/ AUTORSKI RADOVI / Stručna lica za bezbednost i zdravlje na radu

Stručna lica za bezbednost i zdravlje na radu

ubzrs on 31/10/2013 - 8:28 am in AUTORSKI RADOVI
5 (100%) 1 vote

Menadžeri ili policajci

Zaštita ljudi od povreda i oboljenja na radu je prirodna funkcija upravljanja sistemima i procesima. Nema društvenog rada bez upravljanja i nema upravljanja bez funkcije osiguravanja učesnika procesa od bolesti i povreda na radu. Poslodavci i organizatori radnih procesa imaju jasan i nedvosmislen profitni interes da se svi procesi odvijaju bez poremećaja i akcidenata. Ako se sve ovo razume i izgradi menadžerska pozicija stručnih lica za BZR kod poslodavca, onda oni sve više postaju stratezi i treneri, a sve manje policajci.

 Svaki akcident je skup, a naročito su skupi oni koji završeteškim povredama i oboljenjima. Poslodavci koji to razumeju nastoje da obavljanje stručnih i upravnih poslova u ovoj oblasti povere kvalitetnim i stručno osposobljenim licima. Kako zaštita ljudi u procesima rada ima i svoju širu, socijalnu dimenziju (sprečavanje eskalacije socijalnih problema), sva uređena društva bezbednost i zdravlje na radu (BZR) ne prepuštaju samo profitnoj svesti poslodavaca već, na osnovama međunarodnog prava, zakonima i drugim propisima obavezujusve poslodavce da organizuju ove poslove.

Organizovanje poslova BZR

Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj  zaštiti i radnoj okolini ne nalaže striktno da poslodavci moraju da imenuju stručno lice za obavljanje poslova BZR, ali celim svojim duhom i slovom zahteva od svih članica da zakonima urede ovu oblast na način da je za sve odgovoran poslodavac. Glava IV, Mere na nivou preduzeća, reguliše šta sve od poslodavaca treba zahtevati u organizovanju sistema BZR. Obaveze, po logici stvari, mogu realizovati samo posebno imenovane kvalifikovane osobe.

Polazeći od obaveza poslodavaca iz Konvencije 155, evropska okvirna Direktiva 391, iz 1989. godine, o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu, u delu Usluge zaštite i preventive  bliže uređuje načine na koje se mogu organizovati ovi poslovi. Direktiva predviđa i mogućnost angažovanja kompetentne eksterne službe i lica, i nalaže da imenovani radnici moraju da poseduju neophodne sposobnosti i neophodna sredstva. Zahteva se imenovanje dovoljno radnika i eksternih službi, vodeći računa o veličini preduzeća ili ustanove i opasnostima kojima su radnici izloženi, kako bi mogli da se bave organizacijom preventivnih mera. Direktiva ostavlja mogućnost da zemlje članice mogu da definišu potrebne sposobnosti i stručnost ovih lica.

Okvirna direktiva je zapravo zakon Evropske unije kojim je propisan minimum obaveza u oblasti BZR koji zemlje članice moraju da ugrade u svoje nacionalne propise. Pošto se Srbija opredelila za punopravno članstvo u EU, mora da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonima EU. Zato je i u našem Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu naloženo svim poslodavcima da urede obavljanje poslova BZR i da imenuju stručna lica za obavljanje ovih poslova.

Šta predviđa Zakon o BZR

Prema Zakonu, za obavljanje poslova BZR poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji imaju licencu. Polazeći od zahteva evropske direktive, kompetentnost stručnih lica za BZR je obezbeđena odredbom da ove poslove može da obavlja samo lice koje ima položen stručni ispit, regulisan posebnim pravilnikom. Nisu postavljeni ikakvi uslovi u pogledu stručne spreme lica za BZR, pa mnogi smatraju da se ovim odredbama degradira funkcija zaštite ljudi u procesima rada, jer proizlazi da je Zakonom omogućeno da ove poslove mogu obavljati i lica bez visoke stručne spreme. Takođe, i sami inženjeri zaštite na radu se osećaju degradiranim, jer oni moraju da polažu stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova lica za bezbednost i zdravlje na radu.

U prvom slučaju se radi o nerazumevanju osnovnog zakonskog zahteva da svi poslodavci  moraju da imenuju stručna lica. Svakako da bi bio preteran zahtev da i oni treba da angažuju inženjere, jer bi se dolazilo u apsurdnu situaciju da poslodavci koji imaju jednog ili dvoje zaposlenih moraju imati i inženjera koji ih „štiti“. Opravdan je i zahtev da i inženjeri ZNR polažu stručni ispit, jer se radi o pripremi za obavljanje praktičnih poslova kod poslodavca. Naravno, uvek se može govoriti o tome da li postojeći program i način organizovanja i polaganja stručnog ispita na optimalan način pripremaju i osposobljavaju stručna lica za obavljanje praktičnih poslova zaštite ljudi od bolesti i povreda na radu kod poslodavaca.

Zakonom nije dobro regulisan ni neselektivan pristup u organizovanju poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za sve poslodavce, bez obzira čime se bave, koliko imaju zaposlenih, na koliko lokacija rade itd, važe isti minimalni zahtevi: da imenuju samo jedno

lice koje, osim položenog stručnog ispita, ne mora da ima ikakve druge kvalifikacije. Izuzeti su samo poslodavci koji se bave, uslovno rečeno, manje rizičnim poslovima i koji imaju ispod deset zaposlenih. Oni mogu sami da obavljaju poslove BZR i ne moraju da imaju položen stručni ispit.

Zakon daje i neka polazišta, ili načela, koje poslodavci treba da imaju u vidu kada odlučuju o načinu organizovanja poslova BZR. Broj i stručna sprema imenovanih lica i način organizovanja funkcije bezbednosti i zdravlja na radu, prema članu 37. Zakona, u prvom redu zavisi od:

·   tehnološkog procesa,

·   organizacije, prirode i obima procesa rada,

·   broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada,

·   broja radnih smena,

·   procenjenih rizika,

·   broja lokacijski odvojenih jedinica,

·   vrste delatnosti.

Termin lice zaBZR kao pravna formulacija za pravna ili fizička lica treba razumeti kao menadžer za BZR i imenovati ga u skladu sa načinom definisanja drugih menadžerskih

poslova u aktu o organizaciji i sistematizaciji kod svakog konkretnog poslodavca. Kako god se zvala, ova stručna lica moraju biti određena pisanom odlukom poslodavca.

Menadžerska pozicija stručnih lica za BZR

Odredbe Zakona koje bliže uređuju poziciju i obaveze lica za BZR insistiraju na njihovoj nezavisnosti i samostalnosti: da imaju pristup svim potrebnim podacima i da su neposredno odgovorni poslodavcu. U članu 40. Zakona su navedeni osnovni poslovi koje obavlja lice za BZR: organizuje, predlaže, prati, priprema, kontroliše… To sve upućuje na njegovu menadžersku funkciju. Važno je da imenovana lica razumeju svoju poziciju menadžera poslodavca, odnosno da su  prvenstveno poslodavcima odgovorni rukovodioci za organizovanje funkcije BZR. I upravo u meri u kojoj oni obezbeđuju kontinuirano poslovanje poslodavca, bez povreda i oboljenja na radu i poremećaja radnih procesa, utoliko se povećava i ukupna bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Menadžeri za bezbednost treba da se prvenstveno okrenu svojim ključnim obavezama: pripremanju planova razvoja privrednog društva i funkcije bezbednosti i zdravlja na radu; izrađivanju periodičnih i godišnjih planova rada; pripremama osnova za definisanje budžeta za bezbednost i zdravlje na radu; planiranju, koordinacija i sprovođenje svih aktivnosti u ovoj oblasti; učestvovanju u nabavci sredstava za rad i sredstava za ličnu zaštitu; pripremanju opštih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; učestvovanju u izradi akta o proceni rizika; učestvovanju u uređenju radnih mesta; organizovanju specifičnih pregleda i ispitivanja; planiranju, organizovanju i učestvovanju u realizaciji svih vrsta osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad; itd.

Veoma važna obaveza menadžera za BZR je stručna pomoć i podrška svim drugim rukovodiocima po nivoima rukovođenja. Rukovodioci imaju neposrednu odgovornost za stanje bezbednosti i zdravlja na radu u svojim organizacijskim celinama i u okviru funkcija kojima rukovode. Efikasnost sistema BZR u jednom privrednom društvu odlučujuće zavisi od stepena angažovanja svih rukovodilaca i svih zaposlenih u tom društvu. Nema bezbednosti i zdravlja na radu bez posvećenosti rukovodstva i bez organizovanog uključivanja zaposlenih.

To što Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u definisanju obaveze i odgovornosti u ovoj oblasti akcentuje samo poslodavce i stručna lica odnosno menadžere za BZR, ne znači da su ostali rukovodioci lišeni obaveza i odgovornosti. Zbog neprepoznavanja sopstvene pozicije, rukovodioci nastoje da sve svoje poslove i svu odgovornost za stanje BZR prebace na menadžere za BZR. Na taj način ih pretvaraju u „devojke za sve“, (mlađe) referente koji ispunjavaju zahteve drugih rukovodilaca. U najboljem slučaju, pretvaraju ih u policajce čija je osnovna dužnost da neprestano obilaze radni prostor i gone radnike da koriste predviđena sredstva i opremu za ličnu zaštitu i da primenjuju preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.

Menadžer: policajac ili trener

Ovakvoj poziciji često doprinose i sami menadžeri za BZR. Ako nemaju znanja, sposobnosti i inventivnosti da rade svoj menadžerski posao, lako će prihvatiti da rade samo ono što znaju: da svakodnevno i neposredno kontrolišu primenu preventivnih mera. Nažalost, postoje i predlozi ozbiljnih institucija da se Zakonom još više naglasi i formalizuje obaveza iz tačke 7. člana 40. Zakona, da lice za BZR svakodnevno prati i kontroliše primenu mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih na radu. Naravno da oni treba svakodnevno da prate stanje i primenu preventivnih mera, ali to ne znači da svakodnevno treba da obilaze sva radna mesta i neposredno upozoravaju zaposlene i prete kaznama. Šta bi onda radili neposredni rukovodioci? Na ovaj način se ne degradira samo pozicija menadžera za BZR već i sama suština sistema BZR: da svaki rukovodilac odgovara za stanje u svom sektoru, službi, radnoj jedinici. Praktično, svaki rukovodilac personalno odgovara za izvršavanje svih obaveza poslodavca u oblasti BZR u okviru funkcije kojom rukovodi i/ili za stanje u organizacijskim celinama sa kojima rukovodi.

Prvi korak u izgradnji sistema BZR kod poslodavaca je formalno uređenje ovih poslova. U tome je najvažnije samo opredeljenje, odluka poslodavca da uredi ovu oblast u skladu sa propisima na savremen način. Čak i oni koji nemaju ideju kako da to urade, danas vrlo lako mogu doći do politika, poslovnika, pravilnika i procedura koje su izgradile kompanije sa najvišim standardima u ovoj oblasti. Ipak, sve to može da posluži samo kao dobar uzor. Zato se već tu pokazuju i dokazuju menadžerske sposobnosti stručnih lica za BZR. Oni treba da u pripremi svih ovih dokumenata na optimalan način savremene pristupe prilagode konkretnim uslovima kod svog poslodavca.

Ali, i najbolji sistem ne znači mnogo ako ne funkcioniše. Česta je pojava u Srbiji da pravilnici o pravima, obavezama i odgovornostima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ili najbolja akta o proceni rizika, skupljaju prašinu po fiokama. Čak i sertifikati o uvedenim sistemima menadžmenta OHSAS 18001 najčešće vise po zidovima kao ukras koji služi samo za poboljšanje imidža prilikom traženja posla. Postavlja se pitanje, kako primeniti usvojenu politiku i pokrenuti čitav sistem? Upravo tu je ključna uloga menadžera za BZR. Oni moraju osmisliti i planirati proces razvijanja svesti svih nivoa odgovornosti kod poslodavca. Ovaj proces obično traje tri do pet godina i zasnovan je na stalnim obukama i osposobljavanjima. U početku je težište na osposobljavanju višeg i srednjeg menadžmenta i razvijanju njihove „svesti o odgovornosti“ za stanje bezbednosti i zdravlja na radu. To je prvi uslov da se oni dalje na pravi način uključe u osposobljavanje i treninge nižih nivoa rukovođenja i svih izvršilaca.

U osposobljavanju zaposlenih menadžment ne sme da se zadovolji upoznavanjem zaposlenih sa pravima i obavezama i ispravnim postupcima. Težište mora da bude na primeni preventivnih mera. Treba organizovati i realizovati kontinuirani trening zaposlenih za ispravno postupanje. Oni do automatizma moraju usvojiti bezbedne radne postupke i bezbedna ponašanja. To se može da se postigne samo na radnim mestima stalnim instrukcijama i kontrolama od strane neposrednih rukovodilaca.

U procesu izgradnje svesti ne treba zapostaviti predstavnike zaposlenih i odbore za BZR. Da li će biti oponenti i kočničari ili aktivni subjekat u stalnoj izgradnji bezbednosti i zdravlja na radu prvenstveno zavisi od razumevanja vlastite uloge. Menadžer za BZR je logična spona između predstavnika zaposlenih i poslovodstva.

Iskustva pokazuju da je za razvijanje svesti na svim ovim nivoima uslov svih uslova da najviše rukovodstvo stvarno želi da dostigne najviše standarde. Ako na pravi način daje podršku menadžeru za bezbednost i zdravlje na radu i postavlja zahteve višem menadžmentu, onda će u našoj praksi biti sve manje izjava rukovodilaca tipa „sve sam im obezbedio, ali ne mogu ja da ih nateram da se pridržavaju mera za bezbedan i zdrav rad.“ Pitanje je, a ko može ako ne mogu oni?

Samo u meri u kojoj se menja odnos prema zaštiti ljudi u procesima rada stvaraju se uslovi za stalni zajednički rad na poboljšanju i kontroli uslova rada na radnim mestima, razvijanju radnih procedura i uputstava i ispravnog postupanja. Sve to rezultira smanjenjem povreda i oboljenja na radu, gubitak radnih dana i materijalne posledice nebezbednog rada.

Ako se sve ovo razume i izgradi menadžerska pozicija stručnih lica za BZR kod poslodavca, onda oni sve više postaju ono što prvenstveno treba da budu – stratezi i treneri, a sve manje policajci.

Autor: Milutin Jelić

Tehpro d.o.o. Beograd

 

0 POST COMMENT
Rate this article
5 (100%) 1 vote

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *