/ PUBLIKACIJE / Ručna manipulacija teretom – opasni manuelni radni zadaci

Ručna manipulacija teretom – opasni manuelni radni zadaci

ubzrs on 15/02/2016 - 4:04 pm in PUBLIKACIJE

Šta je opasni radni zadatak ručne manipulacije teretom i ko je izložen tom riziku?

Opasni radni zadatak ručne manipulacije teretom znači radni zadatak koji zahteva da osoba podiže, spušta, gura, vuče, nosi, pomera, zadržava ili uzdržava predmet ručne manipulacije i uključuje jedan ili više sledećih faktora:

  • silu koja se ponavlja ili  ne prekida,
  • jaku ili iznenadnu silu,
  • pokret sa ponavljanjem,
  • neprekidno stajanje u istom ili nezgodnom položaju,
  • izloženost vibraciji.

Radne aktivnosti koje uključuju ove fizičke faktore mogu preopteretiti telo i dovesti do povrede.

Fizičke opasnosti su prisutne u mnoštvu radnih zadataka koji uključuju manipulaciju teretom koje Vi možda obavljate u sklopu svojih svakodnevnih aktivnosti. Neke radne aktivnosti koje uključuju podizanje npr. pražnjenje kanti, neprekidno stajanje u istom položaju npr. pranje prozora, vibraciju npr. košenje kosilicom za travu i pokrete koji se ponavljaju npr. ponovno slaganje zaliha na policama u kuhinji mogu povećati taj rizik.

4_manual

Kako opasni manuelni radni zadatak može uticati na vaše zdravlje?

Opasni manuelni radni zadaci mogu doprineti lokomotornim poremećajima. Lokomotorni poremećaji uključuju sledeća stanja:

  • uganuća i istegnuća mišića, ligamenata i tetiva
  • povrede leđa (npr. oštećenje mišića, tetiva, ligamenata, kičmenih diskova, nerava, zglobova i kostiju
  • povrede ili degeneracija zglobova i kostiju
  • povrede ili kompresije nerava
  • mišićni i vaskularni poremećaji kao posledica vibracije šake/ruke
  • hernije mekog tkiva
  • hronični bol.

Lokomotorni poremećaji se događaju na dva načina:    

  • postepeno habanje i kidanje zglobova, ligamenata, mišića i međupršljenskih diskova izazvano ponavljanim ili uzastopnim korišćenjem istih delova tela, uključujući i statične položaje tela.
  • iznenadno oštećenje izazvano napornom aktivnošću ili neočekivanim pokretima kao na primer kada se teret kojim se rukuje iznenada pomeri ili promeni položaj.

[tagline_box backgroundcolor=”” shadow=”yes” shadowopacity=”0.3″ border=”1px” bordercolor=”” highlightposition=”bottom” content_alignment=”left” link=”” linktarget=”_self” button_size=”small” button_shape=”square” button_type=”flat” buttoncolor=”” button=”” title=”Opis” description=”Lokomotorni poremećaji mogu uticati na radnu sposobnost i kvalitet života osobe. Ove posledice mogu trajati kratko, dugo ili ostati kao trajna povreda. ” animation_type=”0″ animation_direction=”down” animation_speed=”0.1″ class=”” id=””][/tagline_box]

Stres je takođe usko povezan sa pojavom lokomotornih poremećaja zbog psihičkog uticaja koje stres ima na naše delo. To znači da ako radnik odrađuje opasni manuelni radni zadatak i ako je pod stresom, onda ima još veći rizik od povrede.

Ko je odgovoran za upravljanje opasnim manuelnim radnim zadacima?

444

Odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu izričito zahtevaju upravljanje rizicima na radnom mestu. Takođe postoji i opšta dužnost da se zaštiti zdravlje i bezbednost radnika na radnom mestu, što uključuje fizičko i psihičko zdravlje.

Faktori radnog mesta kao što su velika količina posla ili mala kontrola posla mogu smanjiti fizičku izdržljivost radnika i povećati rizik od povreda usled opasnih manuelnih radnih zadataka. Generalno, upravnici/menadžeri su odgovorni za bezbednost radnog mesta. Svaki radnik takođe ima odgovornost da radi na bezbedan način, prati razumne instrukcije i prijavi bilo kakvu opasnost.

Kako upravljamo opasnim manuelnim radnim zadacima?

  1. Pronaći opasnosti koje bi mogle izazvati incident, povredu ili loše zdravlje. Često je teško pronaći opasnosti ili radne zadatke koji treba da imaju prednost pri upravljanju, stoga treba razmotriti radne zadatke na kojima se događaju povred je mnogo žalbi uloženo radne zadatke koji su ocenjeni kao visoko rizični na formularima za procenu ili anketama koje mnogo radnika odrađuje za čije je odrađivanje potrebno mnogo vremena.
  1. Oceniti aktivnosti time što ćete proceniti ko bi mogao biti povređen i kako bi se to moglo dogoditi. Pronaći da li je bilo koji od fakora rizika prisutan, kao npr:
  • sila
  • pokret sa ponavljanjem
  • neprekidno stajanje u istom ili nezgodnom položaju
  • vibracija.

I moguće faktore koji doprinose:

  • dizajn radnog okruženja
  • korišćenje alatki ili opreme
  • sistemi rada koji se koriste npr. način na koji se radni zadatak obavlja
  • krakteristike tereta npr. veličina, težina osoba, životinja ili stvari
  • način na koji je posao organizovan.
  1. Odlučiti da li su postojeće mere kontrole illi mere opreza odgovarajuće ili da li bi trebalo učiniti još nešto. Pogledati faktore koji doprinose kako bi se otkrio načini za kontrolisanje opšteg rizika.

Sprovesti, ili isprobati, neke od mera kontrole zasnovane na ovim faktorima koji doprinose riziku.

Incidenti i loše zdravlje se mogu pre sprečiti otklanjanjem, ili bar smanjivanjem opasnih manuelnih radnih zadataka. Koristiti sledeću hijerarhiju mera prevencije:

Eliminacijarazmotriti da li se radni zadatak može izbeći. Zapitajte se ‘da li je radni zadatak neophodan’?

Inženjerske – pojedinačne mere kontrole – ako se opasni manuelni radni zadaci ne mogu izbeći obezbediti ili iskoristiti specijalizovanu opremu za pomoć pri podizanju/nošenju/pomeranju ljudi ili predmeta. Na primer:

  • koristiti podizače za kante, dizalice, kolica pogodna za određenu svrhu
  • koristiti alatke sa  dugom drškom umesto savijanja, istezanja ili preteranog dosezanja osmisliti ili izmeniti radno okruženje kako bi se uklonili rizici koji nastaju zbog manuelnog rukovanja – uzeti u obzir izmene rasporeda u radnom okruženju kako bi se izbeglo uvijanje, savijanje postrance ili preterano dosezanje ili podizanje.

Uzeti u obzir organizacione mere. Ovakve promene treba uzeti u obzir jedino ako eliminacija ili umanjenje rizika opasnog manuelnog radnog zadatka nije moguće. Zavisno od konteksta i uslova, primer može uključivati: rotaciju radnih zadataka, korišćenje dodatnog osoblja kako bi se obavio težak radni zadatak, obuku za najpogodniju metodu za radni zadatak i upravljanje radnim zadacima kako bi se umanjio pritisak od vremenskih ograničenja.

Obezbediti radnicima informacije o rizicima i uticajima opasnog manuelnog radnog zadatka na zdravlje i obuku o upravljanju opremom i odgovarajućim metodama upravljanja. Fokusirati obuku na:

  • vrste mera kontrole koje su sprovedene metode rada koje uključuju procedure npr. kako i kada bezbedno koristiti određena pomoćna sredstva i pomagala
  • organizacijske zahteve kao na primer prijavljivanje problema ili problemi u održavanju.

Nagledati rizike, i razmatrati mere prevencije kako biste se uverili da se novi rizici nisu pojavili – što se može desiti!

Dobro oblikovani pristup upravljanju opasnim radnim zadatkom na vašem radnom mestu takođe uključuje:

  • konsultacije sa radnicima o zahtevima njihovih radnih zadataka i  njihovim predlozima za poboljšanje
  • procenu rizike pre kupovine opreme
  • obezbeđivanje opreme pogodne za određenu upotrebu zajedno sa programom redovnog održavanja opreme
  • ohrabrivanje osoblja da prijavljuje opasnosti i delanje u skladu sa ovim prijavama

Istražite fizičke aktivnosti u slobodno vreme i Velnes koji bi mogao pomoći da se poboljša opšte fizičko i mentalno zdravlje osoblja. Velnes programi su korisni jer je, po istraživanju, stres usko povezan sa pojavom povreda uganuća i istegnuća zbog fiziološkog uticaja koje stres ima na telo. Programi mogu pomoći u upravljanju stresom kroz povećavanje kolegijalne podrške, fokusirajući se na poboljšane strategije planiranja aktivnosti ili  uspostavljanje posvećivanja upravljanju.

Uključite čvrste strategije za rehabilitaciju i povratak na posao radnika sa lokomotornim poremećajima u lokalnu politiku o opasnom manuelnom radnom zadatku na radnom mestu. Ovo će poboljšati zdravlje i dobrobit radnika, sprečiti smanjenje produktivnosti i poboljšati stope izostajanja sa posla.

Šta možemo da uradimo odmah?

Svi mogu pokušati da:

  • Prave pauze u toku rada sa ponavljanjem, promene položaj ili prave izmene u toku rada.
  • Dobro planiraju rad kako bi odredili šta je najbolja opcija, sa najboljom opremom i izbegnu dupli posao.
  • Nose manje terete i izbegnu potrebu da dižu/nose/pomeraju predmete kada je telo izmoreno.
  • Obrate pažnju na održavanje mašina i opreme.
  • Budu svesni odgovarajućih metoda manuelnog rukovanja koje uključuju odgovarajuću opremu.

 

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *