/ GLAVNA TEMA / Srbija u tišini prodala izvorišta vode

Srbija u tišini prodala izvorišta vode

ubzrs on 06/06/2016 - 7:13 am in GLAVNA TEMA

Beograd, Zrenjanin – Gotovo 80 odsto flaširane vode iz srpskih izvora proizvode fabrike koje su u rukama stranih kompanija.

Od oko 300 izvorišta, tek trećina, ali najkvalitetnijih i najbogatijih, koristi se za plasman na tržište, a s obzirom na to da je reč o strateškoj sirovini, kojom će se u budućnosti meriti bogatstvo nacija, malo je učinjeno na zaštiti tog resursa.

„Srbija je u tišini prodala izvorišta vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišteno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima“, kaže ekonomistkinja Nada Vidović.

Ona je na predavanju pod nazivom „Voda kao javno dobro ili strateški interes“, koje je organizovao Zrenjaninski socijalni forum, upozorila na novi korak koji se priprema, a to je privatizacija javnih vodovoda, čime Srbija u potpunosti gubi samostalnost u raspolaganju ovim resursom.

Vidovićeva je podsetila da izvorom Vlasinačke Rose, koja inače drži gotovo 15 odsto srpskog tržišta flaširanih voda, sada upravlja jedna od najvećih kompanija i eksploatatora vodnih resursa širom sveta, kompanija Koka-Kola.

„U februaru 2005. godine svetske kompanije Koka-Kola i Koka- Kola HBC kupile su po ceni od 21,5 miliona evra srpsku fabriku Vlasinka koja proizvodi mineralnu vodu „Rosa“. U tom regionu sada se pribojavaju da sledi nestašica vode, i da će Koka-Kola pokušati da iscrpi što više može vode za što kraće vreme, čime će oštetiti ravnotežu prirodnih podzemnih rezervoara, koji često zavise jedan od drugog. Koka-Kola je to isto već uradila u Ugandi“, tvrdi Vidovićeva.

Ona ukazuje da su strane firme do izvorišta vode dolazile i putem Beogradske berze, kupovinom akcija punionica vode, što je slučaj prehrambene industrije „Kolinska“ iz Slovenije, koja je 2002. godine prva stekla vlasništvo nad „Palanačkim kiseljakom“ iz Smederevske Palanke, tako što je otkupila kontrolni paket akcija na berzi.

Jedna od najznačajnih privatizacija fabrika vode u Srbiji, ističe Vidovićeva, odigrala se 2004. godine, kad je većinski paket akcija srpskog Brenda „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca otkupila Danube Food Group. Inače, tom fabrikom koja drži 24,36 odsto srpskog tržišta flaširanih voda danas upravlja holandski Clates holding koji je pod kontrolom takođe holandskog Adriatic BidCo B. V.
Druga po prodaji, BB Minakva, koja drži 18,5 odsto tržišta, u vlasništvu je Global Water investment grupe sa Devičanskih ostrva. Vidovićeva dodaje da su za 26,5 miliona evra Beogradsku industriju piva, koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kupili u julu 2007. godine litvanska firma Alita i švedska United Nordic Beverages.

Takođe, u septembru 2008. godine, za četiri miliona evra država je prodala preduzeće „Nova Sloga“ iz Trstenika, koje proizvodi „Mivelu“, jednu od najkvalitetnijih domaćih voda čiji je tržišni udeo sada nešto iznad pet odsto. Kupac “Mivele” je beogradski Frikom, čiji je vlasnik Agrokor, hrvatskog biznismena i prema Forbsovoj listi jednog od najbogatijih ljudi na Balkanu – Ivice Todorića.
U vlasništvu domaćih firmi ostala je fabrika mineralne vode „Heba“ iz Bujanovca, prodata je u novembru 2008. godine, za 2,5 miliona evra preduzeću Nektar iz Bačke Palanke. Slično je i sa prokupačkim „Milanom Toplicom“, koga je u aprilu 2011. država prodala za 165 miliona dinara beogradskom preduzeću Invest-import international.
Međutim, Vidovićeva upozorava da na prodaju čekaju još i Ribarska banja, Banja Žubor, Specijalna bolnica Banja Koviljača, kao i druge specijalne bolni

ce koje se, ne slučajno, nalaze na izvorima geotermalnih ili mineralima bogatih voda.

Povratak Vodavode

Do pre nekoliko godina na srpskom tržištu dominantan domaći brend bila je Vodavoda, koja je započela i izvoznu ekspanziju. Ipak, nakon što je fabriku preuzeo poznati košarkaš Vlade Divac, ona je zapala u teškoće, u jednom trenutku se verovalo da će izvorišta i oprema biti prodati kompaniji iz Bahreina, ali je te planove sprečilo otvaranje stečaja.

Spor oko vlasništva tog preduzeća, između osnivača Vojina Đorđevića i Divca, još uvek traje. Đorđević je u međuvremenu na svom izvoru u susedstvu prve fabrike otvorio novo postrojenje i Vodavoda je ponovo počela da se bori za poziciju u domaćim trgovinama, dok je put ka kupcima sa Dalekog istoka već uveliko trasiran.

Žalba Povereniku

Da priča o eksploataciji vode nije za vlast ugodna, signalizira činjenica da od Ministarstva poljoprivrede Danas ni posle više od mesec dana nije mogao da dobije podatke o tome koliko država naplaćuje naknadu za eksploataciju tog dobra, koliko je pojedinačno zaduženje domaćih fabrika kao i to koje od njih i koliko duguju po tom osnovu. Zbog ćutanja administracije Danas je podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.

Miroslava Pudar – M. N. Stevanović / Danas

1 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

1 Comments
  • 06/06/2016

    Zašto se ova vest nije našla u svim prodavanijim dnevnim listovima?

    Reply