/ ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE / PKS: Ulaganja u životnu sredinu do 2021. treba da budu tri odsto BDP-a

PKS: Ulaganja u životnu sredinu do 2021. treba da budu tri odsto BDP-a

Andrijana Tomic on 08/08/2016 - 11:29 am in ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Rate this post

BEOGRAD 

Srbija trenutno na životnu sredinu troši 0,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a planirano je da do 2021. ulaganja u tu oblast dostignu tri odsto BDP-a, izjavio je danas potpresednik Privredne komore Srbije (PKS) Zoran Vujović.

On je na skupu o učešću privanog sektora u finansiranju zaštite životne sredine, kazao da je za dostizanje nivoa ulaganja od tri odsto BDP-a potrebno da se do 2019. za prevođenje industrije na održivu proizvodnju i izgradnju infrastrukture, kao i za rešavanje problema otpada i otpadnih voda, obezbedi oko 11 milijardi evra.

“Najveći trošak imaćemo za zbrinjavanje otpada i upravljanje otpadnim vodama. U sektoru voda biće nam potrebno 5,6 milijardi evra, u segmentu otpada 2,8 milijardi, a za smanjenje industrijskog zagađenja i buke još 1,3 milijarde evra”, kazao je Vujović.

Prema njegovim rečima, finansiranje zaštite životne sredine je značajan i zahtevan poduhvat sa velikim troškovima, ali su veliki benefiti na kraju procesa evropskih integracija.

“Taj posao i taj trošak, država niti treba niti može da sama iznese, zbog čega je važna uloga i uključivanje korporativnog sektora i privatnog kapitala”, kazao je on.

Vujović je podsetio da je Srbija u protekle dve godine usaglašavanjem regulatornog okvira sa evropskim direktvima postigla ogroman napredak što je otvorilo vrata za početak pregovora o poglavlju 27, najkasnije do kraja ove ili početkom naredne godine.

On je naglasio i da je, prema ocenama Evropske komisije, Srbija “transponovala” više od 98 odsto direktiva EU u domaće zakonodavstvo i naprednija je u procesima pregovora od drugih zemalja Zapadnog Balkana, ali da je veliki problem primena regulative posebno u lokalnim zajednicama.

Prema njegovim rečima, problem u Srbiji su i netransparentna opterećenja po osnovu lokalnih ekoloških taksi, taksi na posebne tokove otpada, ambalažni otpad i drugi administrativni nameti i zato je značajno formiranje Zelenog fonda da bi se sredstva za zaštitu životne sredine koja se ubiraju od privrede po više osnova, slivala na jedno mesto i efikasnije koristila.

“Neophodna je i efikasna kombinacija domaćih i eksternih izvora finansiranja, od besprovratnih sredstava iz evropskih IPA i drugih donatorskih fondova, preko specijaizovanih kreditnih linija domaćih i stranih komercijalnih banaka, budžetskih i drugih fondova centralne države i lokalne samouprave do direktnih investicija privatnog sektora”, kazao je on.

Vujović je naglasio i da se PKS zalaže za javno-privatno partnerstvo (JPP) što bi privuklo neophodan infrastrukturni kapital, i kojim se prema nekim procenama može pokriti značajan deo investicionih potreba posebno u upravljanju komunalnim otpadom i otpadnim vodama.

On je podsetio da su do sadau Srbiji, po Zakonu o komunalnim delatnostima, realizovana 24 ugovora o JPP .

Gradski sekretar za životnu sredinu Goran Trivan kazao je da je veliki problem Srbije nedostatak spremnih projekta iz oblasti zaštite životne sredine i to je ključni zadatak na kome treba da se radi, jer bez njih nema ni napretka u toj oblasti niti novca iz fondova EU.

Trivan je dodao da jedan projekat ne može da se završi za manje od šest meseci i da su ako bi se odmah krenulo sa njihovom izradom, potrebne tri godine da bi ušli u njihovo finasiranje.

“Životna sredina mora da dobije mnogo veća ovčašćenja u smislu uticaja na neke tokove”, kazao je on i dodao da nisu svi standardi Srbije u toj oblast lošu već negde imamo i mnogo veće standarde od potrebnih što je jako dobro.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se i sredstva od ekoloških taksi koja se prikupe, a koja se procenjuju da će ove godine biti oko 997 miliona dinara, namenski koristite, a ne da ta sredstva idu u budžet .

“Ne smemo dozvoliti da nam se dese stvari kao sto nam se desilo pre neku godinu sa poplavama koje su nanele veliku štetu.Moramo raditi na preventivi, jer je ona najvažnija.Pošumljavanje je ključni deo bitke za našu planetu”, naglasio je Trivan.

Izvor:http://www.rtv.rs/

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *