/ ČLANCI / Evropa kao izgovor

Evropa kao izgovor

Andrijana Tomic on 11/07/2016 - 12:06 pm in ČLANCI, GLAVNA TEMA
5 (100%) 1 vote

Sagovornik “Zaštite plus” naglašava da se u domaćem radnom zakonodavstvu tretman radnika i poslodavaca lagano pomera u korist poslodavaca navodno zbog usaglašavanja sasa Evropskom unijom i privlačenja stranih investicija. “Nema tu mnogo prostora za delovanje ako Vlada napravi aranžman sa investitorom, pa zbog toga „zaboravi“ na svoj deo obaveza u takvim situacijama”, ističe Čanak.

Da li se u domaćem radnom zakonodavstvu favorizuju prava poslodavaca na račun prava zaposlenih?

U dobroj meri da, ali, nažalost, to izgleda kao zagrevanje za sledeće runde pomeranja nejednakosti tretmana u korist poslodavaca. Dva pristupa će se koristiti u tom poslu : navodno usaglašavanje sa Evropom i drugi, spremnost vlasti da na leđa radnika prevale sav teret često zakulisnih aranžmana kojima privlače strane investitore.

Mediji gotovo svakodnevno prenose informacije da poslodavci na različite načine pokušavaju da spreče osnivanje sindikalnih ogranaka u svojim kompanijama. Šta čini rukovodstvo Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ u tim prilikama?

Mediji gotovo svakodnevno prenose informacije da poslodavci na različite načine pokušavaju da spreče osnivanje sindikalnih ogranaka u svojim kompanijama. Šta čini rukovodstvo Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ u tim prilikama?

Nema tu mnogo prostora za delovanje ako Vlada napravi aranžman sa investitorom, pa zbog toga „zaboravi“ na svoj deo obaveza u takvim situacijama. Moraćemo sve više da našu borbu prenosimo na međunarodni plan i tamo tražimo saveznike. To već uveliko radimo kada je reč o JURI.

Sa koliko ozbiljnosti se poslodavci odnose prema bezbednosti i zdravlju na radu (BZR) i šta čini sindikat da se taj segment delatnosti implementira u poslovanje kako u svojoj humanoj, tako i u ekonomskoj dimenziji?

Skromniji poslodavci, sa slabijim kapitalnim kapacitetima naginju ka štednji baš u sferi BZR, dok oni bogatiji, posebno ako dolaze iz država gde je lestvica standarda visoko postavljena i predstavlja izraz poslovne kulture i tradicije, izuzetno drže do toga. Uvek ističem primer US Steela koji je znatno prevazišao ono što su sindikati tražili. Na to su ih naterala interna poslovna pravila, a ne pritisak sindikata.

Da li se prenebregava humana dimenzija BZR u uverenju da je to loša zaostavština sistema samoupravljanja?

Često, prečesto, nemarni poslodavci peru savest tom glupavom floskulom, ne shvatajući da tako posredno priznaju da je samoupravljanje bilo bolje od njihove verzije kapitalizma.

Koliko nepostojanje zakona o osiguranju od povreda ili smrti na poslu utiče na motivaciju poslodavaca da primenjuju mere BZR?

To je jedna od bitnih komponenti sistema BZR, jer ako poslodavcu ne smeta humana dimenzija drame koja nastaje manjkavostima u sistemu BZR, onda ga u okvire standarda tera izvesnost da se to može slomiti na njegovoj kasi.

Da li ste zadovoljni tretmanom predstavnika zaposlenih za bezbed nost i zdravlje na radu u privred nim društvima?

Tamo gde ih ima, odnosno, gde je poslodavac prihvatio da na tom planu ozbiljno sarađuje sa predstavnicima zaposlenih, može se govoriti o platformi koja ima smisao i daje rezultate. U kojoj meri su poverenici “Nezavisnosti“ angažovani u realizaciji prava zaposlenih na rad onako kako ga definiše Međunarodna organizacija rada: „Svaki posao nije posao, posao je samo onaj koji je dostojan čoveka“? To je toliko velika tema da je niko ne može prepustiti povereniku. To se uspostavlja na nacionalnom planu kroz institucije socijalnog dijaloga, a onda rezultate takvog dijaloga poverenici mogu da koriste kao najvažnije oruđe.

Kako „Nezavisnost“ reaguje na sve češću pojavu stresa nastalog zbog obaveza na poslu ili zbog straha da se ne izgubi posao?

To je problem koji tek dolazi. Naime, kada u jednoj privredi većina ugovora o radu imaju karakter povremenosti ili privremenosti, svaki novi dan u približavanju isteka ugovora, u životu i radu radnika na koga se ugovor odnosi, znači dan stresniji od prethodnog. Nažalost, takvi stresovi nose u sebi zaštitni refleks, pa radnik, umesto da podeli muku sa drugima i pomogne sebi u traženju rešenja, zatvara se u odnosu na okruženje, podsvesno se nadajući da će tako, kao nekim čudom, pomeriti rok važenja ugovora bar za neko vreme. Dodajmo da je takav radnik već izolovan veoma otežanim uslovima da stupi u sindikat, pa, najčešće, prestanak važenja ugovora je kulminacija stresne situacije. Takav radnik je znatno oslabljen u motivaciji za traženje novog posla, naročito, ako mu se nudi isti takav, na određeno vreme, Jednom rečju, krajnje nehumano, iznajmljivanje sopstvenog života za par stotina evra ne bi li se prehranila porodica. Samo prehranila, ne i reprodukovala.

Na koji način se „Nezavisnost“ suprotstavlja izazivačima mobinga?

Mobing je pojava koja nastaje u društvu u kojem ne postoje, ili postoje bez uticaja, društveni uzusi. Mobing prepoznajemo, ako prepoznajemo, isključivo vezano za izvršenje nekih društvenih poslova, od plaćenih do dobrovoljnih. Mobing, međutim, postoji i u drugim društvenim odnosima, samo što ih tako ne zovemo jer smo izgubili uzuse. Tako, mobing je kada niko u tramvaju ne ustane trudnici, to je čak dvostruki mobing – prema majci i prema još nerođenom detetu. Tu počinje borba protiv mobinga, kada jednom dođe do radnog mesta i suda, već je kasno.

Da li sindikat uspeva da se izbori za prava takozvanih zaštićenih kategorija zaposlenih: mladih, trudnica i starijih radnika?

Teško, opet zbog neverovatno raširene prakse da je najlakše udariti na najslabijeg. Znajući to, onaj slabiji ili koji misli da je slabiji u nekom delu društva, ćuti u nadi da ga onda neće primetiti, ne znajući, jadan ili jadna, da je ćutanje prvi znak slabosti.

 

Izvor: Zaštita plus

Dragan Mijailović

0 POST COMMENT
Rate this article
5 (100%) 1 vote

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *