/ PUBLIKACIJE / Stres na radnom mestu

Stres na radnom mestu

ubzrs on 07/06/2014 - 9:15 am in PUBLIKACIJE
Rate this post

Najveći mogući stres koji je povezan sa radnim mestom jeste situacija da neko nema radnog mesta tj da nije zaposlen. Tema koja se obrađuje podrazumeva ljude koji trpe negativne uticaje stresa na radnom mestu.

Zaposleni ljudi, posebno oni koji trpe uticaj stresa na radnom mestu, najčešće nemaju odgovarajuću percepciju, pa samim tim nemaju ni uobičajenu empatiju za ljude koji nemaju posla. (“Sit gladnome ne veruje”). To je širi, ili tzv. sistemski problem, a mi se ne možemo posvetiti njemu, nego ćemo se fokusirati na delovanje stresa na radnom mestu kod ljudi koji – imaju radno mesto.

Prema istraživanju Evropske agencije za sigurnost na radu i zaštitu zdravlja, stres na radnom mestu prisutan je kod svakog trećeg zaposlenog Evropske Unije.

Prema prikupljenim podacima stresom na poslu u EU obuhvaćeno je 28% zaposlenih ili 41,2 miliona zaposlenih. Posledica stresa na poslu je 50-60% svih izgubljenih radnih dana ali i oko 5 miliona nesreća na poslu. To znači gubitak najmanje 20 milijardi Eura godišnje.

Najčešći uzroci stresa na radnom mestu su:
• strah od gubitka posla,
• premorenost,
• kratki rokovi,
• nedostatak podrške rukovodioca,
• osećaj da radnik ne može da vlada svojim vremenom niti učinkom,
• nemogućnost da utiče na način rada,
• osećaj otuđenosti od menadžmenta firme osećaj preterane,
• eksploatiranosti ili osećaj neiskorištenost,
• “prazan hod”,
• monotonija,
• brojni fizički, biološki i hemijski uticaji.

Mobing, zlostavljanje na radnom mestu

U EU 12 miliona ljudi se žali da ih vrijeđa upravni kadar, 6 miliona (4%) se žali na telesno nasilje a 3 miliona (2%) se žali na seksualno zlostavljanje. Zbog stresa na poslu se u EU dogodi 48.000 izvršenih i skoro pola miliona pokušanih samoubistava.Nemoguće je brojčano pokazati direktnu vezu između stresa na poslu i obolevanja od raka i drugih psihosomatskih bolesti. Savremeno “24-satno društvo” se intenzivno menja.

Ekonomija postaje globalna, a sve je veća upotreba informacionih sistema i komunikacionih tehnologija. Rad u takvom društvu postavlja mentalne i emocionalne zahteve koje pojedinac ne može ispuniti te se razvija stanje stresa. U SAD tokom 1990-tih 29-40% zaposlenih svoj posao označava stresnim ili vrlo stresnim. U evropskim zemljama 28% zaposlenih izjavljuje kako njihov posao kod njih izaziva stres i kako to značajno utiče negativno na njihovo zdravlje (Sauter i Murphi, 1999; Paoli i Merllie, 2001, prema Radošević-Vidaček).

Literatura na engleskom jeziku opisuje stres na poslu pod nazivima:
• occupational stress, job stress, job related stres, stress at vork, vork-stress, vork-related stress, workplace stress,
• na domaćim jezicima obično se kaže stres na poslu, stres na radu, stres u radu, radni stres.

U jednoj studiji koja je sprovedena u Italiji na 875 ispitanika od 19-63 godine starosti, dokazano je da činovnici čak mnogo češće nego menadžeri doživljavaju stres zbog posla.Stres na radnom mestu može imati različite negativne posledice na zdravlje ljudi kao sto su bolesti srca i krvotoka, povišeni nivo holesterola, prekomerna težina, maligne bolesti, bolesti probavnog trakta, seksualne disfunkcije, mogućnost povređivanja na radnom mestu, nesanica, pa cak i samoubistvo. Stres na radnom mestu čak udvostručuje rizik od smrti u onih sa bolestima srca. Glavobolja je cesto prisutna, mada se kao medicinski problem najčešće zanemaruje. Glavobolja je obično tenzionog tipa i to prvenstveno nastala zbog stresa na radnom mestu. Hemikalije u procesu proizvodnje, buka, vibracije, dodatno pogoršavaju situaciju.

Kontrola stresa je ključna za uspešnu karijeru. Neke studije su pokazale da za uspeh nisu važne samo osobine kao sto su samodisciplina, sposobnost i sistematski rad.Jednako je važna sposobnost kontrolisanja negativnih osećanja kao što su strah i napetost. Psiholozi kažu kako bi bilo uputno da se kod kandidata za posao uzima u obzir i njihova sposobnost za kontrolisanje stresa.

Stres je normalna generalizovana psihofiziološki aktivacijsku reakcija na pretnje koje dolaze iz okoline i na zahteve koje okolina i druge osobe postavljaju pojedincu. Takva aktivacija biološki je programirani odgovor organizma do kojeg neizbežno dolazi u situacijama pripreme za napad ili bekstvo. Neki pojedinci se bave poslovima ili hobijima sa opasnim i izazovnim situacijama koje povećavaju nivo njihove pobuđenosti.Biološki programirani oblici stresa ne predstavljaju problem za organizam. Problem za organizam i rizik za zdravlje predstavljaju stanja previše intenzivnog, previše učestalog, dugotrajnog stresa ili stresa sa kojim pojedinac ne može uspešno upravljati.Ovaj negativni stres ponekad se naziva distres. To stanje nije poželjno, potrebno ga je i moguće ga je izbeći.

Menadžerske bolest

“Šta su bolesti koje nastaju zbog preopterećenosti čoveka duševnim poslovima (prezauzetosti dužnostima, velikom odgovornošću” Telo na stres reaguje na različite načine: ubrzanim lupanjem srca, “preskakanjem” srca, glavoboljama, prekomernim znojenjem, povećanim šećerom u krvi, povišenim holesterolom, raznim bolestimaimunološkog sistema, povišenim krvnim pritiskom, sa svim posledicama i komplikacijama pobrojanih stanja.

Stres i poslovan čovek

Za poslovnog čoveka stres je svakodnevan. Svuda oko nas su tzv. stresori (nadražaji koji negativno deluju na nas). Pred nas su stalno postavljeni preterani zahtevi, psihički ili fizički, na koje naše telo reaguje. Stres se ne može izbeći jer niko ne može da živi pod staklenim zvonom, ne sarađujući sa drugima i živeći samo po svojim željama.Poslovni ljudi i svi koji su izloženi razornom delovanju stresa morali bi upoznati svoj sopstveni način reagovanja na stres iu svoj repertoar ponašanja, uključiti ponašanja delotvornija od onih koja su ih dovela u stres. Svaki čovek u sebi samome nosi rešenje samo što ga često ne prepoznaje.
Poslovni ljudi ne shvataju da su se preforsirali, da trebaju “stati na loptu”, da im njihov organizam daje znak da nešto ne rade kako valja. Ne shvataju da bi mnoge njihove tegobe, mnogi problemi i možda svi simptomi nestali ako bi oni smanjili tempo.Simptomi su različiti: neurotski, somatoformni, anksiozno-depresivni, nekada neurastenična stanja i stanja hroničnog umora, nenaspavanosti, zamorljivosti i slabosti koncentracije.

Osobe pod stresom osećaju se kao napuhani balon koji će svakog trenutka da pukne. Pod uslovima stresa naš mozak proizvodi “stresne” hormone jer datu situaciju prepoznaje kao preteću i na taj način priprema organizam na borbu i akciju (ili bijeg). Taj psihički pritisak ponekad je teži od fizičkog rada te je potrebno osloboditi ga se. Najbolje je kretanje, brzo hodanje, trčanje, plivanje, tenis, fitnes, kao i tehnike opuštanja. Ovo poslednje zato što nisu problem samo napeti mišići već i napet um.

Stresori 

Stresori su različiti:
• prejaka veštačka rasveta na radnom mestu,
• buka,
• previše hladna ili previše vruća radna prostorija,
• zagađenost vazduha,
• neprimerena ventilacija,
• prazan hod zbog nečije neorganizovanosti,
• preopterećenost poslom,
• nejasno postavljeni radni zadaci,
• nemogućnost napredovanja,
• slaba komunikacija sa kolegama na poslu.

Znaci i simptomi od stresa 

Neki simptomi upućuju na hronično delovanje stresa i upozoravaju da bi trebalo nešto preduzeti:
• kada je telo u grču,
• kada lice nema načina ni mogućnosti da se opusti,
• kada se šake stiskaju, kada se stalno dokida zanoktice,
• kada su ramena stalno podignuta i kada je glavobolja prečesto.

Šta se može učiniti

Ako ne možemo menjati okolinu, možemo promeniti svoje tumačenje događaja i doživljavati stvari tako da nas ne ugrožavaju. To je suština pozitivnog mišljenja iu svetu se organizuju kursevi na kojima se uči kako da se stvari pozitivno doživljavaju.Ista stvar se može doživeti kao tragedija ili kao sitnica.

Nije važno da mi nekoga promenimo niti je to moguće. Važno je da znamo zaštititi i odbraniti sopstveno biće i svoje interese. A sve to pristojno, argumantirano i ljubazno.Za stres na radnom mestu je značajno naučiti primenjivati bihevioralno-kognitivnu modifikaciju: osoba treba naučiti prepoznati događaje na poslu koji izazivaju stres i misli i emocije koje prate te događaje. “Stresnu” misao i “stresnu” emociju, koja prati “stresni” događaj, treba zameniti nekim drugim mislima i emocijama koje ne izazivaju neprijatnost. Pomaže i smeh, humor, druženje, pevanje.

Vežbe disanja i stres

Najelementarnija vitalna funkcija – disanje, od najvišeg je mogućeg značaja za savladavanje stresa. Ljudi pod stresom jednostavno su “zaboravili” disati.

Vežbama disanja može se:
• postići pravo čudo,
• može se ublažiti mišićna i psihička napetost,
• može se smanjiti krvni pritisak,
• šećer u krvi i holesterol.

Pravilnim disanjem se neutrališe razorno delovanje stresa.

Pravilnim disanjem se osoba nauči upravljati napetošću tako da ona postane podnošljiva.
Besmisleno je nervirati se! Postoji o tome duhovita pouka, s primjesom crnog humora: Bolestan si? Pa šta? Treba samo saznati jesi li ozbiljno bolestan ili je to blaga prehlada. Ako si ozbiljno bolestan, opet ništa strašno, treba saznati je li tvoja bolest izlečiva ili nije. Ako jeste izlečiva – rešen je problem. Ako tvoja bolest nije izlečiva – ništa ne brini. Tamo kuda ideš dočekat će te mnogo tvojih prijatelja koji su živeli na isti način kao i ti!

Radoholičari, menadžeri, tipovi “Tipa A”:

  • Imaju talenta, sjajne ideje, veliko znanje i iskustvo i neiscrpnu energiju, mogu što drugi ne mogu, imaju poslovne kontakte, samouvereni su, uverljivi i elokventni, jednom rečju – uspešni.
  • Ove osobine na kojima im mnogi zavide mogu postati teško breme.
  • Ne može se bez posledica, pod tim bremenom, voziti “200 kilometara na sat”, po strminama i krivinama, negde mora da pukne.
  • Nakon izvjesnog vremena pojaviće se prvi simptomi smetnji kojima je uzrok stres, napetost, ubrzani ritam života.
  • Menadžer voli uspeh, “grize” u poslu, nestrpljiv je, ne trpi čekanje, pa čak ni to da neko sa kim razgovara dovrši misao pa će je najčešće on sam umesto sagovornika dovršiti.
  • Na stresne situacije reaguju svi ali kod menadžera, zbog posebne strukture njihove ličnosti, stres može dovesti do menadžerske bolesti.

Menadžerske bolesti

Otkrivene sasvim slučajno, pre tridesetak godina u Americi. Kardiolozi Friedman i Rosenman delili su čekaonicu sa kolegom oftalmolog i primetili da su stolice ispred njihove ordinacije više oštećene i pohabane nego one ispred vrata njihovog kolege.Zašto bi njihovi pacijenti više rukama stiskali i gužvali rub stolice nego oni koji su došli na pregled vida. Utvrdili su da kod njih dolazi relativno veliki broj ljudi koji su na rukovodećim funkcijama, koji su nestrpljivi i nemaju živaca ni vremena čekati.

Nastavljajući opservacije i istraživanje u tom pravcu podelili su ljude u dva tipa:
• tip A,
• tip B.
Tip A ili “trkači konj”:
• potpuno je predan poslu, uvek se strahovito žuri, radije sam napravi nešto nego što čeka da njegovi saradnici to naprave, agresivan je, nestrpljiv, sklon depresiji, širi nervozu oko sebe, sklon je neprijateljskom raspoloženju. U najkraćem vremenu želi obaviti što više posla. Dva kardiologa su ovaj tip nazvali “trkači konj”.

Tip B ili “kornjača”:
• manje je takmičarski raspoložen, manje posvećen poslu i manje užurbano. Ređe se sukobljava sa saradnicima, ima uravnoteženiji i opušteniji pristup životu.Samopouzdaniji je i sposoban je uporno i istrajno ravnomerno raditi, sa sistematskim pristupom i ujednačenim tempom. S njim je prijatnije raditi jer se nema osećaj da vreme steže oko vrata.

Za razliku od tipa A koji uvek misli da će zakasniti, tip B se ne uzbuđuje.

Jednako je uspešan kao tip A iako je smireniji, opušteniji, ne viče i ne uzrujava se i sve što radi čini se da radi kao od šale.

Ta dva tipa razlikuju se po svom odnosu i reagovanju na stres. Tip B najčešće neće oboleti od menadžerske bolesti dok je tip A idealna meta koju stres napada sa svih strana.

Zbog stresa u svetu umiru milioni ljudi. Samo u Americi milion ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti. Naravno da svi oni nisu menadžeri, ali način života kojim živi većina Amerikanaca zabrinjavajući je. Japance najviše ugrožavaju moždani udari. Na našim prostorima menadžerske bolesti nisu tako česte kao u SAD, Japanu ili Zapadnoj Evropi ali se zna da pogađaju ljude oko 40. godine i to češće muškarce. Kod muškaraca su napadnuti srce i krvni sudovi, dok žene zapadaju u depresivna i anksiozni stanja. Hronični stres na poslu i razvod braka mogu biti smrtonosna kombinacija za muškarce.

Na univerzitetima u Nev Iorku i Pitsburgu sprovedeno je sedmogodišnje istraživanje na 12.366 pacijenata. Od 10.904 muškaraca koji su na početku istraživanja bili u braku, manja je verovatnoća bila da će umreti oni koji su ostali u braku nego oni koji su rastavljeni. Od onih koji su se tokom ovog ispitivanja rastali, 1.332 su umrli iz različitih razloga, a 663 od kardiovaskularnih bolesti. Najgore su bili pogođeni rastavljeni ispitanici koji su radili pod uslovima stresa. Zaključak je da ostanak u braku u srednjim godinama štiti muškarce u suočavanju sa negativnim iskustvima na poslu.

Više i češće od stresa još jedino bol u leđima pogađa savremenu populaciju svih zaposlenih. (Prema podacima EASHV – Evropska agencija za bezbednost i zdravlje).

Buka i stres

U poslednjoj deceniji sve veći problem na radnom mestu predstavlja buka niskog intenziteta koja nastaje radom kompjuterske opreme. Sve više ima izveštaja o pada produktivnosti zaposlenih zbog izlaganja buci kompjutera. U SAD godišnji troškovi zbog pada produktivnosti i plaćanja lekarskih usluga zbog problema buke koju proizvode kompjuteri iznose oko 56 milijardi dolara.

Buka posebno negativno utiče na sledeće aktivnosti:
1. Aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju, učenje i analitičke procese,
2. Aktivnost koje uključuju govor i slušanje
3. Aktivnosti koje zahtevaju precizni rad mišića (posebno mišića šake)
4. Aktivnosti koje uključuju više simultanih radnji

Aktivnosti koje iziskuju stalni mentalni napor

Buka kompjutera (tiha buka) često uzrokuje poremećaje spavanja i poremećaje društvenog ponašanja. Pojavljuju se uporne nesanice, sa uzimanjem raznih sedativnih i hipnotičkih sredstava, koja dugoročno pogoršavaju osnovni poremećaj, dovode do neurasteničnih tegoba, depresivnosti, zavisnosti o tim sredstvima. Često je izraženo antisocijalnog i agresivno ponašanje, zatim otuđenost i izolacija lica, koja polako iz realnog prelazi u “ciber” svet

Pre dve godine na Cornell univerzitetu sprovedeno je istraživanje sa jednim zanimljivim eksperimentom: svaki zaposlenik je u toku radnog vremena, ne znajući, dobio uz redovne radne zadatke i jedan nerešiv zadatak. Nakon nekog vremena svi zaposleni su odustali od rješavanja tog zadatka i nastavili su sa radom. Analizirajući rezultate utvrđeno je da su zaposleni koji su radili u uslovima buke uradili u proseku 40% manje pokušaja da riješe taj zadatak, od onih koji su radili u tišim uslovima.

U korporaciji Ericsson usvojena je politika za smanjenje stresa, uz projekciju jasnih ciljeva i odgovornosti, dobre mogućnosti pronalaženja ravnoteže između rada i privatnog života, ugodnu radnu okolinu, i visoki stepen zdravlja zaposlenih. Takav pristup smanjuje izostanke s posla i gubitke, a pruža veće zadovoljstvo, poverenje i samopouzdanje. U Ericssonu deluje Vorkplace Health Unit-jedinica koja koordinira aktivnosti u vezi smanjenja stresa na individualnom i organizacionom planu. Health Service vodi brigu o pojedincima koji pate od stresa. Management Counsulting deluje na organizacionom planu tj u dogovoru sa menadžerom jedinice u kojoj nastaju problemi, nastoji pronaći rešenja, koja su specifična za pojedine radne sredine.

Zaključak

Kod nas tek predstoji usklađivanje Zakona o zaštiti na radu sa bazičnim smernicama EU te insistiranje na većem senzibilitetu za probleme delovanja stresa na radnom mestu.Isto tako, pitanje zlostavljanja na radnom mestu ili mobbinga jeste nešto o čemu se u svetu već skoro deceniju jako puno govori, dok kod nas ovom problemu nije poklonjeno dovoljno pažnje. U procesu tranzicije koji nas vodi na trasu koja sledi Evropske smjernice, morat ćemo u narednom periodu značajno više pažnje posvetiti tim do sada zanemarivana problemima. Problem se mora rešavati multidisciplinarno uključujući zajedničke aktivnosti specijaliste medicine rada, psihijatra, psihologe rada i kliničke psihologe.

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *