/ ČLANCI / “Bolesni zbog posla”

“Bolesni zbog posla”

Andrijana Tomic on 30/06/2016 - 11:02 am in ČLANCI
Rate this post

Broj profesionalnih bolesti iz godine u godinu opada – zbog nedostatka registra, nedovoljne edukovanosti lekara da ih prepoznaju i malog broja radnika koje pregledaju specijalisti medicine rada.

Broj profesionalnih bolesti iz godine u godinu opada – zbog nedostatka registra, nedovoljne edukovanosti lekara da ih prepoznaju i malog broja radnika koje pregledaju specijalisti medicine rada.

Poslodavac je prema zakonu dužan da omogući bezbedno i zdravo radno mesto, da upozori zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, ali i da inspekciji rada prijavi svaku vrstu profesionalnog oboljenja, piše “Ekonomist” u izdanju “Prduzeće”.

U Srbiji, kao i u svetu, potraga za poslom ili borba za očuvanje radnog mesta odavno nije bila teža.

U takvoj situaciji malo ko razmišlja da pojedina zanimanja, tačnije uslovi u kojima se radi, mogu da budu opasni po zdravlje. Zvanična statistika, istina, pokazuje da u Srbiji postoji mali broj profesionalnih bolesti u odnosu na okruženje i zemlje zapadne Evrope, ali to ne znači da su ovdašnji uslovi rada bolji nego drugde. „Kvaka“ je, najvećim delom, u konceptu registracije ovakvih oboljenja.

Najčešće profesionalne bolesti u Srbiji su oboljenja kože, pre svega hronični ekcemi, zatim bronhijalna astma, te vibraciona bolest, dok se maligne bolesti najčešće javljaju kao posledica jonizujućeg zračenja, u okviru takozvanog hroničnog radijacionog sindroma, kaže za Preduzeće dr Vera Arsić, specijalista medicine rada Doma zdravlja „Dr Ristić“.

Svest zaposlenih o rizicima na radnim mestima, međutim, skoro da i ne postoji. „Najveći broj radnika ne zna rizike svog radnog mesta, neki se rizici minimalizuju, a neki predimenzioniraju pa se čak može reći da se radi i o predrasudama. Mnogi radnici, na primer, smatraju da je promaja štetna za njihovo zdravlje”, objašnjava dr Arsić.

S obzirom na to da ne postoje sigurni statistički podaci o, primera radi, prosečnom broju obolelih godišnje, mogućnostima izlečenja i slično, jer postoji problem u dijagnostikovanju i registrovanju profesionalnih bolesti, dr Arsić dodaje da je teško izdvojiti najugroženija zanimanja.

Postojeći sistem utvrđivanja, prijavljivanja i registracije profesionalnih bolesti zasniva se, naime, na Pravilniku u kojem se nalazi 56 bolesti. S obzirom na to da ne postoji mogućnost da se kao profesionalne priznaju i druge bolesti van tog spiska, reč je o konceptu zatvorenih listi. Prvu grupu bolesti čine razna trovanja, odnosno bolesti izazvane hemijskim dejstvom. Druga grupa su oboljenja izazvana fizičkim dejstvima, kao što su razna zračenja, buka, vibracije. U trećoj grupi su takozvane uvezene bolesti, AIDS i tuberkuloza na primer.

Plućne bolesti su u četvrtoj bolesti s liste, međutim, do sad nisu utvrđene u Srbiji – nije ih bilo, ili nisu prepoznate. Većina evropskih zemalja, za razliku od Srbije, kao profesionalne priznaje i druge bolesti ukoliko se dokaže njihova neposredna veza sa radnim mestom, odnosno sa štetnostima i opasnostima određenog posla. Pored toga, ovdašnji pravilnik dosta površno reguliše uslove za priznavanje profesionalnih bolesti, ne i proceduru priznavanja. Kad je reč o utvrđivanju povreda na radu, situacija je i teža.

„Broj profesionalnih bolesti u Srbiji iz godine u godinu opada, zbog nedostatka registra, nedovoljne edukovanosti lekara da ih prepoznaju i malog broja radnika koje pregledaju specijalisti medicine rada. Prošle godine registrovano je samo 60 slučajeva, što ne odgovara stvarnom stanju“, kaže za Preduzeće dr Petar Bulat, specijalista medicine rada i profesionalne toksikologije u Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu Kliničkog centra Srbije. “To je tek petnaesti deo od broja koji se zabeleži u Nemačkoj na isti broj zaposlenih. Realno je da u Srbiji ima oko 900 slučajeva godišnje”, dodaje Bulat, koji je i pomoćnik direktora u Institutu.

Deo opreme za koji je verovatno najteže naterati radnike da je nose je zaštita sluha. Iako se nošenjem slušalica ili čepića za uši mogu zaštititi od oštećenja sluha zbog buke, radnici se teško privikavaju da ih nose. Razlog je – sa zaštitom ne mogu da pričaju!

U Srbiji trenutno ne postoje registar profesionalnih bolesti i registar povreda. Nema ni preciznih podataka o broju povreda, jer ne postoji obaveza da se sve povrede prijavljuju nadležnoj instituciji – Institutu za medicinu rada. Trenutno, postoji samo evidencija Inspekcije rada koja, međutim, beleži samo teške povrede i smrtne slučajeve.

Činjenica da se trenutno kao profesionalna oboljenja mogu registrovati samo ona čiji simptomi odgovaraju nekoj od 56 bolesti koje se nalaze na postojećoj listi profesionalnih bolesti, jedan je od razloga zbog kojih se radi na izradi novih registara profesionalnih bolesti i povreda. Ideja je da Srbija, po uzoru na zemlje Evropske unije, dobije mešovitu listu, koja će omogućiti da se priznaju i oboljenja koja se na njoj ne nalaze, a za koja se može dokazati jasna veza sa uslovima na radnom mestu, najavljuje Bulat.

Najbolji deo postojeće liste profesionalnih bolesti se, kako naglašava Bulat, odnosi na profesionalni rak. “U tom delu, lista je otvorena, jer se priznaju sve materije koje su na listi humanih kancerogena, koju je izradila Agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije i koja se stalno osvežava”, precizira Bulat.

Na listi se, između ostalih, nalaze prašina tvrdog drveta, nikl, hrom, ali i azbest, koji se u Srbiji široko primenjuje, dok je u većini razvijenih zemalja, sa izuzetkom Kanade koja je veliki proizvođač, njegova upotreba zabranjena.

“Reč je o kancerogenoj materiji za koju u Srbiji nije prijavljen nijedan slučaj profesionalnog oboljenja, a doskora je, na primer, u proizvodnji Zastavinih automobila azbest korišćen za kočnice i kvačilo, kojem su bili izloženi i radnici u proizvodnji i mehaničari koji ih održavaju”, kaže Bulat. Azbest se u Srbiji obilato koristi u građevini, za izradu cevi i krovnih pokrivača, kao i za izolacije na brodovima. Isti materijal, recimo, u Švajcarskoj drži se hermetički zatvoren u sefovima.

Jedan od problema sa utvrđivanjem malignih bolesti leži u tome što se ne može o njima razmišljati “inženjerski”- da će neko ko je izložen određenoj materiji samim tim i oboleti od raka, jer bi takve supstance onda bile zabranjene, kaže Bulat. On objašnjava da ljudi nisu jednako osetljivi i da postoje i drugi faktori koji utiču na nastanak oboljenja. “Na primer, pad imunog sistema iz razloga koji nije vezan za posao”.

Okolnost koja otežava povezivanje uzroka i posledice je i to što se rak obično javlja posle najmanje pet godina izlaganja kancerogenoj materiji.

“Ako je neko radio sa azbestom pre dvadesetak godina, kad malignitet nastane, ne vidi se jasna veza sa uzrokom, niti se o tome razmišlja, jer do pojave karcinoma pluća izazvanog azbestom prođe i po trideset godina”, kaže Bulat.

Jedini način, prema njegovim rečima, da se u potpunosti ukloni opasnost od kancerogenih oboljenja na radnom mestu, jeste da se potpuno isključe one supstance koje ga izazivaju. “Ako je kancerogena materija prisutna, ne možete napraviti radnu sredinu apsolutno bezbednom, ali možete da preduzmete sve da bi se sprečilo obolevanje”, kaže Bulat.

U razvijenim zemljama, Danskoj na primer, u skladu sa odlukom Međunarodne agencije za proučavanje raka, koja deluje u sklopu Svetske zdravstvene organizacije, u istu kategoriju opasnosti kao i rad sa industrijskim hemikalijama svrstan je rad noću i samo je jednu kategoriju niže od dokazanih kancerogena, poput azbesta.

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ključan je u ovoj oblasti, pa su inspektori rada zaduženi za proveru koliko poslodavci u Srbiji vode računa o svojim radnicima. Poslodavac je prema zakonu dužan da omogući bezbedno i zdravo radno mesto, da upozori zaposlene na opasnosti koje to radno mesto nosi, ali i da inspekciji rada prijavi svaku vrstu profesionalnog oboljenja.

Da je najpraktičniji i najefikasniji način zaštite zaposlenih od uticaja kancerogenih materija na radnom mestu izbegavanje ekspozicije i zamena kancerogenih materija nekancerogenim tvrdi i Vera Arsić. „Pored toga, preventivni pregledi – sistematski, prethodni, periodični predstavljaju nezaobilazni i obavezni vid zdravstvene zaštite zaposlenih. Preventiva je neuporedivo jeftinija od troškova lečenja koje, inače, snosi poslodavac”, zaključila je dr Arsić.

Izvor: mondo. rs

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *