/ AUTORSKI RADOVI / Zdravstveni efekti azbesta i mere zaštite

Zdravstveni efekti azbesta i mere zaštite

Andrijana Tomic on 03/09/2018 - 1:16 pm in AUTORSKI RADOVI
Rate this post

Azbest je vlaknaste strukture i sastoji se od nekoliko minerala.   Glavni oblici su:

  • Krizotil (beli azbest);
  • Krokidolit (plavi azbest);
  • Azbestni grunerit, (braon azbest);
  • Azbest akrinolit;
  • Azbest antofilit;
  • Azbestni tremolit.

Prva tri azbestna silikata su uglavnom korišćena u komercijalne svrhe.  Mada su poznati po svojoj boji, ne mogu se identifikovati samo po boji; potrebna je labolatorijska analiza.

Azbest može da bude sadržan u različitim proizvodima (videti poglavlje). Ukoliko se vlakna mogu osloboditi, dolazi do opasnosti usled inhalacije azbestnih vlakana.  Mikroskopska vlakna se mogu nataložiti u plućima i ostati i po nekoliko godina, i mogu uzrokovati bolest mnogo godina, obično nekoliko decenija kasnije.

Ukoliko su azbesta vlakna slabo sadržana u proizvodu ili materijalu, zbog slobode ili stanja proizvoda/materijala, onda to povećava rizik do oslobađanja vlakana. Suprotno tome, ukoliko su vlakna čvrsto vezana u ne-vlaknastom materijalu, onda je manja verovatnoća oslobađanja vlakana. Određeni korisnici navode da procedure koje daju prioritet ukljanjanju azbesta sadržanog u materijalima se smatraju opasnijim.

Sve kombinacije azbesta su svrstane u Klasu 1 karcinogena, za koje je poznato da izazivaju kancer kod ljudi. Evropska direktiva zaštita radnika od azbesta 83/477/EEC kao poslednje izmenjena Direktivom 2003/18/EC zahteva da izloženost radnika bude ispod 0.1 vlakna/ml za sve vrste azbesta. Izloženost svim vrstama azbesta može biti smanjena na minimum i na vrednost koja je manja od granične vrednosti.

Azbest je opasan kada je dispergovan u vazduhu kao veoma mala vlakna koja su nevidljiva golim okom.  Udisanje ovih azbestnih vlakana može da dovede do jedne od tri bolesti:

  • Azbestoza, problemi sa plućima;
  • Rak pluća;
  • Mesothelioma, rak pleure (glatka podmazana dupla membrana oblaže vrećiće sadržane u plućima) ili peritoneuma (glatka dupla membrana oblaže unutrašnjost trbušne duplje).

Azbestoza ozbiljno otežava disanje i može da doprinese nastajanju smrti. Rak pluća je fatalan u oko 95% slučajeva.  Rak pluća se takođe može izazvati u slučaju azbestoze.  Mesothelioma nije izlečiva, i obično dovodi do smrti u roku od 12 do 18 meseci od dijagnoze.

Postojali su navodi da izloženost azbestozi može da dovede do raka grkljanja ili gastrointestinalnog trakta. Ingestija azbesta (npr. kontaminirana voda za piće) može da se dovede u sumnju kao uzrok gastrointestinalnog raka i najmanje jedna studija je pokazala povećan rizik usled neobično visokih koncentracija azbesta koji je bio sadržan u vodi za piće. Međutim ovi predlozi nisu bili u potpunosti podržani uvidom u relevantne studije.

Izloženost azbestu može takođe da dovede do pleuralnih naslaga. Pleuralne naslage su diskretna vlakna ili potencijalno zadebljana područja koja se uzdižu od površine pleure i mogu se detektovati u grudima X zracima ili ispitivanjima računarskim Tomogramom (CT). Pleuralne plegije ne postaju zloćudne i normalno ne uzrokuju oštećenje funkcionisanje pluća.

U Evropi postoje hiljade slučajeva godišnje kod kojih se pojave bolesti povezane sa azbestom.  Rizici od raka pluća povezanih sa azbestom i mesotiloma se povećavaju sa izloženošću.  Držati izloženost azbestu na što nižem nivou što će dovesti do smanjenja rizika od bolesti, međutim ne postoji poznati prag ispod koga apsolutno ne postoji rizik od kancera. Prema tome, važno je koristiti najbolje prakse za ukljanjanje ili minimizaciju izloženosti riziku.

Vremenski rizici mesothelioma se veruje da postaju veći za osobu izloženu u ranom dobu nego za osobe koje su izložene kasnije tokom života.  Široko je priznato da je rak pluća pogodniji kod pušača nego kod nepušača. Rizik od kancera  pluća je takođe veći kod pušača nego kod nepušača.

Ukoliko ste zaposleni ili kontrolišite osobe čiji rad uključuje materijale koji sadrže azbest (kao što su oni koji su gore opisani), treba:

  • obezbediti adekvatnu obuku tako da oni mogu da prepoznaju materijale koji mogu da sadrže azbest i razumeju šta da urade ukoliko dođu u kontakt sa materijalom koji sadrži azbest;
  • sadrže dobre prakse i pogodne informacije u vezi prisustva ili odsustva materijala koji sadrži azbest, npr. zgrada i/ili arhitekata gradnje, (neke države članice zahtevaju da odgovorna osoba sprovede inventar materijala koji sadrži azbest u zgradama);
  • obezbediti da se čuvaju dobre evidencije materijala koji su potvrđeni i koji sadrže ili ne sadrže azbest (npr. u okviru vase organizacije ili vlasnika zgrade);
  • obezbediti pisane informacije na lokaciji poznatih materijala koji sadrži azbest, uključujući inventar i znakove upozorenja tamo gde je moguće;
  • obezbediti pisane instrukcije procedura, ukoliko materijali koji sadrže azbest se oslobođaju neočekivano.

Proces sprovođenja radova rušenja treba da uključi sledeće korake.

  • Gde su materijali koji sadrže azbest prisutni na mestima rušenja putem anketa, inspekcija i/ili revidiranje postojećih informacija o lokaciji.
  • Ukloniti sav prisutan azbest pre započinjanja radova rušenja.
  • Dozvoliti prvenstveno radovima rušenja da se nastave u oblastima gde nisu ustanovljeni materijali koji sadrže azbest npr. uklanjanje ne-azbestnih elemena, odvojeni zidovi, podovi.

Preispitati ona područja koja su otkrivena za materijale koje sadrže azbest koje nisu prethodno identifikovani. Ukoliko su materijali koji sadrže azbest otkriveni, rušenje mora da bude zaustavljeno i zatim ovi materijali moraju da budu uklonjeni od strane izvođača koji rukuje sa azbestom.

  • Identifikovati lokaciju materijala koji sadrže azbest ili onih koji se ne mogu bezbedno ukloniti pre radova rušenja npr. materijala koji sadrže azbest nego od izolacionih strukturnih elemenata.
  • Razviti strategiju kako i kada ukloniti onaj azbestnu materijal npr. uklanjanje materijala koji sadrži azbest može da zahteva uklanjanje azbestnih ploča. Ovo treba da bude urađeno u okviru zone rada sa odgovarajućom obukom osoblja koje nosi odgovarajuću respiratornu zaštitnu opremu. Možda neće biti uvek praktično u ovim okolnostima da konstruišete kućište.
  • Obezbediti obuke za one uključene u radove rušenja, tako da ukoliko se neočekivano naiđe na materijale koji sadrže azbest onda sistem bezbednog rada će biti implementiran radi omogućavanja uklanjanja materijala koji sadrže azbest sa minimalnom izloženosšću.

Odabir opreme za zaštitu disanja

Evropska direktiva (2003/18/EC) navodi da gde aktivnosti (kao što su popravke, održavanje, uklanjanje, rušenje) obavezno dovode do prekoračenja granice izloženosti (vrednost u odeljku 6.3) onda je poslodavac dužan da definiše dalje mere zaštite radnika, uključujući da: “radnici moraju biti snabdeveni sa odgovarajućom respiratornom i drugom ličnom zaštitnom opremom, koju moraju nositi ”. Prema tome, na osnovu procene rizika (Poglavlje 5), mora se odabrati  pogodna oprema za zaštitu disanja. Vodič odabira, upotrebe i održavanja opreme za zaštitu disanja je dostupan u standardu EN 529.

Izvor: Preporuke EU vodiča

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *