Psihosocijalni rizici i stres na radnom mestu
Psihosocijalni rizici i stres povezan s poslom među najvećim su izazovima za bezbednost i zdravlje na radu. Oni znatno utiču na zdravlje pojedinaca, organizacije i nacionalna preduzeća.
Otprilike polovina evropskih radnika smatra da je stres česta pojava na njihovu radnom mestu, a na stres otpada otprilike polovina svih izgubljenih radnih dana. Kao mnogi drugi problemi povezani sa psihičkim zdravljem, stres se često pogrešno tumači . Međutim ako se tumači kao problem organizacije umesto kao krivica pojedinaca, psihosocijalnim rizicima i stresom može se upravljati kao bilo kojim drugim rizicima za zdravlje i bezbednost na radnom mestu.
Šta su psihosocijalni rizici i stres?
Psihosocijalni rizici proizlaze iz lošeg dizajna, organizacije i upravljanja poslom, kao i lošeg socijalnog konteksta posla, pa mogu dovesti do negativnih psiholoških, fizičkih i socijalnih ishoda kao što je stres povezan s poslom, izgaranje na poslu ili depresija. Neki od primera radnih saveta koji uzrokuju psihosocijalne rizike su sledeći:
- neuključenost u donošenje odluka koje utiču na radnika i nemogućnost uticanja na način na koji se posao obavlja;
- loše upravljanje promenama u organizaciji, poslovna bezbednost;
- nepravilna komunikacija, nedostatak upravljanja i podrške;
- psihološko i seksualno uznemiravanje, nasilje treće osobe.
Prilikom razmatranja zahteva radnog mesta, važno je jasno razlikovati psihosocijalne rizike poput prekomernog radnog opterećenja i savete u kojima postoji radno okruženje koje pruža potporu, iako je podsticajno ponekad izazovno, te u kojem su radnici osposobljeni i motivisani za obavljanje posla na najbolji mogući način. Dobro psihosocijalno okruženje poboljšava lični razvoj, kao i psihičko i fizičko zdravlje radnika.
Radnici doživljavaju stres ako su radni zahtevi prekomerni i nadilaze njihove mogućnosti. Osim psihičkih problema radnika koji pate od dugotrajnog stresa mogu se razviti ozbiljni fizički zdravstveni problemi mišićno-koštanog poremećaja.
Kad je reč o organizaciji, negativni uticaji uključuju loš sveukupan poslovni doprinos, učestalije izostajanje sa posla, prezentizam (radnici dolaze na posao kad su bolesni i ne mogu raditi na odgovarajući način) pa dolazi do povećane stope nezgoda i povreda. Izostanci su češće duži od onih izazvanih drugim uzrocima, a stres povezan sa poslom može doprineti povećanim stopama prevremenog umora.
Izvor: EU – OSHA
