/ ČLANCI / Mere zaštite i prva pomoć kod ujeda zmija i insekata

Mere zaštite i prva pomoć kod ujeda zmija i insekata

Andrijana Tomic on 30/09/2016 - 12:19 pm in ČLANCI
Rate this post

Zmije napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite. Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće napasti. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini skočnog zgloba. Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj. Otrovne zmije imaju jedan do dva šuplja zuba vezana sa jednom kesicom punom otrova. Taj otrov luči jedna žlezda povezana sa kesicom. Čim zmija zarije svoje zube u meso žrtve, iz kesice se izruči izvesna količina otrova u ranu. U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem, njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje. Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije. U toku vrelih letnjih dana povećana je pojava zmija u naseljenim područjima, a samim tim i njihovih ujeda. Njihova pojava van svog prirodnog staništa je uslovljena sušom tako da su zmije primorane da traže vodu.

Čest prizor su beživotna tela i smrskane glave zmija  koja obično vise okačena pored puta kao dokaz “herojstva” ili “opomena” na prisustvo ovih “opakih stvorenja”. Ne treba zaboraviti da glava ubijene zmije može da ostvari ujed i sat nakon odvajanja od tela.

Vrlo bitno ali teško izvodljivo na terenu je razlikovanje otrovnica od neotrovnica.Ako je zmija ubijena tada je poželjno da se donese u bolnicu radi tačne identifikacije, što bitno utiče na terapijski postupak. Zato se često iz predostroznosti u zdravstvenoj ustanovi svaki ujed tretira kao ujed otrovnice.

Od otprilike 3000 vrsta zmija koliko danas živi na Zemlji za čoveka je opasno 10 – 12% (otprilike 300 – 360 vrsta), a nekoliko stotina vrsta je otrovno ali neškodljivo za čoveka. U 20% slućajeva ujed otrovnice ne daje ozbiljnije posledice iz razloga da se radi o plitkom ubodu ili o vrlo maloj količini ubrizganog otrova. Pojava znakova trovanja zmijskim otrovom, i razvoj kasnijih posledica zavisi od velikog broja činilaca: starosti i mase žrtve, mestu i dubini ujeda, broju ujeda, dužini trajanja ujeda (količini ubrizganog otrova), količini straha zmije (što je zmija uplašenija količina i koncentracija otrova su veći), vrsti i veličini zmije, stanju otrovnog sistema zmije (otrovnih žlezda i zuba), osetljivosti osobe na otrov, patogenim mikroorganizmima prisutnim u ustima zmije u trenutku ugriza, i o brzini prve pomoći i kvalitetu kasnije medicinske pomoći u zdravstvenoj ustanovi.

Prevencija zmijskog ujeda: Neke ujede poput onih kada osoba slučajno stane na zmiju, gotovo je nemoguće sprečiti. Međutim, postoje mere predostrožnosti koje mogu znatno umanjiti mogućnost da vas zmija ujede:

  • Pustite zmiju na miru. Mnogi ljudi budu ujedeni pri pokušaju da zmiju ubiju ili da joj se što više približe. Zmije najčešće pobegnu, a samo retko napadaju.
  • Izbegavajte visoku travu ukoliko nemate prikladnu obuću (debele kožne čizme), te se što je moguće više krećite već postojećim stazama.
  • Ruke i noge ne stavljajte na mesta koja nisu pregledna (ne zavlačiti ruku u grm ili iza nekog kamena). Ne podižite kamenje ili komade drva ukoliko niste na dovoljnoj udaljenosti od potencijalnog napada zmije.
  • Posebno budite oprezni i pripravni ukoliko se penjete po stenama.

Klinička slika

Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Otrovani oseća i slabost i javljaju se drhtavica, vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, može nastati delimično ili potpuno otkazivanje bubrega. Krv može da prestane da se zgrušava, ujedena osoba često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje je najčešci neposredni uzrok smrti.

Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.

Za razvoj simptoma vrlo je važno mesto ujeda. Najopasniji ujedi su na glavi ili vratu, ili ako je zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.

Prva pomoć

Ne paničiti jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara.

Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može primiti antiotrov.

Većina predlaže sledeće postupke:

  • ujedeni ekstremitet treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati;
  • povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu;
  • na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo “X”) u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari – tako će sa krvlju izaći veći deo otrova;
  • ne preporučuje se  isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne;
  • rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom;
  • na ranu stavi jak rastvor hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor hipermangana;
  • unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol.
  • Unesrečenog što pre treba preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda.

 

 

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *