/ ČLANCI / Održavanje u bolnicama – mere i rizici

Održavanje u bolnicama – mere i rizici

Andrijana Tomic on 11/09/2017 - 9:58 am in ČLANCI
Rate this post

Koje su opasnosti ovoga posla?

Čistači često rade u opasnoj blizini pokretnih delova mašina, konvejera i vozila što može da dovede do teških povreda.

Tokom čišćenja podovi su često mokri i klizavi i čistači mogu da se okliznu, sapletu ili padnu.

Čistači intenzivno koriste sredstva za čišćenje, ispiranje i druge hemikalije koje mogu da izazovu iritacije i druge probleme sa očima, grlom, nosem i kožom.

Čistači često rade u neugodnom položaju, uključujući i rad sa teškim predmetima i kontinualne ponavljajuće pokrete (npr. ribanje). Sve ovo može da dovede do ozbiljnih problema sa leđima, rukama i zglobovima, itd.

Nezgode

  • Padovi sa merdevina, neobezbeđenih povišenih platformi, itd.
  • Okliznuća, saplitanja i padovi na mokrom i klizavom podu.
  • Pad teških predmeta na stopala i ostale udove.
  • Opasnost da budu udareni, zaglavljeni ili zahvaćeni u/između nepokretnih i pokretnih predmeta (uključujući alate mašina, konvejere, vozila, itd.)
  • Opekotine izazvane vrućim delovima opreme, isparenjima, itd.
  • Strujni udar usled neispravne opreme (posebno prenosne) i instalacija ili kontakta sa golim žicama.
  • Posekotine i ubodi izazvani oštrim predmetima, metalnim otpatcima, polomljenim staklom, itd.
  • Ujedi, ubodi, itd. od zmija, glodara, insekata, itd.

Fizičke opasnosti

  • Izlaganje visokom nivou buke (iz okruženja ili od opreme za čišćenje).
  • Izlaganje visokom nivou relativne vlažnosti vazduha

Hemijske opasnosti

  • Izlaganje određenim vrstama prašine, leteća prašina od brašna, začina, čađ i aerosoli tokom čišćenja.
  • Često korišćenje hemikalija (rastvarači, sredstva za čišćenje, ispiranje i sanitaciju, koji potencijalno mogu izazvati efekte kao što su: iritacioni dermatitis, alergijsku osetljivost, iritaciju nosa, grla, pluća i očiju, itd.
  • Izlaganje hlorovodičnim kiselinama

Biološke opasnosti

  • Izlaganje gljivicama, može da dovede do osetljivosti zbog gljivičnih antigena udahnutih sa prašinom što obično dovodi do pneumonitisa sa simptomima astme.
  • Izlaganje buđi (naročito pri pražnjenju kolektora prašine, filtera, itd.), što potencijalno može dovesti do alergijskih stanja.

Ergonomski, psihosocijalni i organizacioni faktori

  • Povrede nastale usled ponavljajućeg naprezanja i drugi koštano mišićni problemi koji nastaju kao rezultat kontinualnih ponavljajućih pokreta (npr. ribanje), preopterećenje tokom podizanja i pomeranja teških predmeta, rad u neugodnom položaju ( savijen, na kolenima, itd.)
  • Psihološki stres zbog nezadovoljstva na poslu nastao kao rezultat navodnog niskog društvenog statusa, dosadom, monotonijom, niskom platom, problematičnim međuljudskim odnosimas
  • Problemi vezani za učestali noćni rad (poremećaj sna, porodični problemi, itd.)
  • Rizik da se bude napadnut kada se radi sam

Preventivne mere

  • Pregledajte merdevine pre penjanja na njih. Nikada se ne penjite na rasklimane merdevine ili na one sa klizavim prečkama
  • Nosite zaštitne cipele sa neklizajućim đonom
  • Ne rukujte ili dodirujte vruće (ili one koji mogu biti vrući) proizvode ili površine golim rukama; ako je potrebno koristite rukavice otporne na toplotu
  • Nosite respiratore ako radite u prašnjavim uslovima
  • Zaštitite ruke sa hemijski otpornim rukavicama; ako nije praktično koristite zaštitne kreme
  • Ne koristite hlorovodičnu kiselinu, osim ako niste izuzetno oprezni. Ne dozvolite kontakt sa kožom; ne dozvolite izlaganje očiju isparenjima i ne udišite ili gutajte. Koristite uputstva za bezbedno korišćenje i šta da se radi u slučaju da dođe do prosipanja.
  • Kontrola štetočina kroz redovne posete istrebljivača ili posebne posete u slučaju pojave zaraze.
  • Izaberite smene tako da najmanje utiču na zdravlje zaposlenog, porodicu i lični život – konsultujte zaposlene i specijaliste pri određivanju rasporeda smena
  • Ne radite sami u prostorima gde vreba opasnost od napada, posebno u večernjim i noćnim smenama. Odredite na koji način je moguće pozvati pomoć ako je to potrebno.

Navedene mere su preporuke Međunarodne organizacije rada (međunarodna lista rizika)

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *