/ SVET / Broj mladih koji traže posao u EU porastao za 150 odsto

Broj mladih koji traže posao u EU porastao za 150 odsto

Andrijana Tomic on 01/09/2016 - 7:38 am in SVET
Rate this post

Niko nema precizne podatke o tome koliko ljudi godišnje ostane bez posla zbog privatizacije ili stečaja

U Srbiji je od početka godine do kraja jula posao dobilo 154.072 ljudi koji su bili na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.

Od tog broja 77.497, odnosno 50,3 odsto su žene, što je opet 10,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, kažu za Danas u NSZ.
Ako se izuzmu zanimanja kojih je na birou malo ili ih gotovo uopšte nema, a to su najčešće zanimanja usko vezana za IT sektor, u prvih sedam meseci ove godine najviše su se zapošljavali oni sa ekonomskom strukom.

U Srbiji se na posao čeka u proseku više od četiri godine, a godinama je broj nezaposlenih veći od 700.000 ljudi. Niko, međutim, nema precizne podatke o tome koliko ljudi godišnje ostane bez posla, zbog privatizacija ranijih godina stotine hiljade ljudi je izgubilo radna mesta, a trenutno još postoje kompanije koje su u nerešenom statusu, odnosno one kojima država nije otvorila stečaj, te se iako ne rade, radnici u tim preduzećima i dalje vode kao zaposleni.

Broj mladih koji traže posao u EU porastao za 150 odsto

Svako privredno društvo u Srbiji zaduženo je na nivou od 196 odsto visine svog osnivačkog kapitala, što znači da jedva posluje, dok su prosečni rokovi naplate potraživanja u prvoj polovini 2016. bili 132 dana, što Srbiju stavlja na dno lestvice evropskih zemalja. Osim toga, tek svaka 18. firma u Srbiji bavi se nekim oblikom proizvodnje, dok je taj prosek u Evropi mnogo bolji – tamo se svaka četvrta bavi proizvodnjom.

Podaci o broju zaposlenih svakog leta, tvrdi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku, dožive bum, jer se tada sezonski zapošljava od 100.000 do 180.000 radnika zbog poslova na poljima, u letnjim baštama kafića, na prodaji sladoleda.

To nisu realne cifre i nije realno povećanje. Istraživanja pokazuju da je rad na crno povećan, jer rastu opterećenja privrede, porezi su veći, i oni koji rade legalno jednostavno pronalaze načine kako da se izbore sa prevelikim opterećenjima – napominje Rajić.

Da bismo zaposlili 10.000 ljudi, ističe on, država treba da izdvoji živih 250 miliona evra, a veliko je pitanje da li toga ima. Statistika o tržištu rada, koja nam se nudi, smatra Rajić očigledno ne odgovara realnosti.

U poslednje tri godine broj mladih između 25 i 45 godina koji traže radnu vizu za posao u Nemačkoj ili Austriji porastao je za 150 odsto. I strani investitori pre nego što dođu ovde da ulože u posao, naručuju privatna istraživanja o tržištu rada jer nemaju poverenja u državna – ističe Rajić, čija Mreža sarađuje upravo sa investitorima iz ovih evropskih zemalja. On napominje kako poslodavci u Srbiji u poslednje vreme sve više dovode mlade stručnjake iz okolnih zemlja Rumunije, Bugarske ili Hrvatske jer ovde jednostavno nema više takvih kadrova

Traže se ekonomisti, ali i maturanti gimnazija

Tako su na listi najtraženijih radnika od početka godine osim ekonomskog tehničara, i diplomirani ekonomisti i ekonomisti za finansije i bankarstvo, ali i mašinski tehničari, automehaničari, bravari, prodavci, poljoprivredni tehničari, kuvari, krojači, kao i diplomirani pravnici i maturanti gimnazija kojih je na birou oduvek bilo mnogo, više od 14.000. Jedino je ekonomista sa srednjom školom više nego maturanata gimnazije – njih je donedavno bilo više od 22.000 na birou, a među najbrojnijim nezaposlenima su i mašinski tehničari kojih je na službi za zapošljavanje više od 10.000.

Izvor: http://www.danas.rs

 

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *