/ HRONIKA / Ko je na vrhu liste najrizičnijih poslova

Ko je na vrhu liste najrizičnijih poslova

ubzrs on 13/02/2016 - 6:35 pm in HRONIKA, NOVOSTI
Rate this post

Tokom prošle godine na poslu je napadnuto oko 700 medicinskih radnika, pokazuju podaci MUP-a. Elektroprivreda Srbije više i ne broji napade na montere koji otkrivaju krađu struje i isključuju je zbog dugova. Šalterski službenici pridružuju se listi stresnih zanimanja. Ipak, ovi poslovi nisu opasni po život prema kriterijumima Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Zbog sve učestalijih incidenata, rizici će se, kažu, ponovo procenjivati.

Sam svoj gazda – status sa mnogo prednosti, ali i ozbiljnom manom. Onog ko sam sebe uposli Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne prepoznaje, samim tim i ne štiti.

Vera Božić Trefalt iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu kaže da on sam mora da ima odogovrnost za sebe.

Tako, na primer, limar ili stolar može, ali ne mora da nosi zaštitnu opremu. Taksista nema izbora. Na radnom mestu stalno je u opasnosti. To potvrđuje i nedavno ubistvo taksiste u Šapcu.

“Nama zakon nalaže da obavezno moramo svakog putnika da primimo u automobil, nebitno ko je i šta je. Međutim, u automobilu ne sme slučajno da se nađe neki pajser, bokser ili bezbol palica”, kaže taksista Miodrag Reljić.

Bezbedniji bi trebalo da bude radnik koji ima poslodavca jer je njegova dužnost da ga zaštiti. Zbog čestih incidenata, EPS-u pomaže i policija.

“Nekada su napadali naše montere toplim i hladnim oružjem i oruđem, puštali domaće životinje, sklanjali merdevine ili drmali merdevine tokom isključenja, tako da je bilo i povreda i lomova, a i stresnih situacija gde bi ljudi završavali na psihijatriji”, kaže Sandra Alagić iz “EPS Distribucije”.

Ponekad se i sam stres može tretirati kao povreda na radu.

“Naravno da je neophodno da se hitno preduzmu medicinske mere u smislu odlaska, na primer, kod neuropsihijatra. Tada će se dokazivati uzrok, odnosno posledica i veza između napada i samog stresa”, rekla je Vera Božić Trefalt.

Učestale napade stručnjaci dovode u vezu sa slabim funkcionisanjem institucija, a građani nezadovoljstvo reflektuju na zaposlene u njima.

“U društvu gde je nepoverenje sve veće, gde su pojedinci sve uplašeniji za svoju egzistenciju, i budućnost, naravno da su te reakcije prenaglašenije i da određena zanimanja koja ne bi trebalo da budu toliko rizična, kao što su zanimanje medicinske sestre ili neka druga, postaju upravo tako rizična budući da na sebe primaju taj, ni krivi ni dužni, često opravdani jed građana”, ističe sociolog Dalibor Petrović.

Zbog toga se gubi razlika između tradicionalno rizičnih zanimanja i onih koja to nisu. Opasnosti u rudarskom poslu mogu se predvideti i određenim procedurama izbeći, ali rizici koji ne mogu da se planiraju, mnoge poslove danas čine rudarskim.

 

Izvor: RTS

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *