/ NOVOSTI / Godišnji izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti

Godišnji izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti

ubzrs on 01/04/2015 - 7:56 am in NOVOSTI

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić podnela je Narodnoj skupštini Republike Srbije Redovan godišnji izveštaj za 2014. godinu.

Izveštaj pokazuje da Poverenik i dalje najveći broj pritužbi dobija zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti, a zatim slede pritužbe koje za osnov diskriminacije imaju etničko poreklo, zdravstveno stanje, starosno doba, invaliditet i pol. Više od jedne trećine pritužbi tokom 2014. godine podneto je zbog diskriminacije u postupku zapošljavanja ili na radnom mestu, a iza njih su pritužbe podnete zbog diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti, pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina, u obrazovanju i stručnom osposobljavanju.

Najviše pritužbi podneto je protiv pravnih lica i državnih organa. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i dalje prima relativno veliki broj pritužbi koje se odnose na povrede zakona koje nisu u nadležnosti Poverenika, što pokazuje da građani još uvek ne razlikuju diskriminaciju od drugih nezakonitih postupanja i nisu u potpunosti upoznati sa ovlašćenjima Poverenika.

I ovaj peti redovni izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da je evidentno da društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju duboko ukorenjeni i rašireni rodni, etnički i drugi stereotipi i predrasude i visok nivo socijalne distance prema pojedinim nacionalnim, verskim, seksualnim i drugim manjinama. To su ključne prepreke za uspostavljanje stvarne jednakosti i pune društvene uključenosti svih društvenih grupa i pojedinaca. Zato je, i pored relativno zadovoljavajućeg antidiskriminacionog pravnog okvira i brojnih aktivnosti na planu sprečavanja i suzbijanja diskriminacije, ova negativna i opasna društvena pojava još uvek široko rasprostranjena u Srbiji.

Sažetak

 

Tokom 2014. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavio je delovanje na suzbijanju svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti, koristeći sva svoja zakonska ovlašćenja.

U toku 2014. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupao je u 884 predmeta. U poređenju sa prethodnom godinom, primljeno je nešto manje pritužbi (666), ali je broj preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti bitno povećan, sa 24 u 2013. godini na 198 preporuka mera u 2014. godini. Izdato je 109 mišljenja, u 66 slučajeva utvrđena je diskriminacija, pa su, uz mišljenje, izdate i odgovarajuće preporuke, dok je u 43 slučaja dato mišljenje da nije bilo diskriminacije. Pored toga, podneto je šest krivičnih prijava, tri predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti, pokrenute su dve nove i vođeno šest ranije pokrenutih strateških parnica, podnet je jedan predlog za pokretanje prekršajnog postupka, data su dva mišljenja na nacrte zakona i izdato je 20 saopštenja i šest upozorenja.

Među podnetim pritužbama najviše je onih u kojima je kao osnov diskriminacije navedena nacionalna pripadnost, a zatim slede pritužbe zbog diskriminacije na osnovu etničkog porekla, zdravstvenog stanja, starosnog doba, invaliditeta i pola. Više od jedne trećine pritužbi podneto je zbog diskriminacije u postupku zapošljavanja ili na radnom mestu, a iza njih su pritužbe podnete zbog diskriminacije u postupcima pred organima javne vlasti, pružanju javnih usluga i korišćenju objekata i površina, u obrazovanju i stručnom osposobljavanju i dr. Najviše pritužbi podneto je protiv pravnih lica i državnih organa. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i dalje prima relativno veliki broj pritužbi koje se odnose na povrede zakona koje nisu u nadležnosti Poverenika, što pokazuje da građani još uvek ne razlikuju diskriminaciju od drugih nezakonitih postupanja i nisu u potpunosti upoznati sa ovlašćenjima Poverenika.

Poverenik je nastavio rad i aktivnosti na promovisanju principa ravnopravnosti i nediskriminacije, organizovanjem i učestvovanjem na predavanjima i prezentacijama, promotivnim skupovima, konferencijama, stručnim skupovima i okruglim stolovima organizacija civilnog društva. Radi ostvarivanja ovog cilja, objavljeno je i šest knjiga, priručnika i brošura. Zaposleni u stručnoj službi unapredili su svoje profesionalne kompetencije, a sama institucija Poverenika postala je vidljivija, pristupačnija i dostupnija.

Otvorena je prva regionalna kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u Novom Pazaru, uz podršku grada Novog Pazara, kao i uz finansijsku podršku Evropske unije i Vlade Švajcarske u okviru Programa evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES. Otvaranje ove kancelarije podržala je Narodna skupština, čime je stanovnicima tog regiona olakšan pristup Povereniku.

Nastavljena je i produbljena saradnja sa nezavisnim telima i drugim državnim organima, srodnim institucijama u inostranstvu, međunarodnim organizacijama, kao i sa organizacijama civilnog društva. Poverenik je realizovao tri projekta, u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva i uz podršku međunarodnih organizacija i stranih ambasada. I u protekloj godini Poverenik je ostvarivao sve pogodnosti koje pruža članstvo u EQUINET-u i davao doprinos razvoju ove mreže. Ceneći ovaj doprinos i pružajući punu podršku radu Poverenika, u oktobru 2014. godine održan je u Beogradu seminar evropskih tela za ravnopravnost, posvećen posebnim (afirmativnim) merama.

U proteklom periodu mediji su intenzivnije pratili i izveštavali javnost o radu Poverenika i prenosili saopštenja, stavove i mišljenja. Slučajevi diskriminacije i netolerancije bili su predmet medijskih priloga, a najzastupljenije teme bile su diskriminacija žena, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i Roma.

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti odobreno je 68.951.000 dinara u 2014. godini, a Zakonom o budžetu za 2015. godinu za rad Poverenika predviđena su sredstva u iznosu od 72.633.000 dinara.

Radi delotvornog suzbijanja diskriminacije i uspostavljanja efektivne ravnopravnosti, potrebno je:

1. Bez odlaganja pristupiti izradi strateških dokumenata čije važenje ističe u 2015. godini, kao što su Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova (2009 – 2015), Nacionalni plan akcije za decu (2004-2015), Nacionalna strategija za unapređivanje položaja Roma, Dekada Roma (2005-2015), Nacionalna strategija o starenju (2006-2015), Akcioni plan za sprovođenje Strategije unapređenja položaja osoba sa invaliditetom (2013-2015), Strategija o razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja (2010-2015) i dr. Novom Strategijom o razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja obavezno predvideti posebne mere koje doprinose eliminisanju socijalne isključenosti i diskriminacije pripadnika ranjivih grupa, a kojima bi se obezbedilo da poslodavci sprovode princip jednakih mogućnosti i nediskriminacije u radu i zapošljavanju.

2. Propisati obavezu „urodnjavanja“ svih javnih politika (gender mainstreaming), tj. integrisanje rodne perspektive u javne politike, kako bi se obezbedilo uklanjanje sistemskih i strukturnih uzroka rodne neravnopravnosti i stvorili uslovi za transponovanje rodne ravnopravnosti, kao evropske vrednosti, na koherentan i sistematičan način. Nastaviti rad na integrisanju rodne perspektive u sve odluke i politike na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Obezbediti doslednu primenu pravila o rodnoj analizi nacrta zakona i drugih propisa i analizi njihovih efekata na žene i muškarce.

3. Propisati obavezu svih organa javne vlasti i privatnih poslodavaca da razviju interne mehanizme za suzbijanje i zaštitu od diskriminacije, vođenje rodno balansirane kadrovske politike i upravljanje nacionalnom, etničkom, verskom, jezičkom i drugom raznovrsnošću.

4. Intenzivirati rad na sprovođenju mera utvrđenih nacionalnim, pokrajinskim i lokalnim strateškim dokumentima i akcionim planovima, koje treba da omoguće postizanje pune ravnopravnosti depriviranih, ranjivih i marginalizovanih društvenih grupa: Roma, osoba sa invaliditetom, starijih osoba, izbeglih i interno raseljenih osoba, siromašnih i drugih socijalno ugroženih osoba, uključujući i decu i žene koja pripadaju ovim grupama, kako bi se stvorili uslovi da efektivno uživaju sva garantovana prava, bez bilo kog vida direktne ili indirektne diskriminacije. U ove aktivnosti uključiti predstavnike ranjivih društvenih grupa.

5. Preduzeti sve potrebne mere kako bi sastav državnih organa, organa lokalne samouprave i drugih organa javne vlasti odgovarao nacionalnom sastavu stanovništva na njihovom području, povećanjem broja zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina i njihovim školovanjem i osposobljavanjem za obavljanje poslova.

6. Kontinuirano raditi na edukaciji sudija, javnih tužilaca, policijskih službenika i zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi iz oblasti antidiskriminacionog prava, kako bi se obezbedilo da pravosudni organi pravilno i ujednačeno tumače i primenjuju antidiskriminacione propise, u skladu sa međunarodnim standardima i praksom međunarodnih pravosudnih institucija, dajući time puni doprinos suzbijanju diskriminacije i zaštiti žrtava diskriminatornog postupanja.

7. Uskladiti pravne propise kojima su uređeni uslovi i postupak registracije netradicionalnih verskih zajednica sa domaćim i međunarodnim standardima o ravnopravnosti crkava i verskih zajednica, kako bi se sprečila posredna diskriminacija ovih verskih zajednica i samih vernika.

8. Bez odlaganja doneti Pravilnik o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, učenika i trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja i obezbediti sve uslove za njegovu primenu.

9. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene nastavnicima, vaspitačima i drugim licima zaposlenim u školama kako bi bili obučeni za prepoznavanje i sprečavanje diskriminacije, promovisanje jednakosti među učenicima, aktivno suprotstavljanje svim vrstama diskriminacije i sprovođenje inkluzivnog obrazovanja.

10. Preduzeti mere kako bi se u nastavne programe i nastavne materijale integrisale teme koje razvijaju kulturu mira, tolerancije, razumevanja i uvažavanja različitosti, rodne ravnopravnosti i nediskriminacije. Iz nastavnih materijala ukloniti diskriminatorne sadržaje i sadržaje koji podržavaju stereotipe i predrasude.

11. Obezbediti jednake mogućnosti u pristupu visokom obrazovanju mladima iz podzastupljenih grupa, uključujući i osobe sa invaliditetom, uvođenjem posebnih mera i dopunom standarda za akreditaciju visokoškolskih ustanova u pogledu pristupačnosti prostora, obezbeđivanja asistivnih tehnologija i odgovarajućih servisa za podršku studentima. Inicirati usvajanje internih pravila o načinu postupanja u slučajevima diskriminacije u visokoškolskim ustanovama.

12. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene zdravstvenim i drugim radnicima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama, u cilju povećanja nivoa znanja i razumevanja diskriminacije i poštovanja propisa koji je zabranjuju. U slične edukativne programe uključiti savetnike za zaštitu prava pacijenata i članove lokalnih saveta za zdravlje, kao i za zaposlene u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i filijalama fonda.

13. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene zaposlenima u socijalnim ustanovama u cilju povećanja nivoa znanja i razumevanja diskriminacije i poštovanja propisa koji je zabranjuju.

14. Obezbediti odgovarajuću edukaciju novinara u oblasti antidiskriminacionog prava.

15. Izjednačiti Republiku Srbiju kao poslodavca za direktne i indirektne budžetske korisnike sa ostalim poslodavcima u pogledu načina ispunjavanja obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom.

16. Ukloniti iz pravnih propisa sve neadekvatne i stigmatizirajuće termine kojima se označavaju osobe sa invaliditetom („slep, gluv“, „nem“, „hendikepirano lice“, „lice sa posebnim potrebama“ i sl.) i zameniti ujednačenim i korektnim terminima. U ovom smislu dopuniti Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, br. 21/10).

17. Reformisati propise o lišenju poslovne sposobnosti u skladu sa savremenim socijalnim modelom invaliditeta i međunarodnim standardima u ovoj oblasti, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom, uz odgovarajuću podršku, na ravnopravnoj osnovi uživaju sva garantovana prava, uključujući i pravo na poslovnu sposobnost.

18. Usvojiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji će obezbediti delotvoran pristup pravdi, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i pristup pravdi žrtvama diskriminacije.

19. Doneti propise kojima se omogućava registracija istopolnih parova i regulišu dejstva, pravne posledice i način prestanka registrovanih partnerstva, u skladu sa preporukama Saveta Evrope.

20. Kreirati i realizovati edukativne programe namenjene zaposlenima u inspekcijama rada na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou kako bi bili obučeni za prepoznavanje, i adekvatno reagovanje u slučajevima diskriminacije na radu i u vezi sa radom.

21. Pristupiti izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije u cilju postizanja pune usklađenosti sa pravnim tekovinama Evropske unije, a posebno u pogledu obima izuzetaka od načela jednakog postupanja, definicije posredne diskriminacije i obaveze da se obezbedi razumno prilagođavanje radnog mesta za osobe sa invaliditetom. Izmenama i dopunama zakona takođe osigurati da novi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti bude izabran do isteka mandata prethodnog, kako ne bi došlo do zastoja u radu ovog nezavisnog državnog organa.

22. Obezbediti kontinuitet rada institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti izborom novog poverenika do 5. maja 2015. godine, kada poverenici ističe mandat.

23. Hitno obezbediti adekvatan poslovni prostor za rad stručne službe Poverenika i nastaviti sa pružanjem podrške u otvaranju regionalnih kancelarija Poverenika.

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *