/ EU-OSHA / EU-OSHA kampanja “Zdrava radna mesta 2014-15. upravljanje stresom“

EU-OSHA kampanja “Zdrava radna mesta 2014-15. upravljanje stresom“

ubzrs on 14/07/2014 - 10:37 am in EU-OSHA
Rate this post

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije, UGS”NEZAVISNOST» i Unijom poslodavaca Srbije pridružuje se organizaciji takmičenja za evropske nagrade za dobru praksu u okviru Kampanje Agencije za bezbednost i zdravlje na radu EU «Zdrava radna mesta 2014-15 Upravljanje stresom».
Informacije o Evropskoj Agenciji za bezbednost i zdravlje na radu EU možete naći na internet stranici http://osha.europa.eu/en.
Ovim putem Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu poziva poslodavce, da dostave prijave za takmičenje za evropske nagrade za dobru praksu.
Na takmičenju mogu učestvovati sva pravna lica, preduzetnici i udruženja iz Republike Srbije.

Informacije o Kampanji

Kampanju za zdrava radna mesta organizuje Agencija za bezbednost i zdravlje na radu EU u saradnji sa državama članicama i predsedavajućim Evropske Unije. Svaka kampanja uključuje dodelu nagrada za dobru praksu kako bi se odalo priznanje izuzetnim i inovativnim doprinosima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Nagrade za 2014-15 će biti dodeljene pravnim licima, preduzetnicima i organizacijama koje su pokazale veliku posvećenost i participativni pristup u uspešnom upravljanju stresom i psiho-socijalnim rizicima na radu.
U Republici Srbiji, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu mogu se dostaviti predlozi za nacionalne primere dobre prakse u skladu sa temom Kampanje.
Evropske nagrade za dobru praksu 2014-15. biće dodeljene pravnim licima, preduzetnicima i organizacijama koja su načinile izuzetne ili inovativne doprinose u upravljanju stresom i psiho-socijalnim rizicima na radu.
Kampanja «Zdrava radna mesta 2014-15. Upravljanje stresom » za 2014-15.godinu pokrenuta je 7.aprila 2014.godine.
Zvanična internet prezentacija Kampanje je www.healthy-workplaces.eu
Na internet stranici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja možete naći vodič kroz Kampanju, kao i druge korisne informacije.

Organizacija takmičenja za dobru praksu

Nagradno takmičenje za dobru praksu u Evropi je proces koji se odvija u dve etape. Prvo se primeri dobre prakse ocenjuju na nacionalnom nivou, a zatim se pan-evropski panel sastaje kako bi odlučio o pobednicima na evropskom nivou.

Nacionalni nivo: prikupljanje predloga za primere dobre prakse – prvi korak

Predloge za primere dobre potrebno je dostaviti Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja formiraće Komisiju koja će odabrati dva nacionalna primera dobre prakse koja će učestvovati u proceduri odabira na evropskom nivou.
Jedan od izabranih primera dobre prakse trebao bi da bude odabran iz pravnih lica, preduzetnika, organizacija iz kategorije sa manje od 100 zaposlenih, dok drugi primer dobre prakse bi trebao da bude odabran iz pravnih lica, preduzetnika, organizacija iz kategorije sa više od 100 zaposlenih.
Samo ukoliko nema odgovarajućih primera za jednu od kategorija, biće odabrana dva primera iz iste kategorije.
Komisija prilikom ocenjivanja, odnosno odabira dva nacionalna primera dobre prakse pridržavaće se:
– kriterijuma za ispunjavanje teme kako je i navedeno u flajeru evropske kampanje (može se preuzeti sa internet stranice Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja);
– kriterijuma dobre prakse – Prilog A;
– kriterijuma za dodeljivanje nagrade koji se nalazi u formularu za ocenjivanje – Prilog B.

Formular za ocenjivanje Prilog B sa rezimeom je obavezno popuniti za svaki primer:
• formular sa rezimeom treba biti popunjen na srpskom jeziku, međutim on može biti popunjen i na engleskom jeziku;
• formular sa rezimeom mora biti dostavljen u elektronskom formatu kao microsoft Word dokument;
• rezime ne bi trebalo da sadrži više od 9 000 karaktera ili oko 5 strana;
• tekst u rezimeu treba da bude jasan i jednostavan tako da bude lako razumljiv svakome ko želi da taj primer prilagodi sopstvenom radnom mestu;
• formular sa rezimeom Prilog B mora sadržati samo tekst, bez fotografija, grafikona, itd.

Naglašavamo da neće biti prihvaćeni primeri ukoliko je jasno da su razvijeni isključivo u komercijalne svrhe. Ovo se posebno odnosi na proizvode, alate i usluge koji se mogu plasirati ili se već plasiraju na tržište.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu obezbediće prevod sa srpskog na engleski jezik za dva odabrana nacionalna primera dobre prakse Priloga B sa rezimeom.

Dodatne informacije

Pravna lica, preduzetnici i organizacije mogu dostaviti Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Upravi za bezbednost i zdravlje na radu i dodatnu dokumentaciju koja može pomoći Komisiji pri ocenjivanju kvaliteta predloga za primer dobre prakse u cilju procene primenjenih preventivnih mera. Međutim, ovaj dodatni materijal neće se prevoditi na engleski jezik, te se preporučuje da sve ključne informacije koje opisuju određeni primer budu navedene u rezimeu (Prilog B) ili da dodatna dokumentacija bude dostavljene i na engleskom jeziku.
Dodatna dokumentacija može uključivati, na primer:
• priručnike ili druge dokumente koji su u vezi sa predlogom za primer dobre prakse;
• fotografije, ilustracije, grafikone, dijagrame, itd. koji mogu pomoći da se lakše objasni predlog za primer dobre prakse (npr. korisna je fotografija redizajnirane radne okoline);
• fotografije treba poslati odvojeno u GIF, JPG, BMP ili TIFF formatu. Molimo vas da imate na umu da kvalitetno odštampane fotografije zahtevaju rezoluciju od najmanje 300 dpi;
• obavezno je da imate dozvolu vlasnika autorskih prava pre nego što priložite fotografije ili ilustracije (slike, crteže, dijagrame, itd.);
• izvodi iz politika ili materijali za obuku takođe mogu biti korisni;

Rok za dostavljanje predloga za primere dobre prakse

Formular za ocenjivanje – Prilog B sa rezimeom i dodatnu dokumentaciju potrebno je dostaviti u pisanom i elektronskom obliku Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, Beograd, Nemanjina 22-26.
Osoba za kontakt: Miodrag Loncović, tel. 011 33 47 392, E-pošta: miodrag.l@minrzs.gov.rs
Krajnji rok za dostavljanje predloga za primere dobre prakse: 1.oktobar 2014. godine.
Prijave koje se dostave posle navedenog roka neće biti razmatrane.
Komisija može pozvati prijavljene, za predloge za primere dobre prakse u cilju prezentacije primera, u prostorije Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i/ili može doći u prostorije prijavljenih u cilju procene primene preventivnih mera.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu sva prijavljena pravna lica, preduzetnike i organizacije će obavestiti o rezultatima odabira dva nacionalna primera dobre prakse.

Dostavljanje odabranih nacionalnih primera dobre prakse Agenciji za bezbednost i zdravlje na radu – drugi korak

Dva odabrana nacionalna primera dobre prakse Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu dostaviće Agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, najkasnije do 31. oktobra 2014. godine.

Evropski nivo: ocenjivanje dostavljenih nacionalnih primera dobre prakse – treći korak

Dobitnici nagrada i mali broj „pohvaljenih“ prijavljenih na nacionalnom nivou će biti potom odabrani od strane panela koji čine predstavnici četiri grupe odbora Agencije za bezbednost i zdravlje na radu (vlada, poslodavci, zaposleni i Evropska komisija) uz jednog eksperta iz ove oblasti.
Tačan broj nagrada ne može biti određen unapred.
Učesnici koji ne dobiju nagradu ili preporuku mogu i dalje biti odabrani da budu uključeni u publikaciju „Nagrade za dobru praksu“ kao ilustracija dobre prakse.
Agencija za bezbednost i zdravlje na radu će pokriti troškove prisustva dva predstavnika kod svakog nagrađenog učesnika na ceremoniji dodele nagrada. Ceremonija će se održati u proleće 2015. godine.
Drugi predstavnici i predstavnici „pohvaljenih“ učesnika takođe mogu prisustvovati ceremoniji dodele nagrada o sopstvenom trošku.
Svi dobitnici nagrada i učesnici koji su dobili preporuke biće objavljeni u izveštaju Agencije nakon ceremonije, kao i na internet stranici Agencije za bezbednost i zdravlje na radu.

Evropski nivo: obaveštenje o rezultatima takmičenja – četvrti korak

Kada panel odabere pobednike, Agencija za bezbednost i zdravlje na radu će pripremiti zvanično pismo Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Upravi za bezbednost i zdravlje na radu o rezultatima takmičenja.
Države članice mogu da objave sve prijavljene za dobru praksu koji ispunjavaju kriterijume i smatraju se kvalitetnim, uključujući i prijave koje su poslate Agenciji, ali jasno naglašavajući da su oni samo kandidati za Evropsku nagradu.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Uprava za bezbednost i zdravlje na radu će obavestiti pravna lica, preduzetnike i organizacije iz Republike Srbije koja su učestvovala na nacionalnom takmičenju o rezultatima na evropskom nivou.

Prilog A: Šta predlog za primer dobre prakse treba da pokaže?

Predlog za primer dobre prakse treba jasno da pokaže kako je dobra praksa primenjena na radnom mestu i može uključiti primere:
• temeljne procene psiho-socijalnih rizika na radnom mestu, praćene praktičnim aktivnostima koje za cilj imaju prevenciju ili smanjenje psiho-socijalnih rizika, uz zajedničku uključenost poslodavca i zaposlenih;
• uključivanje holističkog pristupa bezbednosti i zdravlju na radu, uključujući procenu i rukovođenje psiho-socijalnim rizicima i unapređenju mentalnog zdravlja na radu;
• organizacione aktivnosti koje za cilj imaju smanjenje stresa na radu, uključujući primarne (uklanjanje rizika), sekundarne (bezbednost i zdravlje zaposlenih od rizika koji se ne mogu ukloniti) i tercijarne (pomoć zaposlenima koji pate od stresa i psiho-socijalnih problema) nivoe preventivnih mera;
• razvoj i uvođenje praktičnih alata za procenu i upravljanje stresom i psiho-socijalnim rizicima na radu.

Komisija će pri ocenjivanju predloga za dobru praksu tražiti primere:
▪ efikasnog upravljanja psiho-socijalnim rizicima i stresom na radu;
▪ primenu preventivnih mera na radnom mestu;
▪ uspešnog uvođenja preventivnih mera;
▪ pravih i demonstrativnih unapređenja u oblasti bezbednosti i zdravlja;
▪ da je uzeta u obzir raznolikost radne snage;
▪ efikasno učešće i uključenost zaposlenih i njihovih predstavnika;
▪ održivost preventivnih mera tokom vremena;
▪ mogućnost prilagođavanja modela na druga radna mesta (uključujući i ona u drugim državama članicama, kao i primena na mala i srednja preduzeća);
▪ primer dobre prakse bi trebao da bude nov (ne stariji od 5 godina, ako još uvek traje ili je aktuelna i nije zamenjena boljom praksom ili tehničkim unapređenjima) i da nije poznat široj javnosti.

Primer dobre prakse mora ispunjavati zahteve utvrđene u propisima Republike Srbije, a još bolje bi bilo ukoliko bi primer dobre prakse ispunjavao zahteve koji su viši od propisanih.

Hipotetički primeri neće biti uzeti u obzir.

Definicija dobre prakse koju je pružila Agencija možete pogledati na:
https://osha.europa.eu/en/practical-solutions

Prethodni pobednici nagrade za dobru praksu u Evropi mogu se naći u izveštajima na:
https://osha.europa.eu/en/publications/reports/

Prilog B: rezime
PRIMER DOBRE PRAKSE
TEMA:
NASLOV REŠENjA:
NAZIV PRAVNOG LICA ILI PREDUZETNIKA:
BROJ ZAPOSLENIH:
Država:
Adresa:
Telefon:
Faks:
Ime osobe za kontakt (predstavnik rukovodstva):
E-pošta:
Ime osobe za kontakt (predstavnik zaposlenih):
E-pošta:
ORGANIZACIJA KOJA OBEZBEĐUJE INFORMACIJE (ako se razlikuje od gore navedenog naziva pravnog lica ili preduzetnika):
Država:
Adresa:
Telefon:
Faks:
E-pošta:
Ime osobe za kontakt
SEKTOR (broj za klasifikaciju delatnosti):
Privatno/javno/ partnerstvo javnog i privatnog sektora
ZADATAK:

PROBLEM (opasnost/rizik/rezultat):

REŠENjE (preduzete preventivne mere):

EFEKAT REZULTATA:

FAKTORI USPEHA:

TROŠKOVI/ BENEFITI
(uključujući ljudske, socijalne i ekonomske troškove i benefite):

MOLIMO VAS DA DODATE FOTOGRAFIJE i/ili DRUGE ILUSTRACIJE PRIMERA DOBRE PRAKSE, SLIKE SU VELIKA POMOĆ ŽIRIJU (npr. fotografija preuređene radne okoline, ilustrovani materijal politika ili materijala za obuku).
MOLIMO VAS DA NAVEDETE KO TREBA DA DOBIJE NAGRADU: 0 Pravno lice/preduzetnik
0 Strana koja pruža informacije
0 Ostali

Objašnjenje termina iz Priloga B:

TEMA: nekoliko ključnih reči za opis primera, npr. procena psiho-socijalnih rizika uz uključenost zaposlenih, uvođenje organizacionih/pojedinačnih mera u cilju smanjenja stresa/psiho-socijalnih rizika/nasilja na radu, itd., razvoj smernica za prevazilaženje psiho-socijalnih rizika, itd.
NASLOV REŠENjA: jedna rečenica, npr. participativna procena psiho-socijalnih rizika, preduzete mere (promene u organizaciji, radionice, obuke, itd.) radi smanjenja/sprečavanja stresa/psiho-socijalnih rizika/nasilja na radu, itd.
NAZIV PRAVNOG LICA ILI PREDUZETNIKA/ORGANIZACIJE KOJA PRUŽA INFORMACIJE: ponekad organizacija koja pruža informacije nije ujedno i pravno lice ili preduzetnik gde je sproveden primer dobre prakse. U tom slučaju, molimo vas da nam obezbedite informacije o obe organizacije, kao i njihove kontakte. Ako je na primer, primer dobre prakse alat za rukovođenje ili učešće zaposlenih koji može da se koristi i kod drugih poslodavaca, veličina kompanije koja je razvila ovaj primer treba da se koristi za klasifikaciju učesnika (kategorija ispod ili iznad 100 zaposlenih).
SEKTOR: sektor treba navesti koristeći Statističku klasifikaciju ekonomske aktivnosti u Evropskoj Uniji, NACE Rev.2, 2008 (četvorocifreni broj), http://ec.europa.eu/environment/emas/pdf/general/nacecodes_en.pdf.
Privatno ili javno: navesti da li je preduzeće privatno ili javno?
ZADATAK: opis zadatka i radnog mesta / aktivnosti / situacije koja povećava rizik od opasnosti / rizika / ishoda.
PROBLEM: opis kako, kada i u kojoj formi se javljaju opasnosti / rizici, kao i opis efekata i rezultata (ugrožavanje zdravlja, oboljenja, povreda na radu, uticaj na proizvodnju i rad, itd.). Opis mora biti jasan kako bi oni koji ocenjuju informacije putem interneta mogli da razumeju preduzete korake, kao i razloge zašto su ti koraci preduzeti.
REŠENjE: jasan opis preduzetih mera, npr. proces odabira, uključenost zaposlenih, implementacija, itd. Trebalo bi da bude jednostavno za razumevanje da čitalac dobije jasnu sliku rešenja.
TROŠKOVI / BENEFITI: pokazatelj obračunatih troškova tokom implementacije novih rešenja i smanjenje troškova kao direktna ili indirektna posledica inovacije (gde je dostupno).
REZULTAT / EFEKAT: pokazatelj merljivih rezultata, i svih „nemerljivih“ benefita, npr. smanjen broj simptoma bolesti, poboljšana radna okolina, unapređeni ergonomski i/ili ekonomski način rada, itd. Ovo može uključivati ljudske, socijalne i ekonomske troškove, kao i pozitivne rezultate.
FAKTOR(I) USPEHA: osnovni elementi za postizanje željenih rezultata.
Fotografije i drugi ilustrovani materijali treba da budu dostavljeni kao dodatne informacije ako je moguće, i treba da uključuju grafikone, tabele i druge grafičke prikaze.

Molimo Vas da potvrdite:
0 Potvrđujem da sam pročitao/la i da prihvatam uslove o privatnosti i dozvoljavam korišćenje ličnih podataka.

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *