju ruku zabrinjavajući- broj poginulih, na radnom mestu je 10 a teških povreda je 253. Poređenje smrtnih i teških povreda za period 2005-2007 evidentno je opadanje broja smrtnih povreda u 2007.godinu u odnosu na 2006 godinu, ali se jasno da je nasledio porast broja teških povreda na radu.

Najčešći uzroci povreda na radu u delatnosti građevinarstva su:

  • Nepotpuno sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu na mestima rada;
  • Neprimenjivanje osnovnih načela organizacije izvođenja radova;
  • Nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  • Odstupanje od propisanog i utvrđenog procesa rada;
  • Nepropisan rad sa opremom za rad;
  • Rad na neobezbeđenoj visini i na nepropisno montiranim skelama;
  • Nedovoljna koncentracija i nepažnja zaposlenih;

Na žalost stanje u pogledu povreda na radu i smrtnih slučajevase nije poboljšalo ni u 2008.godini jer se u periodu od 01.01-26.05. dogodilo :

  • 15 smrtnih,
  • 397 teških,
  • 7 kolektivnih i
  • 11 teških povreda na radu sa smrtim ishodom.

Povrede na radu sa privremenom nesposobnošću su one kod kojih dolazi do “ispada” iz rada povređenog radnika do momenta dok se ne izvrši potpuno saniranje povrede. Zaposlenimože biti van proizvodnje duže ili kraće vreme, zavisno od težine povrede. U ovom slučaju registruje se tačan broj radnih dana kada zaposleni nije radio, a koji su izgubljeni za proizvodnju.

Kod smrtnih povreda na radu i trajne nesposobnosti za rad, najčešće se koriste standardi Međunarodnog biroa rada. Prema ovoj metodologiji, broj izgubljenih radnih dana za smrtne povrede i trajnu invalidnost je identičan. Oba ova slučaja vrednuju se sa po 7.500  izgubljenih radnih dana. Standard je utrvđen na bazi statističkih podataka, po kojima se u proseku dešavaju smrtne povrede i trajna invalidnost u životno doba radnika koje omogućava još 25 godina radnog staža do dolaska u starosnu penziju. Računajući fond od 300 radnih dana godišnje, izlazi da se za 25 godina mogućeg rada izgubi 7.500 radnih dana. Prema opterećenju vremenskih gubitaka Američkog društva za standardizaciju smrtna povreda i trajna invalidnost vrednuju se sa 6.000 izgubljenih radnih dana.

Odstupanja kod pojedinih nacionalnih standarda mogu biti i veća, najviše u zavisnosti od zakonski predviđenog radnog staža potrebnog za sticanje starosne penzije.

Privremena potpuna nesposobnost za rad ( privremena invalidnost ), standardom se vrednuje sa 3.000 izgubljenih radnih dana, računajući u proseku privremenu nesposobnost u trajanju od 10 godina, sa izgubljenih 300 radnih dana prosečno godišnje.

Tablicama vremenskog opterećenja stvarno izgubljenog broja dana, bolovanja sa dodatnim brojem dana prema stepenu i prirodi trajnih telesnih oštećenja odnosno posledica koje je izazvala povreda, utvrđeni su standardi i za oštećenje pojedinih delova tela, kao i za poremećaj funkcionisanja nekog dela tela. Ovi standardi su različiti, zavisno od povređenog dela tela.

Analizirajući navedene podatke, u periodu od pet meseci u 2008 god, vidi se  izuzetno loša situacija u primeni mera bezbednosti i zdravlja na radu. Podaci koje iznosi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku da se stanje bezbednosti i zdravlja na radu iz godine u godinu poboljšava i da se broj smrtnih povreda smanjuje, nisu u skladu sa vodičima i kodeksom MOR-a. Naime, ako svaka smrtna povreda ima gubitak od 7.500 radnih dana, a svaka teška povreda na radu u proseku iziskuje 45 radnih dana odsustvovanja, dobiće se podatak da je u 2005 god. izgubljeno 103.710 radnih dana, 2006 god-izgubljeno je 189.240 radnih dana i u 2007.god.-193.120 radnih dana. Ovi podaci ukazuju na potrebu  preduzimanja mera na rešavanju veoma lošeg stanja u primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Ministarstvo u svojim izveštajima ne primenjuje ovu  MOR-ovu metodologiju pa se stvara privid da su posledice znatno manje od stvarnog stanja.

 

 

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *