/ PUBLIKACIJE / Procena rizika

Procena rizika

ubzrs on 22/01/2013 - 1:48 pm in PUBLIKACIJE
Rate this post

[dropcap]S[/dropcap]istem bezbednosti i zdravlja na radu zasnovan je na primeni principa prevencije od povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog koji se sprovode pre početka rada na radnom mestu i u radnoj okolini. Ovaj princip prevencije profesionalnih rizika promovisan je Direktivama novog pristupa EU (Direktiva Saveta 89/391/EEC od 12 juna 1989. godine, o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu, kao i ostale posebne direktive donete po osnovu čl. 16. ove Direktive).

Međutim, i druga dokumenta EU promovišu uvođenje sistema procene rizika i to:

  • Rezolucija Saveta o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu od 21 decembra 1987. godine (OJ. No. S 028. 03/02/1988 P.);
  • Strategija Zajednice za bezbednost i zdravlje na radu, za period 2002 do 2006. godine.

Sistem procene rizika promoviše se i dokumentima MOR-a, a naročito Evropskom socijalnom poveljom iz 1996. godine i Smernicama za procenu rizika EU, Luksemburg, 1996. godine.

Preduslov za uspešnu primenu i sprovođenje mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu i u radnoj okolini kod poslodavca je procena rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog.

Procena rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog zasniva se na utvrđivanju štetnosti i opasnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da uzrokuju povredu na radu i/ili profesionalno oboljenje i verovatnoću njihovog događanja.

Akt o obavljenoj analizi i proceni štetnosti i opasnosti odnosno rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog predstavlja osnovni dokument u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kojim poslodavac sagledava ukupno stanje uslova rada na svakom radnom mestu i u radnoj okolini i utvrđuje mere i prioritete u smislu poboljšanja uslova rada i otklanjanja rizika i/ili njihovo svođenje na najmanju moguću meru.

Prema odredbi člana 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl. glasnik RS“, br. 101/2005):

  • Poslodavac je dužan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
  • Poslodavac je dužan da izmeni akt o proceni rizika u slučaju pojave svake nove opasnosti i štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada.
  • Akt o proceni rizika zasniva se na utvrđivanju mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini, na osnovu kojih se vrši procena rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenog.

Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini propisuje ministar nadležan za rad.

Akt o proceni rizika neophodan je poslodavcu iz razloga da u svakom trenutku ima uvid u stanje bezbednosti i zdravlja odnosno uvid u primenjenost propisanih mera za bezbedan i zdrav rad njegovih zaposlenih.

Radi jednoobraznosti i jedinstvenosti u posmatranju i analiziranju rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja, odnosno oboljenja zaposlenog na radnom mestu i u radnoj okolini, Zakonom su uvedene određene definicije, kao npr:

Rizik

Poznato je da je rizik (kvantitativan pojam) od povreda na radu i profesionalnih oboljenja odnosno oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog uslovljen verovatnoćom njihovog nastanka i težinom (ozbiljnošću) povrede odnosno profesionalnog oboljenja.

  • Visina rizika proizilazi iz verovatnoće da opasnost ili štetnost prouzrokuje manju ili veću štetu odnosno povredu na radu ili profesionalno oboljenje.
  • Opasnost – jeste okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog.
  • Opasna pojava – jeste svaki događaj kojim su ugroženi ili bi mogli da budu ugroženi život ili zdravlje zaposlenog ili postoji opasnost od povređivanja zaposlenog.

Prema napred navedenom opasnost možemo definisati kao kvalitativan pojam.

  • Uzimajući u obzir činjenicu da se procena rizika (profesionalnih) na radnom mestu može podrazumevati kao proces kojim se, uzimajući u obzir sve vidove (oblike) rada i radnih uslova, određuje rizik od povreda   na   radu   ili   oštećenja  zdravlja  zaposlenog   odnosno   rizik   od nastanka povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Na osnovu utvrđenih štetnosti i opasnosti na radnom mestu i u radnoj okolini i procenjenih rizika od mogućih povreda, profesionalnih oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom, poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika utvrdi organizaciju sprovođenja mera za otklanjanje rizika i primenu mera kojim osigurava bezbedan i zdrav rad zaposlenih. Naravno, sprovođenje mera utvrđenih aktom o proceni rizika predstavljaju prava, obaveze i odgovornosti, kako odgovornih lica tako i zaposlenih, svakog zaposlenog u svom delokrugu rada.

Akt o proceni rizika služi poslodavcu i kao osnov za sastavljanje i izradu odgovarajućih pisanih uputstava, instrukcija, naloga i sl., pomoću kojih obezbeđuje obavljanje rada zaposlenih na bezbedan način u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

Vezano za sve napred navedeno, Zakonom je utvrđeno niz obaveza poslodavca, koje proističu po osnovu procenjenih rizika, kao npr.:

  • Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika, na osnovu oce-ne službe medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje određenih poslova  na radnom  mestu u  radnoj   okolini  ili  za upotrebu pojedine opreme za rad (član 16. stav 1 Zakona).
  • Poslodavac je dužan da obezbedi, na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, propisane lekarske preglede zaposlenih na radnom mestu sa povećanim rizikom u skladu sa ovim zakonom (član 15. tačka 8 i član 43. Zakona).
  • Propisani lekarski pregledi zaposlenih na radnom mestu sa povećanim rizikom obavljaju se u skladu sa Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
  • Poslodavac je dužan da zaposlenom izda na upotrebu sredstvo i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika (član 17. Zakona).

 

U postupku izbora sredstava i opreme lične zaštite i davanja istih na korišćenje odnosno upotrebu, potrebno je uzeti u obzir:

a) Direktiva EU 89/686 – o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednosti proizvedenih sredstava i opreme lične zaštite,

b) Direktiva EU 89/656 o minimumu zahteva za zaštitu zdravlja i bezbednost   prilikom   korišćenja   lične   zaštitne   opreme   od   strane zaposlenih na radnom mestu,

c) Pravilnik o  preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu(“Sl. glasnik RS”, br. 92/2008)

Poslodavac je dužan da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim rizicima na poslovima na koje  ga određuje  (radnom  mestu)   i  konkretnim   merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika (član 27. stav 2. Zakona).

  • Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom poslodavac vrši na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika (član 28. stav 3. Zakona).
  • Ako  aktom  o  proceni rizika utvrdi  nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, za čije su otklanjanje potrebna veća investiciona ulaganja, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže   ugroženi,   poslodavac  je   dužan   da   sačini   poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa (čl. 26. i 66. stav 3. Zakona).

Zaposleni ima pravo i obavezu da kontroliše svoje zdravlje prema rizicima radnog mesta u skladu sa propisima o zdravstvenoj zaštiti, ali i pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac ako radi na radnom mestu sa povećanim rizikom. Međutim, zaposleni je dužan da radi, na radnom mestu sa povećanim rizikom na osnovu izveštaja službe medicine rada kojim je utvrđeno da je zdravstveno sposoban za rad na takvom radnom mestu (član 32. Zakona).

Zaposleni ima pravo da odbije da radi i ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i za njihovo otklanjanje na poslovima ili na radnom mestu na koji ga je poslodavac odredio (član 33. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona).

Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu, u zavisnosti od, između ostalog, i od procenjenih rizika. (član 37. stav 5. Zakona).

Poslovi koje obavlja lice za bezbednost i zdravlje kod poslodavca, propisani odredbom člana 40. Zakona, u direktnoj su vezi sa vrstom i obimom procenjenih rizika.

Služba medicine rada, koju poslodavac angažuje po osnovu ugovora, ima posebnu ulogu u sprovođenju procene rizika i ocenjivanju i utvrđivanju posebnih zdravstvenih uslova zaposlenih za obavljanje određenih poslova na radnom mestu (član 41. Zakona).

Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih omogući uvid u sve akte koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, pa i uvid u akt o proceni rizika, kao i da učestvuju u razmatranju svih pitanja koja se odnose na sprovođenje bezbednosti i zdravlja na radu, pa i razmatranje pitanja koja se odnose na procenu rizika.

Istovremeno predstavnici zaposlenih imaju pravo da daju predloge o svim pitanjima kao i pitanjima u vezi sa procenom rizika, ali i da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje ili smanjenje rizika koji ugrožavaju njihovu bezbednost i zdravlje (čl. 45. i 46. Zakona).

Poslodavac je dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom radi nadoknade štete, a finansijska sredstva za ovo osiguranje padaju na njegov teret i određuju se u zavisnosti od nivoa rizika od povređivanja, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom.(član 53. Zakona).

Kako je Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu usaglašen sa odredbama Direktive EU br. 89/391 od 12 juna 1989.god. o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, obaveza poslodavca da izvrši procenu rizika od povreda na radu i profesionalnih oboljenja na radnim mestima i u radnoj okolini proističe iz odredbe člana 6. stav 3. navedene Direktive. Naime, obaveza poslodavca je da, u odnosu na prirodu delatnosti koju obavlja u preduzeću ili ustanovi, proceni rizike sa aspekta bezbednosti i zdravlja zaposlenih, uzimajući u obzir, između ostalog, izbor sredstava za rad, uslove radne okoline, sredstava i opreme lične zaštite na radu, materijala koje koristi u procesu rada, prilagođenost radnih mesta i radne okoline zaposlenima, i drugo.

Na osnovu rezultata obavljene procene rizika od povreda na radu i/ili profesionalnih oboljenja poslodavac je dužan da obezbedi poboljšanje odnosno dovođenje u propisani nivo stanja bezbednosti i zdravlja na radu na radnim mestima i u radnoj okolini svog preduzeća ili ustanove što se postiže preduzimanjem odgovarajućih preventivnih mera odnosno izmenom radnih ili proizvodnih postupaka, naravno ako je to potrebno.

Postupak procene rizika na radnim mestima i u radnoj okolini vodi se sa ciljem da se opasnosti i štetnosti u potpunosti otklone, čemu treba težiti u vođenju postupka. Međutim, kako to najčešće nije moguće, nivo opasnosti i štetnosti treba smanjiti na najmanju moguću meru. Uvođenjem principa procene rizika i sprovođenje propisane procedure procene, poslodavac može veoma efikasno da sagleda bezbednost i stanje radnih uslova na svim radnim mestima i u radnoj okolini u svom preduzeću ili ustanovi i da finansijska sredstva, koja je dužan da odvaja za poboljšanje bezbednosti i uslova rada, pravilno usmeri za rešavanje konkretno određenih nedostataka ili nepravilnosti vezanih za ovu problematiku.

Ako imamo u vidu da se Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu promoviše sistem bezbednosti i zdravlja na radu kojim se vrši stalno unapređivanje i poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu, osiguranje zdravih radnih uslova (zdravo radno mesto) sa težnjom ka ostvarivanju dobrobiti na radu, i da je dužnost poslodavca da sprovodi ovaj sistem, sa sigurnošću se može izvesti zaključak da je usvojeni princip procene rizika na radnim mestima i u radnoj okolini veoma pogodan metod za preduzimanje i primenu preventivnih mera od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

U postupku obezbeđivanja i primene preventivnih mera poslodavac je odgovoran i dužan da preduzme sve mere da zaposlenima osigura bezbedne i zdrave radne uslove. Radi ostvarivanja što boljih radnih uslova, a sa ciljem stalnog unapređivanja stanja bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac je u obavezi da u postupcima primene preventivnih mera osigura usvojene principe iz odredbe člana 12. Zakona, odnosno sledeće principe:

  • organizuje rad tako da u najvećoj mogućoj meri izbegava rizike;
  • obavi procenu rizika koji se ne mogu izbeći i preduzima mere za njihovo otklanjanje ili svođenje na najmanju moguću meru;
  • prioritetno otklanja rizike na samom  izvoru njihovog nastajanja;
  • u postupku primene preventivnih mera za bezbedan rad sprovodi principe prilagođavanja rada svakom pojedincu, naročito kada je u pitanju konstruisanje radnog mesta, izbor radne opreme  i  izbor  radnih  i  proizvodnih  metoda,  izbegavanje monotonog rada ili rada pri većoj određenoj brzini (rad po normi) i smanjenjem njihovog dejstva na zdravlje i sl.;
  • primenu mera prevencije, radi otklanjanja rizika, ostvaruje prilagođavanjem rada tehničkom napretku (korišćenjem savremenih metoda i sredstava);
  • primenjuje   princip   zamene   opasnih  sa   manje  opasnim   ili potpuno bezopasnim sredstvima rada ili materijalima;
  • razvija koherentnu sveukupnu politiku prevencije koja pokriva tehnologiju, organizaciju rada, obavljanje poslova, radne uslove (uslove radne okoline), socijalne odnose i uticaje ostalih faktora koji su u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu;
  • u postupku primene mera prevencije daje prednost kolektivnim merama za bezbedan i zdrav rad u odnosu na pojedinačne mere (rešenja);
  • kao mere prevencije, naročito u određenim slučajevima (rad sa opasnim   stvarima   i   materijalima)   koristi   metod   davanja odgovarajućih uputstava i instrukcija (pisanih) zaposlenim.

Koristeći navedene principe svaki poslodavac je u obavezi da u odnosu na delatnost i prirodu poslova koje obavlja proceni rizike vezane za bezbednost i zdravlje zaposlenih, “inter alia” u izboru radne opreme, opasnih materija (hemijskih supstanci i preparata) koji se koriste, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opremanju radnih mesta.

Nakon obavljene procene poslodavac, ako je potrebno, primenjuje preventivne mere i radne i proizvodne metode kojima se obezbeđuje:

  • poboljšanje nivoa bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
  • da se preventivne mere ugrade u sve aktivnosti koje se obavljaju kod poslodavca i to na svim hijerarhijskim nivoima;
  • da se uzmu u obzir sposobnosti zaposlenog kada se zaposlenom odredi obavljanje određenih poslova, vodeći računa o njegovom zdravlju, njegovoj stručnosti sl.;
  • da se u postupku planiranja i uvođenja novih tehnologija ugrade karakteristični zahtevi u odnosu na zaposlene, tako da se prethodno omogući konsultovanje sa zaposlenima i/ili njihovim predstavnicima, u pogledu posledica koje proističu iz izbora opreme za rad, uslova rada i radne okoline vezano za bezbednost i zdravlje na radu;
  • da se preduzmu odgovarajuće mere kako bi se obezbedilo da samo zaposleni koji su dobili odgovarajuća uputstva, u posebno specifičnim i po zdravlje opasnim radnim uslovima, imaju pristup prostoru gde postoje takvi uslovi.

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *