/ PUBLIKACIJE / Funkcija i profil menadžera za bznr

Funkcija i profil menadžera za bznr

ubzrs on 23/01/2013 - 9:45 am in PUBLIKACIJE
5 (100%) 1 vote

Efikasnost bezbednosti i zdravlja na radu u jednom privrednom društvu zavisi od stepena angažovanosti svih zaposlenih kod poslodavca. Ne može se očekivati da će jedna osoba ili stručni tim, bez obzira na sposobnost, entuzijazam i profesionalizam, moći da ostvari postavljene zadatke na ovom području, ukoliko svi zaposleni nisu uključeni u sistem bezbednosti i zdravlja na radu, u kojem je lice za bezbednost i zdravlje na radu osnovni nosilac – menadžer stručnih, organizacionih i operativnih poslova. Od sposobnosti i profesinalnog odnosa ove osobe, ili osoba, zavisi da li će i kako  funkcionisati sistem  bezbednosti i  zdravlja  na  radu,  uz  osnovni  preduslov  –  da  je  kod poslodavca proklamovana politika i angažovanje svih zaposlenih u funkciji stalnog poboljšavanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Nažalost, u velikom broju privrednih društava oni koji odlučuju o politici bezbednosti i zdravlja  na  radu  nisu  svesni njenog  značaja.  Zato  se  često  cela  oblast  zanemaruje,  poslovi bezbednosti  i zdravlja na radu se marginalizuju,  ne daje im se važnost koja im po prirodi posla pripada. Otud činjenica da se inženjeri zaštite na radu i druga lica koja se bave ovom oblašću nisu izborili za status koji odgovara visoko stručnom kadru.

Deo krivice zbog ovakvog stanja može se pripisati kadrovima zaštite na radu, jer je nedovoljan broj onih koji su uticali na promenu svesti i proširenje vidika najodgovornijih. Nezainteresovanost,  neaktivnost, nezadovoljstvo i nepreduzimljivost  odlike su dosta velikog broja onih od kojih se očekuje promena stanja i inplementacija novog sistema bezbednosti i z dravlja na radu.

Politiku bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca kreira poslodavac, a od čelne osobe i njegovih najbližih saradnika  zavisi nivo bezbednosti  i zdravlja na radu. Ako je do njih doprlo saznanje i sazrela svest da bezbednostr i zdravlje na radu zaposlenih nešto bez čega se ne može, da je  to nedeljivi  deo  procesa  rada  i  osnovni  preduslov  za  proizvodne  uspehe onda  su  stvoreni preduslovi da stručnjaci za bezbednost  i zdravlje na radu započne svoju misiju u obezbeđivanju takvih uslova rada u kojima se povrede na radu i profesionalne bolesti predviđaju da bi se izbegle.

Najbliži saradnik najodgovornijeg u privrednom društvu za poslove bezbednosti i zdravlja na  radu  je  lice  za  bezbednost  i zdravlje  na  radu (menadžer),  jer  je  neposredno  odgovo rno poslodavcu kod koga obavlja te poslove. Konačno je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu stvorio uslove za afirmaciju profesionalaca koji se  bave bezbednoću  i zdravljem na radu.

Izlišno je na globalnom  planu razmatrati  problem proklamovanih  politika bezbednosti  i zdravlja  na radu u privrednim društvima  u Srbiji.  U jednim,  sa većinskim  stranim  kapitalom  i poznatom  reputacijom  Health and safety at work stoji uz bok proizvodnji,  kvalitetu proizvoda  i troškovima, dok je u mnogim drugim jerest pomenuti bezbednost i zdravlje na radu jer je to još uvek HTZ, samo trošak i nužno zlo koje mora postojati zbog sve angažovanije  inspekcije rada i visokih kazni zakonske. U prvima, operativni menadžeri za bezbednost i zdravlje na radu imaju široka ovlašćenja i visok ugled jer je njihov posao da stvaraju radnu okolinu gde se povrede na radu i profesionalna oboljenja mogu predvideti i izbeći. U drugima referenti za zaštitu na radu često su prilagođeni postojećem stanju, popunjavaju povredne liste, jer im je to najstručniji i najkreativniji posao.

  • POSLOVI MENADŽERA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Poslove  koje  obavlja  menadžeri  za  bezbednost  i  zdravlje  na  radu  veoma  su  složeni  i značajni. Veliki deo ovih poslova mogu se svrstati i kadrovska  zanimanja  VII grupe složeno sti, odnosno za uspešno obavljamje ovih poslova potrebna su univerzitetska znanja.  Poslovi stručnjaka koji je najodgovorniji za identifikaciju, procenu i upravljanje rizikom u jednom privrednom društvu,znatno su složeniji i odgovorniji od mnogih poslova naprimer rukovodioca pravne, kadrovske ili finansijske službe.

Međutim, još uvek mnogi referenti zaštite na radu, bez obzira na novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu organizacijski  se nalaze u tim ili sličnim službama  kojim rukovode  pravnici, ekonomisti, politikolozi, profesori narodne odbrane i sl., dakle lica kojima je bezbednost i zdravlje na radu nepoznata i izvan sfere njihovog interesovanja, U takvoj organizacionoj strukturi u prošlosti mnogi inženjeri zaštite na radu i inženjeri drugih struka koji su se bavili ovim poslom, nisu imali priliku da se izbore za status koji im po prirodi poslova koje obavljaju pripada. Taj status u struci bilo je teško steći i isključivo je zavisio od lične umešnosti, upornosti i sposobnosti pojedinca.

Zakon o bezbednosti  i zdravlju na radu odškrinuo  je vrata nezavisnosti  i samostalnosti stručnjaka  za  bezbednost  i  zdravlje  na  radu  u  organizacijskom  smislu  i  izričito  zahteva  od poslodavaca   da  organizacijom   poslova bezbednosti   i  zdravlja  na  radu  omogući  da  lice  za bezbednost i zdravlje na radu neposredno odgovara za svoj rad, ali i za stanje u oblasti, poslodavcu kod koga obavlja te poslove. Ovaj kvalitativan napredak obećava da će se bezbednost i zdravlje sa margina zbivanja u privrednom društvu naći na pravom mestu i omogućiti stručnjaku za bezbednost i zdravlje na radu da obavlja sledeće poslove:

  • Direktno   učestvuje   u   izradi   planova   razvoja   privrednog   društva,   odnosno koordinira, planira i sprovodi planirane aktivnosti usmere na bezbednost i zdravlje svih zaposlenih;
  • Učestvuje   u   izradi   projektnih   zadataka   pri   planiranju   izgradnje   novih   i rekonstrukcije starih sredstava za rad u cilju primene standarda i tehničkih propisa;
  • Primarna uloga u izradi akta o proceni rizika, odnosno sastavlja plan za procenu rizika, organizuje, koordinira i sprovodi  postupak za procenu rizika;
  • Kontroliše  i  savetuje  poslodavca  u  planiranju,  izboru,  korišćenju  i  održavanju sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
  • Priprema  nacrt  opšteg  akata  (ili  kolektivnog  ugovora)  o pravima,  obavezama  i odgovornostima  u oblasti bezbednosti  i zdravlja na radu, uputstava za bezbedan rad i kontroliše primenu svih akata u ovoj oblasti;
  • Prati  stanja  bezbednosti  i  zdravlja  na  radu  u  privrednom  društvu  na  osnovu relevantnih pokazatelja o broju povreda na radu, broju invalida rada, broju izgubljenih radnih dana zbog povreda na radu, indeksu težine i frekfencije povređivanja,  broju  dana  bez povrede  na radu i dr., analizira  i utvđuje  uzroka postojećeg   stanja   i  izveštava   poslodavca   o  stanju  u  oblasti   sa  predlozima neophodnih mera;
  • Planira i organizuje periodične lekarske preglede zaposlenih koji rade na radnim mestima sa povećanim rizikom, rukuju ili upotrebljavaju određenu opremu za rad;
  • Planira  i organizuje  preglede  i ispitivanja  sredstava  za  rad  i ispitivanja  uslova radne okoline;
  • Neposredno  učestvuje  u  radu  tima  na  uvođenju  standarda  kvaliteta,  posebno standarda za bezbednost i zdravlje na radu u upravljanju rizikom;
  • Učestvuje  u  opremanju  i  uređenju     radnog  mesta  u  obezbeđivanju   zdravih bezbednih i uslova rada;
  • Priprema     i  sprovodi  osposobljavanja  zaposlenih  za  bezbedan  i  zdrav  rad  i proverava osposobljenost zaposlenih;
  • Priprema i predlaže izmene akta o proceni rizika u slučaju pojave nove opasnosti ili  promene   nivoa  rizika   i  savetuje   poslodavca   o  neophodnim   merama   za poboljšanje  uslova  rada i otklanjanje  opasnosti  koje  mogu  izazvati  povredu  na radu i oštećenje zdravlja zaposlenih;
  • Učestvuje u nabavci sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu i opasnih materija  u delu  opredeljivanja  za   standarde,  kvalitet, obeležavanje  i validnost dokumentacije;
  • Svakodnevno  kontroliše  primenu  utvrđenih  procedura  i  preventivnih  mera  za bezbednost i zdravlje na radu;
  • Zabranjuje rada na radnom mestu ili upotrebu sredstava za rad u slučaju da postoji neposredna opasnost po život ili zdravlje zaposlenih;
  • Sarađuje   sa   inspekcijom   rada   i   učestvuje   u   postupku   nadzora   i   kontrole sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu;
  • Sarađuje  i  koordinira  rada  sa  spoljnjim  saradnicima  za  poslove  bezbednosti  i zdravlja na radu sa  licencom i službom za medicinu rada;
  • Redovno  prati  sve  rokove  u  oblasti  bezbednosti  i  zdravlja  na  radu,  priprema izveštaje  za inspekciju  rada  o otklanjanju  nedostataka  i nepravilnosti  i drugim naloženim obavezama;
  • Prati i proučava najnovija dostignuća i iskustva iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
  • Vodi i čuva svu evidencija o bezbednosti i zdravlju na radu saglasno sa zakonom;
  • Sprovodi  i obavlja druge stručne poslove za bezbednost  i zdravlje  zaposlenih  u skladu sa zakonom,  standardima, tehničkim  propisima  i kolektivnim  ugovorom, odnosno   opštim   aktom   o  pravima,   obavezama   i  odgovornostima   u oblasti bezbednosti i zdravlj na radu.

Nabrojanim poslovima mogu se pridružiti niz drugih poslova koji imaju, a u praksi često nemaju,  dodirne tačke sa bezbednošću i zdravljem na radu.

  • PROFIL LICA ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Profil izvršioca stručnih poslova bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno inženjera zaštite na radu,  proističe iz već nabrojanih poslova, ali i delatnosti u privrednom društvu. Poistovećivanje lica za bezbednost i zdravlje na radu sa inženjerom zaštite na radu, po jednima je jako pogrešno, a po drugima je, posle proklamovane  politike, najvažniji preduslov za uspešno obavljanje poslova. Prvi navode evropsku argumentaciju da je bezbednost i zdravlje na radu multidisciplinarna oblast, da pripada svim tehničkim, pa i drugim strukama, da bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ne samo klasičnu zaštitu na radu, već obrazovanje, medicinu rada, ergonomiju, organizaciju rada, i dr. Drugi,  zagovornici  koncepta    “nema  dobre  zaštite na  radu  ako  se  njome  bave  drugi  profili zanimanja” pitaju: da li ćete, ako ste bolesni otići kod inženjera ili lekara ?, da li se od pravne službe u jednom privrednom društvu mogu očekivati dobri poslovni rezultati ako te poslove ne obavljaju pravnici, da li je za bezbednost i zdravlje zaposlenih u jednom privrednom društvu dobro da se ovim poslom bave oni koji su se profesionalnom  orjentacijom opredelili za drugo zanimanje.   I jedni  i drugi  mogu  biti u pravu,  u zavisnosti  od ugla  iz kojeg se problem  posmatra.  Svakako, multidisciplinarnost  ove oblasti  zahteva  saradnju  sa drugim  profilima  zanimanja, ali  planiranje, organizovanje  i sprovođenje stručnih poslova bezbednosti  i zdravlja na radu, praksa je pokazala, najbliži je profilu inženjera zaštite na radu. To se, pre svega, odnosi na organizatora ovih poslova, menadžera,  odnosna  rukovodioca sektora,  ili službe  za bezbednost  i zdravlje  na radu u jednom većem privrednom društvu.  Poželjno je da u sastavu ovog sektora ili službe budu stručnjaci drugih profila,   naprimer   u  hemijskoj   industriji   inženjeri   tehnologije,   u građevinarstvu  građevinski inženjeri, u mašinskoj grani inženjeri mašinstva itd. Ipak, uspešnost u ovom poslu u prvom redu zavisi od same ličnosti stručnog lica i stvarne želje da se bavi ovim poslom,   bez obzira na profil visokostručnog zanimanja.

Činjenica da poslodavac odlučuje, odnosno određuje lice za bezbednost i zdravlje na radu, ovu raspravu  čini bespremetnom. Ako je poslodavac odgovoran za celokupno stanje bezbednosti i zdravle na radu zaposlenih sa kojima je zaključio ugovor o radu, onda mu se ne može oduzeti pravo na izbor stručnog lica za bezbednost  i zdravlje na radu kome će poveriti ove veoma odgovorne poslove. Njegov interes je da poslove bezbednosti  poveri zaista stručnom licu, jer poslodavac je odgovoran i za loš izbor pri određivanju lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Zato  bi  poslodavac  pri  odlučivanju  trebao  da  zna  profil  lica  koje  mu  je  potrebno  za obavljanje ovih stručnih poslova.

Menadžer za bezbednost  i zdravlje na radu mora da ima visoki stepen razumevanja  za svakodnevne  aktivnosti  drugih  lica  i  ispravan  odnos prema  njima  kao  pojedincima,  članovima grupe, tima ili čitavog privrednog društva. Mora da bude samostalna ličnost jer se od zavisnih ljudi ne može  očekivati  nezavisno  mišljenje.  Humanost  lica  koje  obavlja  ove  poslove  je  nužna predpostavka za uspešnost u ovom poslu. Organizator poslova bezbednosti i zdravlja mora da bude privržen radniku, da poštuje njegovu ličnost, oseti problem i nađe način da pomogne, ali i da ukaže na nepravilno razmišljanje i postupak u radu.

Entuzijazam  u poslu  i sposobnost  da ga prenese  na svoje  saradnike  važni  elementi  za visoke domete u sektoru bezbednosti i zdravlja na radu. Naravno taj entuzijazam  mora da bude praćen  visokom  profesionalnošću  i  visokim  stepenom  poznavanja struke.  Sposobnost prilagođavanja, retorike, inicijative, vizionarstva, selekcije i prioriteta važne su osobine za uspešno obavljanje svih   kreativnih i složenih poslova pa i poslova stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu. Priroda posla zahteva autoritativnu, ambicioznu i energičnu ličnost, koja zna da sluša i komunicira sa drugim  ljudima na svim nivoima u cilju usavršavenje tuđih i svojih ideja i stvaranja bezbedonosne kulture.Bezbednost  i zdravlje  na radu zahteva  stalno  usavršavanje  i inoviranje  znanja  jer više znanja proširuje vidike u preduzimanju  novih mera. Ključna dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu je znanje. Nije dovoljno posedovati samo opšte znanje u više oblasti ili samo ono u struci. Za visoke domete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu potrebno je posedovati zbir ovih znanja koja se pospešuju iskustvom, a krajnji cilj im je   predviđanje budućih događaja na radnom mestu i u radnoj okolini. Budući događaj, koji treba sprečiti, za menadžera za bezbednost i zdravlje na radu je povreda na radu, oboljenje ili oštećenje zdravlja zaposlenih. Tako predviđanje budućnosti postaje prirodno,  oduzeto  od  mističnog  i  nadprirodnog.   Niko nikada  neće  saznati  koliko  su  takva predviđanja i preduzete preventivne mere sprečile tuge i patnje i ta enigma bezbednost i zdravlje ometa  u  daljem  progresu. “Ništa  se  ne dešava” – niko  dugo  nije  povređen,  zašto  ulagati  u bezbednost i zdravlje na radu – reći će mnogi needukovani poslodavci, nesvesni da se povrede i oboljenja  nisu događala baš zbog visoko dostignutih standarda i uspešnog timskog  rada.

Osoba koja se posvetila ovom poslu mora da bude odlučna u predlaganju novih mera i veoma  uporna  u  ostvarivanju   postavljenih   zadataka. Inicijativa  i  upornost  važne  su  odlike organizatora poslova bezbednosti i zdravlja na radu, kao i razvijene organizacijske sposobnosti da bi usmerio napore pojedinca u ostvarivanju postavljenih ciljeva, odnosno da bi uveo sistematičnost u svoj rad.

Lice koje želi da uspešno obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu treba da poseduje smisao za uspostavljanje kontakta sa ljudima različitog obrazovanja, različitih godina starosti, pola i temperamenta. Činjenica  da lice za bezbednost  i zdravlje na radu, po prirodi posla,   veliki deo svojih aktivnosti usmerava na sprovođenju mera koje u mnogim sredinama nisu ni malo popularne, zahteva visok stepen komunikativnosti i sposobnosti da se ostvari cilj, a da se pri tome ne poremete dobri ljudski i poslovni  odnosi. U prošlim vremenima u praksi je to bilo teško ostvarljivo, kao i u sadašnjem stanju svesti poslodavaca, zaposlenih, predstavnika zaposlenih i svih drugih koji su uključeni, u sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Bolje reći, u velikom broju slučajeva primedbe na loše stanje vode u konflikte i kada osoba koja se bavi poslovima bezbednosti i zdravlja na radu iskaže visok stepen komunikativnosti i tolerancije.

Obaveza  menadžera  za  bezbednost  i  zdravlje  na  radu,  koja  proističe  iz  Zakona  o bezbednosti  i zdravlja na radu, da izvesti inspekciju rada, ako poslodavac  naloži zaposlenom  da nastavi  rad  i  pored  izrečene  zabrane  rada  u  budućnosti će  dovoditi  do  novih  konflikata  i nepoštovanja odredbe  zakona: “Lice  za  bezbednost  i  zdravlje  na  radu  ne  može da trpi  štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa zakonom”.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu često zahteva od drugih lica u privrednom društvu, posebno  rukovodioca,   da  preduzmu određene obaveze  i  da  ih  u  planiranom   roku  ostvare. Insistiranje na rokovima sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu je pitanje principa jer je ova oblast, pre svega, pitanje  reda, ali je još važnije  da menadžer  za bezbednost  i zdravlje  na radu izvršava preuzete obaveze i u praksi dokaže doslednost i sistematičnost.

Uloga savremenog  menadžera  za bezbednost  i zdravlje na radu u novom sistemu mora radikalno  da se menja. Od njega  sistem bezbednosti  i zdravlja  ne očekuje  ul ogu policajca,  već savetnika i operativnog menadžera. I ako se dobro podrazumeva a na loše ukazuje, stučno lice za bezbednost i zdravlje na radu mora da uoči šta je dobro i to istakne, ali i da ukaže na propuste koje treba  otkloniti.  Ovim  ukazivanjem  na opasnost ili štetnost  problem  se neće  otkloniti,  ako se u potpunosti ne nađe rešenje problema. Zato lice za bezbednost mora da usmeri svoj rad na rešavanje mogućih problema, tako što će precizno definisati ispravan način otklanjanja opasnosti i štetnosti.

Neophodno je da menadžer za bezbednost i zdravlje na radu bude istovremeno kompletan tehnički stručnjak u svom preduzeću. Zato tehničko obrazovanje lica za bezbednost i zdravlje na radu mora da bude tako da se može konsultovati sa drugim inženjerima tehničk e struke. On mora da poznaje  karakteristike  rada  i  tehnološkog  procesa,  principe  rada  opreme  za  rad, odgovarajuće tehničke propise i standarde da bi mogao da   uoči sve opasnosti koje mogu da ugroze zdravlje i izazovu povredu na radu. Poznavanje opasnosti od sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, kao i opasnosti od energenata se podrazumeva jer je bezbednost i zdravlje jako široka i složena oblast koja  i zadire u sva područja delatnosti. Zato je vrlo teško postati specijalista za sve vrste poslova koje se obavljaju u jednom privrednom  društvu,  pa je pitanje prioriteta  u usavršavanju znanja i sposobnosti veoma značajno, kao i dobra   saradnja i komunikaca lica za bezbednost i zdravlje na radu sa stručnim licima drugih profila zanimanja.

Poznavanje psihofiziologije rada i medicine rada, i to ne samo u najuopštenijem smislu je neophodno kod procene rizika, odnosno analiziranja verovatnoće nastanka oboljenja ili oštećenja zdravlja u odnosu na određenu štetnost u radnoj okolini. Posebno je značajna upućenos t lica za bezbednost i zdravlje na radu u medicinsko  područje radi svakodnevne saradnje sa specijalistom za medicinu rada.

Navedena znanja i sposobnosti lica za bezbednost izdravlje na radu u ulozi operativnog menadžera mogu se stvoriti pažljivom orjentacijom, selekcijom i kvalitetom sistema obrazovanja. Obavezom  da  poslove  bezbednosti  i  zdravlja  na  radu  može  da obavlja  lice  za  sa  položenim stručnim ispitom zakonodavac jasno stavlja do znanja poslodavcima  da ove poslove ne može da obavlja bilo ko, neko za koga  kod poslodavca nema drugih poslove.

Činjenica je da visoko školstvo u oblasti zaštite na radu postoji više od tri decenije. Tako kratak perod nije bio dovoljan da visoko stručni kadar ovu oblast u potpunosti afirmiše. Zakon o bezbednosti  i  zdravlju  na  radu  stvorio  je  osnovne preduslove  za  afirmaciju  ove  veoma  važne delatnosti koja sve više zahteva specifična znanja   u više oblasti, pre svega znanja u oblasti preventivnog inženjerstva.

  • PROBLEMATIKA ORGANIZOVANJA POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Poslodavci   koji  obavljaju  proizvodnu   delatnost,   odnosno  oni  poslodavci   koji  u određenim  delatnostima  zapošljavaju  više od 10   radnika imaju zakonom  utvrđenu  obavezu da organizuju  obavljanje  poslova  bezbednosti  i  zdravlje  na  radu.  U  takvim  privrednim  društvima poslove bezbednosti  i zdravlja na radu mogu da obavljaju lica sa položenim stručnim ispitom o praktičnoj osposobljenosti ili pravna lice/ preduzetnika sa licencom.

Veći  broj  poslodavca u  malim  i  srednjim   preduzećima   ovu  obavezu  izbegava   i sistemska rešenja donekle se sprovode u praksi sve angažovanijem radom inspekcije rada.

Većina poslodavaca pokušava da  uštedeti na zapošljavanju/angažovanju  stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu pa se odlučuje na jednostavniju varijantu – određuju jednog od svojih zaposlenih da obavlja poslove bezbednosti  i zdravlja na radu. Praktično osposobljavanje  ovih lica obično traje nekoliko  meseci,  a  oni  koji    polože  ispit  o  praktičnoj osposobljenosti  vrlo  često  ne  mogu  da odgovore postavljenim obavezama. Novi “stručnjaci” poslove obavljaju površno,  ne ukazuju poslodavcu na suštinske probleme, niti poslodavci od njih to zahtevaju.   Ne   poznaju   principe      izgradnje  pravilnog   odnosa   zaposleni   prema   sopstvenoj bezbednosti,  odnosno  ne  poznaju  suštinu  bezbednosti  i  zdravlja  na radu.  Do  takvih  saznanja poslodavci često dolaze tokom inspekcijskog nadzora i/ili kada se dogodi povreda na radu. Jedan broj poslodavaca tek tada shvati ozbiljnost i značaj bezbednosti  i zdravlja na radu, a drugi kritikuje sistem, angažovanje inspekcije, odnos zaposlenih prema radu i nesvestan je sopstvene odgovornosti.

Prema zvaničnom izveštaju inspekcije rada za 2007. godinu broj zaposlenih na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu je i dalje mali.

Autori:

  • Branko Radonjić, dipl.ing. znr
  • Dragoslav Tomović, dipl.ing. znr
  • David Tomović, dipl.ing. znr

 

 

0 POST COMMENT
Rate this article
5 (100%) 1 vote

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *