/ ZDRAVLJE / Bolesti koje izazivaju cinizam, samokontrola, stres i mračne misli

Bolesti koje izazivaju cinizam, samokontrola, stres i mračne misli

Andrijana Tomic on 31/01/2017 - 9:25 am in ZDRAVLJE
Rate this post

Ono što se ranije pretpostavljalo, danas je potkrepljeno naučnim dokazima. Nakon brojnih istraživanja na temu uticaja mentalnog sklopa na fizičko zdravlje, danas se zna koliko dugo mogu da žive cinici, anksiozni ili zabrinuti. Zna se i ko će verovatno od koje bolesti oboleti – cinicima preti dijabetes, anksioznim demencija, prenosi Sensa.

Cinizam

Cinici su sumnjičavi i nepoverljivi, zbog njihove karakterne crte koju naučnici zovu ‘neprijateljstvo’ mogu imati veću verovatnoću da obole od raznih vidova bolesti srca. U studiji u kojoj je učestvovalo 300 veterana iz Vijetnama koji su na početku studije bili potpuno zdravi, otkiveno je da su šanse da obole od bolesti srca bile za 25 odsto veće kod veterena kod kojih je ‘neprijateljstvo’ bilo izraženije. Naučnici objašnjavaju da stanje cinizma izaziva više stresa koji u imunološkom sistemu može da izazove skok proteina C3 koji je povezan sa različitim oboljenjima, uključujući i dijabetes.

Smisao života

Ako vam nedostaje osećaj sopstvene vrednosti i svrhe vaš boravak na Zemlji će sigurno biti kraći od mogućeg. Studija koja je obuhvatala više od 1 200 starijih ljudi, koji na početku studije nisu patili od demencije, ustanovila je da su oni sa jakom željom i osećajem svrhe u životu imali duplo manju šansu da umru tokom studije koja je trajala pet godina. Kako časopis Psychosomatic Medicine prenosi rezultati istraživanja postojani su bez obzira na starosno doba, pol i obrazovanje ispitanika, i bez obzira koliko su osobe depresivne ili neurotične (impulsivno reagovanje, anksioznost, napetost, nesigurnost…):
„Ljudi sa visokim ciljem u životu lako pronalaze smisao u svakodnevici, događajima i ljudima koji ih okružuju, takođe bez poteškoća se uključuju u aktivnosti koje im se učine važnim, njima se smeši duži životni vek, za razliku od ljudi koji su digli ruke od svojih ciljeva i žive dan za danom”, objašnjava istraživač studije Patricia Boyle iz centra za Alchajmerovu bolest u Čikagu.

Izrazito neurotični

To su osobe koje su gotovo uvek zabrinute, uznemirene, sklone depresiji i kao takve imaju velike šanse da žive kraće od vršnjaka koji su ‘mirniji’. Nedavna studija u kojoj je učestvovalo više od 1800 muškaraca starijih od trideset godina pokazala je da su najviše pušači bili u grupi neurotičnih muškaraca. Istraživač Daniel Mroczek objašnjava da im najverovatnije ta jedna cigareta olakšava i smanjuje osećaj anksioznosti, ali i da ”takva kratkoročna pomoć ubija na duže staze”.

Nedostatak samokontrole

Više od 20 istraživanja i preko devet hiljada učesnika u studijama na temu samokontrole i njenog uticaja na čovekovo fizičko zdravlje nedvosmisleno je otkrilo sledeće – ljudi koji su savesni, organizovani i disciplinovani žive dve do četiri godine duže od onih koji to nisu. Istraživač jedne od studija, Howard S. Friedman sa Univerziteta California, objašnjava ovaj podatak time što visoko savesni ljudi ređe u svom životu piju alkohol preko mere i takođe su ređe strastveni pušači, kao i da vode stabilnije i manje stresne živote.

Mračne misli

Mračne osobe sa negativnim mislima ne samo da su zbog svog ponašanja ugrožene socijalno i društveno, već i fizički. Naime, preliminarna studija sa više od 180 pacijenata oboljelih od perifernih arterijskih bolesti otkrila je da ‘’mračni” ljudi imaju veće šanse da ranije napuste život. Naučnici to objašnjavaju time što su oni verovatno iskusili dosta negativnih emocija, koje su zadržali u sebi i to se odrazilo na njihovo zdravlje

Anksioznost

Trema i nervoza izuzetno opterećuju, navode istraživači. Studija koja je trajala pet godina, a obuhvatala je više od 500 starijih ljudi, pokazala je da je rizik od demencije bio za čak 50 odsto manji kod ljudi koji su smireniji i manje napeti.

Stres

Istraživanja pokazuju da dugotrajan stres može biti smrtonosan, a ako vas ne ubije onaj u slobodno vreme, stres na radnom mestu sigurno hoće – povećava rizik od srčanog oboljenja, gripa, metaboličkog sindroma i povećava rizik da patite od povišenog krvnog pritiska. Studija od skoro 700 izraelskih radnika pokazala je da, kada stres na poslu postane neizdržljiv, skoro dva puta je veća šansa da se oboli od dijabetesa tipa 2, kada organizam postane rezistentan na insulin koji reguliše nivo šećera. Britanski istraživači navode da i unapređenje na poslu povećava nivo stresa. Naime, prema njihovoj studiji, zaposleni koji napreduju na poslu ulažu dodatnih deset odsto mentalnog napora i imaju manje vremena da redovno posećuju ljekara.

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *