U Srbiji ima više od 100.000 radnika na lizing
Podaci pokazuju da više od 100.000 ljudi u Srbiji radi “na lizing”, odnosno do posla dolaze tako što ih specijalizovane agencije iznajme poslodavcima.
Zapošljavanje na lizing je zastupljeno u skoro svim sektorima. Jednako ga ima u metalskoj i hemijskoj industriji, energetici, a profili radnika su toliko široki, da radnika na lizing ima i među programerima, građevincima, pa sve do glumaca i zaposlenih u call centrima.
Radnici na lizing nemaju pravo kolektivnog ugovaranja niti sindikalnog organizovanja, često nemaju vikend. Radno vreme im iznosi i do 15 sati dnevno, a u slučaju povrede nije regulisano ko će im platiti odštetu. Nije kontrolisana bezbednost na radu, niti opasnost od profesionalnih oboljenja, majkama nije plaćeno porodiljsko, a obično su upola manje plaćeni od radnika na istim poslovima u drugim firmama i neretko rade mnogo slabije plaćene poslove od onih za koje su obrazovani.
Kada je reč o registrovanim agencijama za zapošljavanje, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju, do sada su ukupno registrovane 93 agencije, i to za posredovanje u zapošljavanju, a neke od njih, kao ostale delatnosti obavljaju i ustupanje radnika.
Ovaj način zapošljavanja nije protivzakonit, iako zaposleni ne znaju koliko dugo će raditi, zarada im je često ispod minimalca, a nemaju topli obrok, bolovanje, godišnji odmor, ni porodiljsko. I dok je u Evropi rad na lizing ugrađen u zakon, u Srbiji se nijedan zakon za sada ne bavi tom oblašću. Naime, Zakon o radu još uvek poznaje samo ugovorni odnos između poslodavca i zaposlenog, tako da ne uređuje rad zaposlenih preko “agencija za privremeno zapošljavanje”.
U toku je priprema Zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje, kojim će se uvesti red u ovoj oblasti i maksimalno zaštititi agencijski radnici. Međutim, novim zakonom o radu predviđa se da agencije mogu samo da zaključe ugovor o radu, a ne i druge ugovore sa licima koje upućuju na rad kod drugog korisnika, kao i da im obezbede uslove rada koje imaju i ostali zaposleni kod tog korisnika.
