/ PROJEKAT / Obuke za bezbednost i zdravlje na radu

Obuke za bezbednost i zdravlje na radu

Andrijana Tomic on 01/11/2017 - 2:51 pm in PROJEKAT

Udruženje za bezbednost i zdravlje na radu Srbije je u sklopu aktivnosti projekta “Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija civilnog društva za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javnim institucijama održalo trodnevne obuke u period od 24-26.10.2017. godine u Kragujevcu. Obuke su održane tokom Evropske nedelje za bezbednost i zdravlje na radu koja se održava u periodu od 25-27.10.2017. godine i omogućava preduzetnicima, stručnjacima za bezbednost i zdravlje na radu  i radnicima da zajedno razmene najbolje prakse o održivom i zdravom starenju kao deo kampanje “Zdrava radna mesta za sve uzraste”. Konferencija povodom evropske nedelje za bezbednost i zdravlje na radu u Srbiji je ove godine održana 25.10.2017. godine u Palati Srbije na temu “Bezbednost i zdravlje na radu u dualnom obrazovanju”.

Obuke su prevashodno imale za cilj uspostavljanje saradnje između organizacija civilnog društva, medijskih organizacija, javnih institucija za poboljšanje uslova rada. Izlagači na obukama su bili: Prof. Dr Slobodan Morača sa Fakulteta Tehničkih nauka iz  Novog Sada, ekspert Gyorgy Karoly, Malcolm McIntyre (IOSH) predstavnik Konfederacije Sindikata Mađarske, zatim regionalni ekspert za medije, gospodin Bojan Kordalov, i regionalni ekspert za  strateško planiranje, lobiranje i zastupanje.

Tokom predavanja koje je održao prof. Dr Slobodan Morača kroz prizmu nacionalnog zakonodavstva istaknuti su ključni aspekti uspostavljanja efikasnog sistema bezbednosti i zdravlja na radu, smernice, obaveze, metodologije i odgovornosti svih učesnika u sistemu bezbednosti i zdravlju na radu. On je istakao da je neophodno promovisati saradnju između pojedinaca, predstavnika bezbednosnih struktura i grupa radnika na način da bezbednost i zdravlje na radu postane zajednički napor.

Prema njegovim rečima osnovni pravci upravljanja se mogu svrstati u tri tematske oblasti:

  • Formulisanje i razvoj politika – ovo uključuje identifikovanje ključnih ciljeva i preispitivanje napretka u odnosu na njih;
  • Planiranje, merenje, pregled i procena rizika u skladu sa zakonskim normama i preporukama za minimiziranje rizika;
  • Obezbeđivanje efikasnog sprovođenja planova i izveštavanje o performansama sistema bezbednosti i zdravlju na radu.

Kada se govori o opasnostima i štetnostima na radu primeri iz prakse su brojni, no ono što se nekako uvek zapostavlja i to ne zanemarljivo jesu psihosocijalni rizici a to su pre svega profesionalni stres i loši međuljudski odnosi u sklopu kolektiva, koji u velikoj meri utiču na razvoj bolesti u vezi sa radom. Prof. Dr Slobodan Morača je naveo da bolje upravljanje procesima, kvalitetom i sl. dovodi do smanjenja troškova, povećanja efikasnosti i efektivnosti, većeg stepena zadovoljenja korisnika što predstavlja osnov za ostvarivanje većeg profita. Predstavnik Konfederacije Sindikata Mađarske Mr. Károly György, je predstavio Direktivu 89/391/EEC, Evropsku Strategiju za bezbednost i zdravlje na radu od 2014-2020, ulogu u funkciju Evropskog socijalnog dijaloga u pogledu poboljšanja uslova rada kao i primere dobre prakse.

On je naveo  da 23% radnika u Evropi veruje da je njihova bezbednost i zdravlje na radu pod rizikom usled njihovog rada – znak nepoboljšanja uslova rada. Veliki broj radnika ulaže žalbe o efektima njihovog rada i to se odražava na njihovo psihosocijalno zdravlje. Stanje na radu može da dovede i do tragedije što je evidentirano i talasom samoubistava sa kojim su se susrele određene Francuske kompanije u skorije vreme, naveo je gospodin Károly. Novi oblici organizacije rada i povećani vremenski pritisak  kao i intenzitet rada je glavni uzrok stresa na radu i mišićno-koštanih poremećaja. Manje kvalifikovana radna snaga i radnici koji obavljaju manuelne poslove su najviše izloženi. Očekivanje zdravog života radnika od 35 godina starosti raspoređenog na manuelnim poslovima je deset puta manji od menadzera. On je takođe predstavio i osnovne principe Okvirne Direktive 89/391, a to su obaveze poslodavca, obaveze zaposlenih kao i osnovne principe prevencije koji predstavljaju temelj bezbednog i zdravog poslovanja.

Kako bi se na što bolji način pristupilo rešavanju brojnih pitanja u sferi bazbednosti i zdravlju na radu potrebno je umrežavanje svih relevantnih institucija u saradnji sa CSO (organizacijama civilnog društva) i uspostavljanje regionalnog partnerstva sa organizacijama civilnog društva, javnim institucijama i medijima. Regionalni ekspert za PR aktivnosti i medije gospodin Bojan Kordalov je predstavio mehanizme i aktivnosti PR i istraživačkog novinarstva koji mogu dovesti do što većeg prisustva bezbednosti i zdravlja na radu u medijima ali ne samo u okviru nesreća na radu ili smrtnih slučajeva u vezi sa radom, nego i po pitanju dobrih industrijskih praksi koje mogu da budu smernice za što efikasnije poslovanje sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu. Regionalni ekspert Mario Veljkovik je predstavio strateško planiranje kao deo strateškog menadzmenta, načine lobiranja i zastupanja, zatim jačanje izgradnje saveza i umrežavanja CSO (organizacija civilnog društva) kao i uvid na nacionalnom i regionalnom nivou. Gospodin Mario Veljkovik je predstavio načine funkcionisanja mreža, plan za formiranje mreže i strateško  partnerstva.

 

On je naglasio zašto je važno postojanje organizacionog identiteta poput misije, vizije i vrednosti svake organizacije, efikasnog i efektivnog menadzmenta i raspoloživost resursa, interakcija i odnosi između organizacija civilnog društva i njihovog spoljašnjeg konteksta (uključujući institucionalni okvir).

Trećeg dana obuka je sprovedena IOSH kampanja “No Time to Lose” , detaljnije o kampanji u narednom članku.

ZAKLJUČCI:

Tokom obuka i interaktivnog učešća svih ciljnih grupa zaključeno je:

Neophodnost uspostavljanja inkluzivnog i transparentnog procesa analize sistema socijalne politike otvorenog za sve aktere i usmerenog na razradi globalnih ciljeva.

  • Prepoznaje se diversifikacija aktera i zainteresovanih strana u procesu postizanja poboljšanja ambijenta za bolje i bezbednije poslovanje. U tom kontekstu, potvrđuje se potreba  za punim i efikasnim učešćem svih, a posebno socijalnih partnera, u globalnom procesu donošenju odluka. Potrebno je pojačati uloge i odlučivanje u okviru socijalnog dijaloga na svim nivoima, a posebno u okviru Radnog tela Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije i Saveta za bezbednost i zdravlje na radu.
  • Jedan od proiritetnih ciljeva između ostalog, je podizanje svesti svih subjekata sistema  o značaju bezbednih i zdravih uslova rada, kao i podizanje opšte i poslovne kulture odnosno nacionalne kulture prevencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
  • Iz dosadašnjih razmatranja i diskusija potvrđeno je da postoji dovoljan broj zakonskih i drugih normi kojima je uređeno ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a pre svega u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Međutim, brojni su problemi pre svega u sferi primene tih propisa, dakle u sprovedenom kontrolnom mehanizmu, koji u osnovi ne obezbeđuju primenu zakonskih propisa. Brojni problemi koji direktno ili indirektno utiču na zakonitost rada nastaju i zbog velikog broja otvorenih pitanja u funkcionisanju inspekcijskog sistema u celini.
  • Neophodnost izrade programa kontinuiranog obrazovanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i to za: poslodavace, predstavnike zaposlenih i lica za bezbednost i zdravlje na radu.
  • Podizanje svesti o važnosti zdravlja i bezbednosti na radu u svim vidovima obrazovanja: osnovnom, srednjem i visokostručnom obrazovanju i vaspitanju a posebno u dualnom obrazovanju i obrazovanju odraslih.
  • Podsticanje naučno –istraživačkog rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koji je dugi niz godina zanemarivan. Sa ovog aspekta podržati inicijativu nove uloge naučnog i visokostručnog obrazovanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  • Promocija kulture prevencije i primera dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu na svim nivoima organizovanja poslodavaca, zaposlenih, obrazovnih ustanova i države (udruženja poslodavaca, sindikati, inspekcija rada, školstva, fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje, i dr.).

 

 

Izveštaj izradila:

Andrijana Tomić, projektni službenik

 

 

 

 

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *