/ ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE / Upravljanje otpadom po najsavremenijem sistemu

Upravljanje otpadom po najsavremenijem sistemu

Andrijana Tomic on 20/07/2017 - 7:20 am in ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Najveća stavka u priključenju Evropskoj uniji biće u oblasti zaštite životne sredine.

 Pretpostavlja se da za to treba izdvojiti od osam do čak 15 milijardi evra. Šabac je jedan od retkih gradova gde je Evropska unija uložila oko 20 miliona evra u najvažnije ekološke segmente: postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i regionalnu deponiju.Do pre tri godine gradska deponija bila je u blizini Save, na pola kilometra od centra grada, a svakog dana tu je odlagano stotinu tona otpada i smeća. Nekadašnja zelena oaza, Dudara, neodgovornim potezom tadašnjeg predsednika opštine Zorana Despotovića opredeljena je za deponiju. Međutim, nije se radilo ni po propisima, tako da nije ni postavljena folija, nisu postavljane cevi za gas, a otpad se nije redovno prekrivao slojevima zemlje i mnogim građanima smetao je smrad sa deponije.

Regionalna deponija u Sremskoj Mitrovici radi po evropskim standardima i planirana je za potrebe oko 300.000 stanovnika. Gradovi Šabac i Mitrovica uložili su po više od milion evra u infrastrukturu i projektnu dokumentaciju.

Direktor Regionalne deponije “Srem – Mačva” Nebojša Popović ukazuje da se godišnje iz oba grada prikupi 50.000 tona otpada. U Šapcu je izgrađena transfer stanica i specijalnim teretnim vozilom se svakodnevno prevozi na deponiju. Svaka količina smeća se precizno meri, prave se dokumenti o kretanju otpada, što je u skladu sa evropskim tendencijama. Na instalaciji deponije napravljen je i sistem za prečišćavanje vode, prikupljanje procednih, podzemnih i nadzemnih je kompletno u cirkulaciji, i završavaju na deponiji. Obavlja se i monitoring ambijentalnog vazduha. U toku je druga faza rada deponije, linije za separaciju. Očekuje se da će biti proširena lista korisnika deponije otpadom iz Šida, Bogatića i Vladimiraca.

Otpad se odlaže na površini kasete od oko šest hektara, koja može da primi 440.000 tona neseparatisanog otpada. Planirano je da će ona još šest godina moći da prima otpad, a posle će biti u funkciji nova kaseta. Međutim, najvažniji posao u ovoj oblasti je razvrstavanje otpada, smanjenje količina koja se odlaže i reciklaža. Pored uvođenja druge faze linije separacije potrebna je nova kultura u upravljanju otpadom.

Razdvajanje i reciklaža svega onoga što je iskoristivo, zajednički napor operatera komunalnih preduzeća i dodatna ulaganja da se smeće razdvaja na izvoru nastanka. Pre svega kao suva frakcija da se ambalažni otpad odvoji i reciklira. Prevashodni cilj je da se zaštiti sredina od uzimanja novih sirovina reciklažom starih, i tu je polje za edukaciju, pre svega mlađe populacije. Direktor Popović smatra da treba poći od škola, da deca dođu i vide na konkretnim primerima kako se upravlja otpadom. Ekonomski moment je takođe bitan jer u Srbiji se reciklira manje od deset odsto otpada, dok se u razvijenom svetu do 90 odsto otpada iskoristi.

Reciklažna ostrva u gradu

Značajne korake učinilo je JKP “Stari grad” sa formiranjem reciklažnih ostrva u Šapcu. Tu postoje kontejneri za staklo, papir, tekstil i plastiku, a na posebno mesto se odlaže građevinski otpad. Cilj je da se količina prikupljenog otpada smanji na 17.000 tona godišnje, što je gotovo dvostruko manje nego sada. Sav prikupljeni zeleni otpad, od pokošene trave, lišća i slično, oko tri hiljade tona, kompostira se tako da će biti korisno upotrebljen. Značajno je što se prikupljanje otpada proširilo i na seosku sredinu, što je takođe evropski standard.

 

 

Izvor: http://www.danas.rs

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *