/ PUBLIKACIJE / Bezbednost & građevinarstvo

Bezbednost & građevinarstvo

ubzrs on 23/01/2013 - 4:51 pm in PUBLIKACIJE
Rate this post

[dropcap]I[/dropcap] pored intenzivnog razvoja mehanizacije, građevinska delatnost u svim zemljama sveta je radno intenzivna. U ovu delatnost je nemoguće uvesti potpunu automatizaciju u značajnoj meri, a i fabrički elementi proizvedeni van gradilišta često imaju znatne nedostatke. Što je građevinski projekat veći i složeniji, to izvođenje radova zahteva učešće sve većeg broja raznih stručnjaka i zanatlija. Obim aktivnosti i nivo zapošljavanja direktno zavise od lokalne, nacionalne i međunarodne ekonomske klime. Savremena mehanizacija kada se koristi za podizanje tereta, bušenje tla, kopanje zemlje i mešanje betona doprinela je da se na ovim poslovima smanji učešće ljudskog faktora u izvođenju ovih teških fizičkih poslova, savremenija mehanizacija je isto omogućila izvođenje veoma neobičnih i potpuno novih projekata, a samim tim i postala izvor novih opasnosti.

Građevinarstvo je dugo bilo oblast koja nije zahtevala visok nivo stručne kvalifikacije i u kome je iskustvo stečeno kroz praksu moglo da zameni nedostatak osnovne tehničke kvalifikacije. Međutim, (bar u industrijski razvijenim zemljama) to nije više slučaj. Udeo nekvalifikovane radne snage stalno opada, tako da je u velikom broju država zapadne Evrope taj udeo manji od procenta učešća kvalifikovane i visokokvalifikovane radne snage. Međutim, generalno posmatrano, nivo stručnih kvalifikacija u ovom sektoru još uvek je niži od nivoa koji se zahteva u sličnim proizvodnim sektorima. Ova činjenica nesporno ima veze i sa velikim brojem teških povreda koje se događaju u građevinarstvu, i nikako se ne smanjuju. To u ovakvim okolnostima znači da su nekvalifikovani radnici u ovom sektoru posebno ugroženi, jer nemaju mogućnost da se solidno obuče za izvođenje operativnih poslova u primeni  pravila o bezbednosti na radu. Iskustvo u obavljanju određenih poslova i zahtevi za izvođenjem manuelnih operacija mora da prati svest o mogućim opasnostima. To znači da je za ovu kategoriju radnika neophodno obezbediti odgovarajuću obuku o bezbednosti na radu.

Pored toga, povećanju faktora rizika u građevinarsrvu doprinosi i sam način upošljavanja radne snage, uglavnom na određeno vreme, ili sezonski, što predstavlja karakteristiku nove personalne poslovne politike. Radnici se angažuju na osnovu ugovora na određeno vreme a u zavisnosti od  trajanja rada na određenom gradilištu, ili građevinskog projekta. U industrijski razvijenim zemljama zapošljavanje po ugovoru na određeno vreme je i rasprostranjeno i legalno. Ova praksa se prenosi i na zemlje u razvoju ili u zemljama na putu industrijalizacije je broj sezonskih radnika sve veći i postaje preovlađujući oblik poslovnog odnosa između poslodavaca i radnika.Velika cirkulacija radnika (angažovanih samo za rad na određenom gradilištu) i kratko vreme koje provode na jednom radnom mestu onemogućava sindikate i predstavnike zaposlenih da na takvim radnim mestima obavljaju zadatke zbog kojih postoje. Nesigurnost radnog mesta ne dozvoljava, čak i onim radnicima koji bi to želeli, da prevaziđu zakonske prepreke i uspostave svoj strukturirani predstavnički sistem. To je razlog što je među tim radnicima veoma mali broj sindikalno organizovanih  i što se u tom sektoru uočava nezainteresovanost za vođenje kolektivnih pregovora na nivou preduzeća.

Sve češća tragična dešavanja na gradilištima širom Srbije ukazuju  da je građevinarstvo jedna od najrizičnijih delatnosti i da zaštita na radu i bezbednost radnika mora biti tema broj jedan kojom će se u narednom periodu baviti zaposleni, poslodavci iz oblasti građevinarstva, kao i svi nadležni  državni organi-Vlada Republike Srbije, ministarstva i inspekcije. Nedopustivo je da se gradnja objekata i izvođenje građevinskih radova vrši uz ljudske žrtve, a da se nepreduzimanje mera bezbednosti i zaštite na radu pravda i toleriše teškim ekonomskim položajem zemlje i siromaštvom  građevinskih preduzeća.

Radi izgradnje i primene standarda bezbednosti i zaštite na radu koji će doprineti smanjivanju nesreća, povreda na radu, povećati zaštitu zdravlja zaposlenih, treba zahtevati primenu mera koje u ovoj oblasti predviđaju pozitivni propisi, insistirajući kod državnih organa doslednu kontrolu primene istih, uključujući utvrđivanje materijalne, prekršajne i krivične odgovornosti.

Bezbednost i zdravlje na radu/ Bezbednost na radu se smatra sastavnim delom organizacije rada i radnog procesa, a materiju ostvarivanja zaštite na radu prvenstveno reguliše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova, kolektivni ugovori (granski i pojedinačni), kao i Zakon o planiranju i izgradnji. Bezbednost i udravlje na radu inače obuhvata veliki broj mera i sredstva koja su neophodna za ostvarivanje bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja radnika. Pravo na zaštitu imaju svi radnici koji su radnici koji su zaposleni u preduzeću kao i sva druga lica koja se po bilo kom osnovu nalaze na radu u određenom preduzeću.

Osnovne obaveze poslodavca za obezbeđenje bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja su:

  • da osposobljava radnike za bezbedan rad (teorijski i praktično) pre prvog raspoređivanja na radno mesto i pri uvođenju novih tehnologija izvođenja radova, u okviru radnog vremena i na teret sopstvenih sredstava;
  • da radnike upućuje na prethodni lekarski pregled pre raspoređivanja na radno mesto sa posebnim uslovima rada kao i periodično u toku rada;
  • da radnika upoznaje sa opasnostima i štetnostima na radnom mestu na koje se raspoređuje kao i sa merama zaštite na radu koje mora primenjivati, a za rad na radnim mestima na kojima postoji povećana mogućnost povređivanja ili pojave štetnosti po zdravlje radnika da uputstva daje  pisanom obliku;
  • da elaborat o uređenju gradilišta i prijavu o početku radova, dostavi nadležnoj inspekciji rada osam dana pre početka radova u svim slučajevima gradnje ili rekonstrukcije nekog objekta kada radovi traju duže od sedam dana;da oruđa za rad redovno pregleda i proverava njihovu ispravnost;
  • da kolektivnim ugovorom utvrdi kriterijume za radna mesta sa posebnim uslovima rada u pogledu povećanog rizika na zdravlje radnika, specifičnosti radnog mesta i tehnološkog procesa (rad pod dejstvom štetnih zračenja, rad na visokoj ili niskoj temperaturi, rad na vsisini, rad pod vodom, tunelima, kamenolomima i dr.)
  • da formira Službu koja obavlja stručne poslove bezbednosti i zdravlja na radu, koje će svakodnevno obilaziti radna mesta i proveravati da li su obezbeđene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
  • da u slučaju povrede na radu, izda propisanu ispravu o povredi na radu (povrednu listu), a u slučaju smrtne, kolektivne i teške povrede na radu, kao i pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost radnika odmah, a najkasnije u roku od 24 časa izvesti nadležnu inspekciju rada;
  • da kolektivnim ugovorom utvrdi mere posebne zaštite na radu rizičnih grupa- mladih, stsrih, invalida, trudnica;
  • da zabrani rad i udalji sa gradilišta radnike i lica koja su pod dejstvom alkohola i drugih sredsava zavisosti;
  • da zabrani rad radniku koji nije osposobljen za bezbedan rad;
  • da zabrani rad radniku koji se ne pridržava propisanih mera i uputstava datih od strane neposrednog rukovodioca, kao i kada ne koristi propisana lična zaštitna sredstva;
  • da zabrani rad radniku koji se nije podvrgao lekarskom pregledu, ili je lekarskim pregledom utvrđeno da ne ispunjava uslove u pogledu zdravstvenog stanja;
  • da na gradilištu pre početka radova obezbedi: prostorije, uređaje i instalacije neophodne za obavljanje higijensko sanitarnih potreba rada;
  • da obezbedi odgovarajući smeštaj zaposlenima ukoliko iz mesta rada ne mogu svakodnevno da dolaze u mesto stanovanja;
  • poslodavac je obavezan da pisana obaveštenja i upozorenja o poštovanju mera bezbednosti i zdravlja na radu ističe na vidinim i radnicima dostupni mestima;
  • da saglasno zakonu i podzakonskom propisu uradi akt o proceni rizika
  • da organizuje stručne poslove bezbednosti i zdravlja na radu i da zgovori angažovanje medicine rada radi praćenja zdravstvenog stanja zaposlenih a pre vsvega onih koji rade na poslovima sa povećanim rizikom i dr.

 


Radi zaštite i bezbednosti na radu, zaposleni je dužan:

  • da radi sa punom pažnjom radi bezbednosti svog života i zdravlja i života i zdravlja osalih zaposlenih;
  • da se pridržava itvrđenih mera bezbednosti i zdravlja na radu;
  • da namenski koristi sredstva i opremu lične zaštite, pažljivo rukuje sa njima i održava ih u ispravnom stanju;
  • da se pre početka rada upozna sa propisima i meama zaštite u vezi sa radom i sa organizovanjem i sprovođenjem bezbednosti i zdravlja na radu u preduzeću;
  • da se podvrgne proveri osposobljenosti za bezbedan rad;
  • da obavi lekarski pregled na koji ga uputi poslodavac;
  • da obavesti odgovornog rukovodioca o kvarovima ili drugim nedostacima koji bi mogli ugroziti bezbednost na radu;
  • da za vreme rada ne konzumira alkohol ili druga sredstva zavisnosti, kao i da ne puši na mestima koja nisu predviđena za to;
  • da se na zahtev poslodavca podvrgne proveri alko testa;

 

Zaposleni ima pravo:

  • na odgovarajuća sredstva i opremu lične zaštite u skladu sa kolektivnim ugovorom;
  • da odbije da radi kada smatra da mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje;
  • da odbije da radi na građevinskoj mehanizaciji koja nema propisane zaštitne naprave ili na neispravnim sredstvima za rad;
  • da se obraća organima preduzeća, inspekcijskim organima i organima sindikata, u slučaju ugrožavanja života i zdravlja;
  • da radi na poslovima koji neće štetno uticati na njegovo zdravlje i na kojima su sprovedene sve mere bezbednosti i zdravlja na radu;
  • da zahteva povrednu listu ukoliko se povredi na radu;
  • da se osposobi za rad, teorijski i praktično, u toku radnog vremena, na teret poslodavca;

 

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *