/ ZANIMLJIVOSTI / ZAŠTO ZAPOSLENI MENJAJU KOMPANIJE? (HEADCOUNT TURNOVER)  

ZAŠTO ZAPOSLENI MENJAJU KOMPANIJE? (HEADCOUNT TURNOVER)  

Andrijana Tomic on 06/06/2017 - 11:34 am in ZANIMLJIVOSTI

“Zaposleni menjaju kompanije zbog para” – to je najčešći komentar.

Pre nekog vremena pokrenuli smo diskusiju na LinkedIN grupi sa temom “Zašto zaposleni menjaju kompaniju”. Diskusija je imala dosta zanimljivih odgovora, pa hajde da ih vidimo.

Komentari su preneseni u originalu, osim što su pojedini komentari skraćeni zbog dužine teksta. Originalnu diskusiju možete pogledati na LinkedIN grupi MCB Menadžment Centra Beograd. Takođe, klikom na svakog Autora dolazite do njegovog javnog LinkedIN profila.

Komentari su iskreni, iz realnog iskustva različitih autora, nisu prepisani iz knjiga. Postoje razlike između žena i muškaraca, starijih i mlađih, iz privatnih i državnih kompanija…

 

 

Prisetio sam se kompanija koje sam promenio. Ovo su bili moji glavni razlozi (kompanije ne idu hronološki redom da se Vlasi ne dosete.

Kompanija #1

Nesigurnost. Imao sam solidnu, ali neredovnu platu. Nikada nisam znao kada ću dobiti platu. Kada dobijem platu onda je zaista odlična, no nisam znao kada je sledeća. Supruga mi nije radila a deca su bila mala.

Kompanija #2
Šef. Promenio sam kompaniju zbog šefa koji je bio kreten (ulizica, poltron i nije imao svoje “ja”). Taman sam dobio povećanje +30% i ipak sam rešio da promenim kompaniju

Kompanija #3
“Know-how”. Kompanija nije imala “know-how”. Ja sam imao super radno mesto i platu, ali je kompanija bila slaba. Jednostavno, neznalice su radile u k ompaniji. Kompanija je kasnije propala.

Kompanija #4
Šef. Imao sam ludog, američkog narednika za šefa. Ne možete da zamislite drilovanje koje sam imao. Imao sam neverovatnu platu, odlična kola, platinastu karticu… No, džaba… a, i živeo sam i odvojen od porodice.

 

Bas sam istrazivao malo na ovu temu, i dosao do zakljucka da je glavni razlog odlaska zaposlenih iz kompanije njihov direktno pretpostavljeni.

Ako mene pitas, apsolutno se slazem, jer koliko god stvari da ne funkcionisu na poslu, ako imas sefa koji te motivise, od koga mozes nesto da naucis, uvijek ces se teze odluciti da napustis posao.

Naravno, ne treba zanemariti ni druge faktore koje si naveo, dodao bih jos dobra atmosfera na poslu ( dobar tim ljudi sa kojima radis, kvalitetni medjuljudski odnosi idr.) je takodje jedan od faktora koji nije zanemarljiv.

Lično smatram da je jako bitan faktor IZAZOV !!! Radeći duže isti posao prirodno je da ljudi gube motivaciju. Posao obavljaju rutinski, ne vide “uska grla”, ne nalaze načine da stvari unaprede. I dolazi do nezadovoljstva. Zato mi se svidja praksa nekih stranih kompanija koje menjaju ljude na rukovodećim pozicijama na 4 godine. Novi ljudi donose novu energiju, što je odlično i za firmu i za kadrove.

Evo malo pogleda iz ženskog ugla. Ovo je toliko široka tema, da je teško napraviti svedenu listu razloga za promenu posla.

Kad si početnik, obično imaš velike snove i vizije i precenjuješ svoje mogućnosti. Nije ti preterano bitno da udješ u suštinu kompanije i poistovetiš svoje ciljeve sa ciljevima kompanije, tj. da se ukalupiš, i novac je nekako presudni motiv da letiš “sa cveta na cvet”.

Kad stekneš odredjeno profesionalno iskustvo (po mom skromnom mišljenju kao osobi sa finance backgroundom) u raznim industrijama: FMCG, distribucija, multinacionalna kompanija, počinješ stvari da doživljavaš na drugi način (opet iz ličnog i meni bliskih ljudi iskustva) i novac nije presudan za promenu posla!

Zašto? Jer si već na poziciji da imaš ime i iskustvo, i u tom trenutku je sasvim logično da na postojećem poslu imaš adekvatan paket koji uključuje i dobru platu (relativan pojam) i službeni auto i kompanijsku kreditnu karticu.

Dakle, možeš dobiti isto to, samo malo drugačije!
E a šta je to što onda može da te motiviše da promeniš radnu sredinu?!

  •  Novi izazovi i energija
  • Prestiž – Multinacionalna kompanija, big 4, etc
  • Želja za daljim učenjem i usavršavanjem

Ja lično nikada nisam promenila posao zbog 1-4 sa Bojanove liste, ali mislim da su ti razlozi potpuno legitimni.

Evo jednog roditelja…. posle dve decenije radnog staža i ćerke koja je pubertetlija…. moja malenkost je bila prinudjena, ne da prati, vec da bude taj mladi menadžer sa radnom nedeljom od 90 sati i detetom koje je tek krenulo u školicu. Treba biti pravi majstor organizacije i postići biti odličan, predan, lojalan, vredan radnik, kupiti dete u pola tri iz školice, vratiti se na posao sa detetom, dati mu bojice i flomastere da crta…. dok je zanimljivo detetu…. kasnije naučiti ga osnovama menadžmenta i matematike, koristeći digitron koji lupa kao stara šerpa….. gurati tako od 26-te pa do neke 33-će… onda već dete odrasta, i više se ima vremena za posao (ozbiljan posao) ali nažalost snaga polako popušta…. tada se otvaraju nove mogućnosti, privatni biznis i to ne jedan već dva, gde menadžer zaista menadžeriše a ima svoje zaposlene…. znači, na tri strane biti angažovan….. odlično! Karijera ostvarena!

REZIME: možes biti majka, mozes biti napaljeni menadzer – odrices se partnera….. jer, neceg se moras odreci. Nazalost tri stvari se tesko uklapaju, dva jos djene-djene.

A sto se tice promene posla, sa moje strane gledista ide nesto u ovom redosledu:
1. Sigurnost
2. Kolege i boss (sa kim radim i ko mi je boss)
3. Pare i bonus

Mnogi potezi u karijeri su uslovljeni ne samo razlozima koje iznose Bojan i Bojana, nego i tajmingom: ono što je za mene bilo izazov i zabava sa 20 godina, postalo je teret sa 24 i sa dolaskom mog sina na svet. Ono što se smatralo dobrim poslom u industriji je izgledalo repetitivno i dosadno kad  sam imala više vremena da se posvetim poslu. Tako je odluka da odem u konsalting proizašla iz svih dobrih razloga (izazov, učenje novih stvari, tim koji je jako talentovan ali i veoma kompetitivan) ali velikim delom i zato što je momenat bio dobar.

Još jedna dimenzija je tzv. seniority i status – što si na boljoj poziciji i “čuven” po onome što radiš, to su češći izazovi iz konkurentskih firmi i recruitera pa čovek lako poklekne 50%+ ponudama.

A pitanje da li je neko spreman da drži korak sa mladjima od sebe pa makar to znacilo 80+ sati verujem da bi mnoge žene to odmah prozrele i radile kvalitetnije, a ne uvek duže sate. Problem nastaje kad kompanija ne ocenjuje po rezultatima nego po vremenu koji zaposleni provode u i oko kancelarije.

Evo šta kažu neka istraživanja o motivaciji iz pogleda poslodavca i iz pogleda zaposlenog:

Zaposleni ističu da ih motiviše:

  • pohvala za dobro obavljen posao,
  • osećanje da znaju šta se dešava u kompaniji,
  • pomoć pri rešavanju privatnih problema,
  • siguran posao,
  • dobra plata,
  • interesantan posao,
  • posao koji im omogućava da napreduju u karijeri.

Poslodavci smatraju da zaposlene najviše motiviše:

  • novac,
  • siguran posao,
  • napredovanje na poslu.

Za mene je glavni motiv za napuštanje firme upravo tim u kom radim jer nema tih para koje bi mi razorile privatni život jer je to ono što sam. To ne znači da ne ostajem duže na poslu kad treba i koliko treba. Sve se može organizovati ukoliko, gle čuda, imate dobar privatan život. Mislim da tim koji radi 12 sati dnevno 7 dana u nedelji 12 meseci godišnje ima problem: treba da leti ili šef ili neko iz tima!

Sa druge strane ukoliko imate vere u sebe, imate dobar privatni život, sigurno ste u svom dosadašnjem radnom veku uštedeli nešto para, moći ćete da svoj život (koji se sastoji od poslovnog i privatnog) uskladite i da budete u harmoniji sa sobom jer inače sve trpi na duge staze.

I na kraju moja lista ima samo jednu stavku: kada mi ujutru zavija stomak i muka mi je od pomisli na posao koji radim vreme je za promenu.

Iz mog dosadasnjeg iskustva, mislim da zaposleni najvise napustaju kompanije, bez obzira na gomilu drugih spoljasnjih i ‘objektivnih’ razloga, onda kada se osete iznevereni od strane poslodavca. Do tog osecaja izneverenosti ne dolazi odjednom, cesce on predstavlja zbir raznoraznih situacija i manje-vise ‘malih’ dogadjaja koji se na kraju nakupe i stvore taj osecaj. Pritom pre svega mislim na razliku izmedju onoga cime smo zaposlenog privukli da radi kod nas, onoga sto smo mu obecali i onoga sto on zaista dobije ili u sta se vremenom situacija u kompaniji ‘izrodi’…

Mozda nisam u kontekstu Srbije, ali eto BiH. Gore se spominje motivacija zaposlenih pa i o tome nesto da kazem.

Meni se otkad sam pocela raditi namece jedno te isto pitanje. Zasto svi ljudi zele da rade u drzavnim firmama iako se zna da tu nema bash napredovanja niti pretjeranog ucenja. Jer ovako mozemo doci samo do zakljucka da je jedino sto ljudi zele ustvari da rade minimalno, a u isto vrijeme budu placeni dobro, sigurnost, a ne niti napredovanje, niti ucenje, niti interesantan posao.

A sto se tice napustanja kompanija, kada govorimo u sadasnjem vremenu mislim da su plate i neredovnost plata glavni razlog za napustanje kompanija.

A sto se tice majki koje su zaposlene, ima jedna studija koju sam procitala, da vecina majki ne zeli da radi PT nego traze FT poslove iz razloga sto kako stoji u studiji, tada jedino mogu na miru da popiju kafu i posvete se necemu drugom a ne samo kuci i djeci pa eto mozda bi i pratili tog menadzera onda…

Hmmm … Koliko ljudi toliko različtih razloga. Međutim sem razloga koje ste naveli, mislim da je ključni momenat – Zato što ljudi veruju da će im na drugom radnom mestu u drugoj kompaniji biti bolje. Što u većini slučajeva biva.

Ali da ne bi postojalo ono ali sve bilo lakše. Prilikom promene posla većina ljudi ne vodi računa i ne sakuplja informacije o najvažnijoj stvari a to je kakva je organizaciona kultura u toj drugoj kompaniji! Uh … velika greška. Ukoliko vaše vrednosti ne odgovaraju vrednostima kompanije teško da će čovek moći da izdrži pritisak da radi na način u koji duboko ne veruje, koji ne odgovoara njegovim stavovima. Kako da vi na intervju otkrijete organizacionu kulturu nove kompanije u kojoj želite da radite? U redu sagledali ste opis posla, uslove, platu, bonuse …

Ali ko su vam buduće kolege? Koji je njihov obrazovni status, koliko dugo rade, šta se vrednuje u datoj kompaniji. I koliko god istraživali opet ne znate dok ne počnete da radite ko su glavne neformalne grupe, kako su pozicionirane i ko kome čuva leđa . Nekim ljudima je izazov i napredovanje sve, drugim ljudima je sigurnost posla, plate, status kompanije,…

Mislim da pre promene posla čovek treba ozbiljno da sagleda šta njega zaista motiviše, čemu teži, koji su mu planovi … i tek tada da krene u potragu za novim poslom kako bi povećao verovatnoću poklapanja sopstvenih ciljeva sa ciljevima kompanije.

Interesantna tema kojoj bih ja pridodala kao razlog za napustanje posla nemogucnost razvoja. Meni je ovo bila najvaznija stvar, ako negde ne mogu da se razvijam i da pokazem to sto znam vreme je za napustanje firme. Isto tako se slazem da je sigurnost veoma vazna, a korektan sef koji motivise zaposlene je jedan od razloga zbog cega ce ljudi i sa manjom platom ostajati na poslu.

Da rezimiram:
1. Mogucnost razvoja i napredovanja
2. Sigurnost
3. Korektan sef

OK, to je to. Pročitali ste 10-ak različitih autora, njihovo iskustvo, razmišljanje, stavove.

 

Izvor:http://www.mcb.rs

0 POST COMMENT
Rate this article

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *