/ PUBLIKACIJE / Uredba o BZNR na privremenim ili pokretnim gradilištima – obrazloženje

Uredba o BZNR na privremenim ili pokretnim gradilištima – obrazloženje

ubzrs on 22/01/2013 - 4:23 pm in PUBLIKACIJE
Rate this post
  • USTAVNI OSNOV

Osnov za donošenje Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima, sadržan je u članu 123. tačka 3. Ustava Republike Srbije prema kome Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona i u članu 7. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
U članu 7. stav 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, utvrđeno je da se preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovanih, socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih i njihovog svođenja na najmanju moguću meru.

  • RAZLOZI ZA DONOŠENjE UREDBE

Prema evidenciji koju vodi Ministarstvo rada i socijalne politike najveći broj smrtnih i teških povreda na radu dogodi se u delatnosti građevinarstva.

Na osnovu datih podataka, u odnosu na ukupan broj smrtnih i teških povreda na radu, delatnost građevinarstva je jedna od najrizičnijih i postoji tendencija povećanja broja povreda, što postavlja zahtev da se delatnosti građevinarstva posveti posebna pažnja kako sa zakonodavnog aspekta tako i sa aspekta primene mera za bezbedan i zdrav rad.

Povećanje broja teških povreda na radu i povreda sa smrtnim ishodom može se posmatrati sa više aspekata: kako kroz povećan broj investicija i radova, tako i kroz samu prirodu poslova i radnih aktivnosti koje se obavljaju na gradilištima kao što su rad na visini ili u dubini, rad na otvorenom prostoru i atmosferski uticaji, planirano trajanje radova na gradilištu, prisustvo velikog broja zaposlenih kod različitih poslodavaca koji istovremeno obavljaju radne aktivnosti, ali svakako osnovni uzroci povreda na radu i profesionalnih bolesti u ovoj delatnosti su neprimenjivanje ili nedosledna primena mera za bezbedan i zdrav rad.

Imajući u vidu navedeno, neophodno je u delatnosti građevinarstva precizirati obaveze investitora i svih poslodavaca koji su angažovani u toku izvođenja građevinskih radova. Obaveza donošenja Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima (u daljem tekstu: Uredba) proistekla je i iz obaveze transponovanja Uputstva Saveta broj 92/57/EEZ od 24. juna 1992. godine o primeni minimuma zahteva za bezbednost i zdravlje na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima u nacionalno zakonodavstvo.

Iz svih ovih razloga potrebno je urediti jedinstvenu koordinaciju rada i primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu i razgraničiti odgovornosti, a sve u cilju smanjenja povreda na radu i profesionalnih bolesti. Predložena regulativa je neophodna radi obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih i drugih lica na gradilištima, a putem dodatnog uređivanja odnosa i podizanja kompetentnosti lica koja su određena za koordinatore što će posle određenog perioda primene dovesti do smanjenja broja povreda na radu, posebno povreda sa smrtnim ishodom, a time i troškova poslodavca po tom osnovu. Potrebno je imati u vidu da svaka povreda predstavlja trošak za poslodavca koji se može posmatrati kroz broj izgubljenih radnih sati zbog povreda na radu i profesionalnih bolesti, troškove za lečenje, obazbeđivanje povređenim i obolelim nadoknade zarade za vreme odsustvovanja sa posla, troškove poslodavca zato što je potrebno dodatno angažovanje zaposlenih radi zamene odsutnog zaposlenog, njihovo osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad i trošak za materijalnu i nematerijalnu naknadu štete. Povrede na radu ometaju i prekidaju proizvodnju i dovode do ostvarivanja nižeg dohotka, smanjuju poslovni ugled, a samim tih i konkurentnost zbog neispunjavanja ugovornih obaveza poslodavca.

Uredba o propisuje minimalne zahteva koje su investitor, odnosno zastupnik investitora za realizaciju projekta, koordinator za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, koordinator za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja građevinskih radova, poslodavac i druga lica dužni da ispune u obezbeđivanju primene preventivnih mera na privremenim ili pokretnim gradilištima.

Ovom uredbom postavljaju se minimalni zahtevi za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih, koje je potrebno primeniti u fazi planiranja i u fazi izvođenja radova, kao i kod kasnijih radova na objektima, a u vezi sa potrebom rešavanja problema velikog broja povreda na radu, posebno onih sa smrtnim ishodom u delatnosti građevinarstva.

Istraživanja u zemljama članicama EU su pokazala, da su uzroci za više od 60% nesreća na gradilištima greške u planiranju i manjkavoj organizaciji radova.
Uputstvo Saveta broj 92/57/EEZ o primeni minimuma zahteva za bezbednost i zdravlje na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima postavlja novi koncept obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih u procesu gradnje. Novi zadaci i odgovornosti su pre svega naloženi naručiocu radova (investitoru). Isto kao poslodavci moraju i investitori u usvajanju odluka o gradnji poštovati temeljne principe prevencije, odnosno hijerarhiju principa prevencije, koje određuje Uputstvo Saveta broj 89/391/EEZ od 21. juna 1989. godine o uvođenju mera kojima se podstiče poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu. U Republici Srbiji su zahtevi iz okvirnog Uputstva implementirani u Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Temeljna načela po članu 12. Zakona su:

1) izbegavanje rizika;
2) procena rizika koji se ne mogu izbeći na radnom mestu;
3) otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehničkih rešenja;
4) prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnološkog postupka da bi se izbegla monotonija u radu, u cilju smanjenja njihovog uticaja na zdravlje zaposlenog;
5) zamena opasnih tehnoloških procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje opasnim;
6) davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama bezbednosti i zdravlja na radu;
7) odgovarajuće osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad i izdavanje uputstava za rad na siguran način.

Osnovu ovog zakona čine, pre svega Uputstvo Saveta broj 89/391/EEZ i konvencije MOR-a, i to Konvencija o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini br.155 iz 1981.godine, Konvencija o službama medicine rada br.161 iz 1985.godine i Konvencija MOR-a br. 81 iz 1947. godine o inspekciji rada u industriji i trgovini. Treba napomenuti da, pored navedenih uputstava i konvencija u Zakon su ugrađena i druga uputstva EU i konvencija MOR-a.

Obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih u vezi sa obezbeđivanjem bezbednosti i zdravlja na radu, koje utvrđuje Zakon, ostaju nepromenjene.

Novina u Uredbi je uvođenje koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja građevinskih radova, koji treba da budu stručno osposobljeni za koordinaciju radnih aktivnosti i pružanje svih relevantnih informacija iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje je potrebno uzeti u obzir u izradi projekta i u toku izvođenja svih daljih radova na gradilištu.

Uredba propisuje mere za obezbeđivanje bezbednosti i zdravlja na radu na svim gradilištima, kao i u pomoćnim prostorijama na gradilištima, odnosno minimalne zahteve koje je potrebno poštovati pri odlučivanju između različitih rešenja pri projektovanju (u fazi pripreme za gradnju), pri samom izvođenju radova odnosno gradnji i izvođenju naknadnih radova na objektu. Uredba se primenjuje takođe za investiciono održavanje, bojenje i čišćenje i drenažu. Znači u pitanju je primena mera kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlja zaposlenih pri izvođenju svih radova u vezi sa gradnjom, radovima na već sagrađenim objektima te instalacijama i uređajima, koji su ugrađeni u objekte. Propis takođe važi za sve vrste radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih kao što je rad pri kojem su zaposleni izloženi jonizujućem zračenju, rad sa eksplozivnim materijama, rad na bunarima, pod zemljom, u tunelima i dr.

Uredba se ne primenjuje na nadzemnu i podzemnu eksploataciju ruda i dubinsko bušenje, što uređuje Zakon o rudarstvu („Službeni glasnik RS”, br. 44/95 i 34/06).

Odredbe Uredbe nije potrebno primenjivati, kada je u pitanju uobičajeno (tekuće) čišćenje unutrašnjosti i spoljašnjosti objekata sa običnim uređajima za čišćenje i na načine, kod kojih se ne upotrebljavaju opasne materije i koje ne predstavljaju radove pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih.

Po odredbama Uredbe ne postoji obaveza određivanja koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova na izgradnji objekata površine do 300m2. Taj izuzetak ne važi za izgradnju navedenog objekta, ako je pri izgradnji takvog objekta potrebna Prijava gradilišta, odnosno kada je planirano trajanje radova duže od 30 radnih dana i istovremeno radi više od 20 zaposlenih, ili je planiranim obimom radova obuhvaćeno više od 500 lica ili dana, ili kada je u pitanju izvođenje radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih.

Ovom Uredbom propisuje se obaveza investitora da odredi jednog ili više koordinatora za izradu projekta i jednog ili više koordinatora za izvođenje radova kada na gradilištu izvode ili je predviđeno da će radove izvoditi dva ili više izvođača radova istovremeno i da obezbedi izradu Plana preventivnih mera, kao dokumenta koji će pomoći u primeni preventivnih mera kako u suštinskom tako i u organizacionom smislu.

Usvajanje ove uredbe pored navedenog jedan je od uslova za dalji razvoj i napredak sistema bezbednosti i zdravlja na radu Republike Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

  • OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
  • Osnovne odredbe (čl. 1. do 3.)

Osnovnim odredbama Uredbe propisuju se predmet, značenje pojedinih izraza i područje za koje se Uredba ne primenjuje. Ovim uredbom propisuju se minimalni zahtevi koje su investitor, odnosno zastupnik investitora za realizaciju projekta, koordinator za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izrade projekta, koordinator za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja građevinskih radova, poslodavac i druga lica dužni da ispune u obezbeđivanju primene preventivnih mera na privremenim ili pokretnim gradilištima.

U pogledu primene navedeno je da se ova uredba ne primenjuje na nadzemnu i podzemnu eksploataciju ruda i dubinsko bušenje.
Pod nadzemnom eksploatacijom ruda podrazumevaju se površinski kopovi na kojima se vrši eksploatacija mineralnih sirovina, i to uglja, metala, nemetala, krečnjaka kao i drugih mineralnih sirovina (član 3. Zakona o rudarstvu).

Pod podzemnom eksploatacijom ruda podrazumeva se podzemna eksploatacija mineralnih sirovina u kojima se vrši eksploatacija uglja, metala, nemetala kao i drugih mineralnih sirovina koji se eksploatišu u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom (član 3. Zakona o rudarstvu).

Pod dubinskim bušenjem podrazumeva se eksploatacija nafte i zemnih gasova, kao i dubinske bušotine pri eksploataciji svih vrsta voda.
U pogledu terminologije (član 3.) korišćeni su izrazi i definicije iz Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06) uz neophodno prilagođavanje sadržini i potrebama ove uredbe.

  • Određivanje koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova (čl. 4. do 7.)

U poglavlju II. Uredbe utvrđene su obaveze investitora, odnosno zastupnik investitora kod određivanja koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, kao i uslovi koje treba da ispuni fizičko lice da bi moglo biti određeno za koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova.
Investitor, odnosno zastupnik investitora je dužan da odredi jednog ili više koordinatora za izradu projekta i jednog ili više koordinatora za izvođenje radova kada na gradilištu izvode ili je predviđeno da će radove izvoditi dva ili više izvođača radova istovremeno. Obaveze investitora, odnosno zastupnika investitora ne odnose se na izgradnju objekata površine do 300 m2, osim u slučajevima kada se izvode radovi navedeni u Pregledu radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih ili je pri izgradnji takvog objekta potrebna Prijava gradilišta.

Za koordinatora za izradu projekta može biti određeno lice koje ima: najmanje završene studije drugog stepena (diplomske akademske specijalističke akademske ili specijalističke strukovne studije), u oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, mašinskog inženjerstva ili saobraćajnog inženjerstva, odnosno osnovne studije u trajanju od najmanje četiri godine u odgovarajućoj oblasti tehničkih nauka; licencu za odgovornog projektanta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji i položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta u skladu sa ovom uredbom.

Za koordinatora za izvođenje radova može biti određeno lice koje ima: najmanje završene studije prvog stepena (osnovne akademske ili osnovne strukovne studije), u oblasti: arhitekture, građevinskog inženjerstva, elektrotehničkog i računarskog inženjerstva, inženjerstva zaštite životne sredine i zaštite na radu, mašinskog inženjerstva ili saobraćajnog inženjerstva, odnosno studije u trajanju od najmanje dve godine u odgovarajućoj oblasti; položen stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova u skladu sa ovom uredbom inajmanje tri godine radnog iskustva na: poslovima izgradnje objekata ili poslovima bezbednosti i zdravlja na radu kod izvođača radova. Zaposleni kod izvođača radova ne može biti određen za koordinatora za izvođenje radova.

U pogledu propisivanja stepena i vrste obrazovanja koje fizičko lice treba da ispuni da bi bilo određeno za koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, Uredba je u celosti primenila rešenja iz Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07 i 97/08) i Zakona o planiranju i izgradnji.

Program, način i visinu troškova pripreme i polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova propisuje ministar nadležan za rad.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu organizuje pripremu za polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova.

Stručni ispit za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova polaže se u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu pred odgovarajućom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za rad.

Sredstva uplaćena na ime troškova polaganja stručnog ispita prihod su Budžeta Republike Srbije.

  • Plan preventivnih mera (član 8.)

Propisuje se obaveza svakog investitora da pre početka rada na gradilištu izradi Plan preventivnih mera, kao i odnos ovog dokumenta i: 1) akta o proceni rizika koji je dužan da donese svaki poslodavca koji obavlja poslove na predmetnom gradilištu (član 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu); 2) elaborata o uređenju gradilišta, koji je dužan da izradi poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa duže od sedam dana, i koji uz izveštaj o početku rada dostavlja nadležnoj inspekciji rada (član 18. stav 2. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu). Isto tako propisuje se obaveza vršenja promena u Planu preventivnih mera.

Investitor, odnosno zastupnik investitora je dužan da, pre početka rada na gradilištu, obezbedi da se izradi Plan preventivnih mera. Plan preventivnih mera i tehnička dokumentacija za izgradnju objekta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji čine osnovu za procenu rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja na radnim mestima i u radnoj okolini na predmetnom gradilištu. Procena rizika vrši se u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a način i mere za njihovo otklanjanje čine sastavni deo elaborata o uređenju gradilišta koji izrađuje poslodavac.

Investitor, odnosno zastupnik investitora je dužan da obezbedi da se svaka promena, koja može uticati na bezbednost i zdravlje na radu na gradilištu, unese u Plan preventivnih mera. Poslodavac je dužan da izvrši korekciju mera za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa nastalim promenama koje mogu uticati na bezbednost i zdravlje na radu.

  • Prijava gradilišta (član 9.)

Propisuje se obaveza investitora, odnosno zastupnika investitora da popuni Prijavu gradilišta, a posebno u slučaju kada je na gradilištu: planirano trajanje radova duže od 30 radnih dana i istovremeno radi više od 20 zaposlenih ili je planiranim obimom radova obuhvaćeno više od 500 lica ili dana.
Investitor, odnosno zastupnik investitora je dužan da popuni Prijavu gradilišta bez obzira na trajanje radova i broj zaposlenih koji izvode te radove, kada se na gradilištu izvode radovi pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih.

Investitor, odnosno zastupnik investitora je dužan da popunjenu Prijavu gradilišta dostavi nadležnoj inspekciji rada najkasnije 15 dana pre početka rada na gradilištu, a kopiju Prijave gradilišta postavi na vidno mesto na gradilištu, kao i da ažurira Prijavu gradilišta u slučaju promena koje utiču na završetak radova, uvođenje novog poslodavca ili drugog lica ili privremene obustave radova na gradilištu i da ažuriranu Prijavu gradilišta dostavi nadležnoj inspekciji rada najkasnije u roku od 15 dana od dana ažuriranja, a kopiju ažurirane Prijave gradilišta postavi na vidno mesto na gradilištu.

  • Faza izrade projekta (čl. 10. do 11.)

Pojedine odredbe ove uredbe imaju univerzalni značaj radi naglašavanja obaveze primene načela prevencije iz Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i Uputstva Saveta broj 89/391/EEZ, a naročito kada se odlučuje o arhitektonskim, tehničkim, tehnološkim i/ili organizacionim rešenjima, u cilju planiranja različitih aktivnosti ili faza radova koji treba da se izvode istovremeno ili jedan za drugim i procenjuje vreme potrebno za završetak tih radova ili faza radova. O ovim obavezama vodi računa investitor, odnosno zastupnik investitora u svim fazama pripreme i izrade projekta.

Članom 11. Uredbe propisani su poslovi koordinatora za izradu projekta: da vrši koordinaciju primene načela prevencije u napred navedenim slučajevima; izrađuje Plan prventivnih mera kojim je određeno uređenje gradilišta i specifične mere za bezbedan i zdrav rad na tom gradilištu; vodi računa da se pri izradi Plana preventivnih mera, kada je potrebno, uzmu u obzir sve industrijske aktivnosti u blizini gradilišta; priprema dokumenta, koja u skladu sa karakteristikama projekta, sadrže relevantne informacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje je potrebno uzeti u obzir u toku izvođenja svih daljih radova na gradilištu. Plan preventivnih mera, mora da sadrži i specifične mere za bezbedan i zdrav rad za radove navedene u Pregledu radova pri kojima se pojavljuje specifičan rizik od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih.

  • Faza izvođenja radova (čl. 12. do 13.)

Pri primeni preventivnih mera za vreme izvođenja radova na gradilištu polazi se od načela prevencije, a posebno kada se primenjuju mere koje se odnose na: održavanje uređenosti i zadovoljavajućeg nivoa čistoće gradilišta; izbor lokacija radnih mesta i obezbeđivanje dostupnosti tim radnim mestima određivanjem saobraćajnih površina, prolaza, prelaza i sl., za zaposlene i opremu za rad; utvrđivanje uslova pod kojima se radi sa raznim materijalima; održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad i instalacija i sprovođenje preventivnih i periodičnih pregleda i ispitivanja opreme za rad, u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad na gradilištu; planiranje i utvrđivanje površina i lokacija za skladištenje raznih materijala, a naročito opasnih materija; utvrđivanje uslova za uklanjanje upotrebljenih opasnih materija; skladištenje i odlaganje ili uklanjanje otpada i šuta; usklađivanje vremena potrebnog za izvođenje pojedinih vrsta i faza radova saglasno progresu izvođenja radova na gradilištu; saradnju između poslodavaca i drugih lica na gradilištu; industrijske aktivnosti u blizini gradilišta.

Članom 13. Uredbe propisani su poslovi koordinatora za izvođenje radova da vrši koordinaciju primene načela prevencije u slučajevima kada se: odlučuje o tehničkim, tehnološkim i/ili organizacionim rešenjima, u cilju planiranja različitih elemenata ili faza radova koji treba da se izvode istovremeno ili jedan za drugim; procenjuju rokovi potrebni za završetak tih radova ili faza radova; koordinira realizaciju planiranih aktivnosti sa ciljem da se obezbedi da poslodavci i druga lica: dosledno primenjuju preventivne mere, gde je neophodno, primenjuju specifične mere iz Plana preventivnih mera; predlaže pokretanje postupka izrade izmena ili dopuna Plana preventivnih mera i dokumenata koja u skladu sa karakteristikama projekta, sadrže relevantne informacije iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu koje je potrebno uzeti u obzir u toku izvođenja svih daljih radova na gradilištu uzimajući u obzir nastale promene na gradilištu; organizuje saradnju i međusobno obaveštavanje svih poslodavaca i drugih lica koji istovremeno ili jedan za drugim izvode radove na gradilištu, vrši koordinaciju njihovih aktivnosti u pogledu sprovođenja mera za bezbednost i zdravlje na radu radi sprečavanja nastanka povreda na radu i profesionalnih bolesti; obezbeđuje da svi poslodavaci i druga lica na gradilištu budu upoznati sa Planom preventivnih mera, odnosno sa njegovim izmenama ili dopunama; koordinira sporazume radi provere da se radne aktivnosti izvode pravilno; preduzima mere radi obezbeđivanja da pristup na gradilište imaju samo lica koja imaju dozvolu da mogu da uđu na gradilište; obaveštava nadležnu inspekciju rada o slučajevima kada poslodavci i druga lica ne primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad.

  • Odgovornost investitora, odnosno zastupnika investitora, poslodavca i drugih lica (član 14.)

Određivanje koordinatora, za obavljanje poslova iz ove uredbe, ne oslobađa investitora, odnosno zastupnika investitora odgovornosti koje imaju u vezi sa obavljanjem tih poslova. Investitor, odnosno zastupnik investitora ne mogu svoje obaveze i odgovornosti propisane ovom uredbom preneti na poslodavca. Obezbeđivanje sprovođenja odredaba ove uredbe, ne utiče na obaveze i odgovornosti poslodavca i drugih lica na gradilištu, u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu.

  • Obaveze poslodavca(član 15.)

U propisivanju obaveza poslodavca, odredbama Uredbe precizirane su opšte obaveze poslodavca, obaveštavanje zaposlenih i saradnja sa zaposlenima. Zbog specifičnosti obavljanja poslova na gradilištu naglašena je obaveza poslodavca da pri primeni preventivnih mera sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene u Pregledu mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima i da pri izvođenju radova na gradilištu uzima u obzir instrukcije i uputstva koje dobija od koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, kao i da sarađuje sa drugim poslodavcima i licima u primeni mera za bezbedan i zdrav rad. Svi poslodavci na gradilištu su dužni da se upoznaju sa Planom preventivnih mera, odnosno njegovim izmenama i dopunama o čemu pismeno izveštavaju investitora, odnosno zastupnika investitora. Sve ove obaveze poslodavca proističu iz odredaba čl. 9, 11. i 19. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Obaveštavanje i saradnja sa zaposlenima propisana je odredbama čl. 44. do 48. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, međutim vodeći računa o rizicima od povreda na radu i profesionalnih bolesti na gradilištima i prisustva velikog broja poslodavaca i zaposlenih kod različitih poslodavaca, bilo je potrebno je ove obaveze ugraditi i u tekst Uredbe.

  • Obaveze drugih lica na gradilištu (član 18.)

Sva druga lica koja učestvuju u radu na gradilištu dužna su da primenjuju propise iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, druge propise i mere iz Pregleda mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima, kao i da uzimaju u obzir instrukcije i uputstva koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova i da sarađuju sa drugim poslodavcima i licima u primeni mera za bezbedan i zdrav rad.

  • Nadzor (član 19.)

Obzirom na određeni broj novih pravnih instituta, uvođenja na gradilišta koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, potrebno je vršiti nadzor nad primenom ove uredbe. Nadzor vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada.

  • Kaznene odredbe (čl. 20. do 25.)

Uredbom su propisani prekršaji i novčane kazne kojima će se kazniti za prekršaj investitor, odnosno zastupnik investitora, sa svojstvom pravnog lica i kao fizičko lice, poslodavac sa svojstvom pravnog lica i koji je privatni preduzetnik, direktor odnosno drugo odgovorno lice kod pravnog lica, koordinator za izradu projekta, koordinator za izvođenje radova i drugo lice koje učestvuje u radu na gradilištu, ukoliko obavljaju poslove suprotno odredbama ove uredbe. Visina novčanih kazni kreće se u rasponu od 800.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice, 40.000 do 50.000 dinara za direktora odnosno drugo odgovorno lice kod pravnog lica, 40.000 do 50.000 dinara za koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova i drugo lice koje učestvuje u radu na gradilištu.

Uredbom se između ostalog sankcioniše:
– određivanje jednog ili više koordinatora za izradu projekta i jednog ili više koordinatora za izvođenje radova, kada na gradilištu radove izvodi ili je predviđeno da će radove izvoditi dva ili više izvođača radova;
– obezbeđivanje izrade Plana preventivnih mera;
– dostavljanje Prijave gradilišta nadležnoj inspekciji rada najkasnije 15 dana pre početka rada gradilišta i postavljanje kopije Prijave gradilišta na vidno mesto na gradilištu;
– ažuriranje Prijave gradilišta u slučaju promena koje utiču na rok završetka radova, u slučaju uvođenja novog poslodavca ili drugog lica ili privremene obustave radova na gradilištu, i dostavljanje ažurirane prijave gradilišta nadležnoj inspekciji rada najkasnije u roku od 15 dana od dana ažuriranja;
– obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova i dr.

  • Prelazne i završne odredbe (čl. 26. do 27.)

Uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, dok odredbe koje se odnose na obaveze određivanja koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, obavljanje poslova od strane koordinatora i izrada Plana preventivnih mera, stupaju na snagu 01. januara 2011. godine. Razlog za odlaganje stupanja na snagu navedenih odredaba proističe iz činjenice da je neophodno izvršiti pripremu i organizovati polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izvođenje radova. Ovaj vremenski period je potreban kako bi investitori i poslodavci odredili koordinatore u skladu sa odredbama ove uredbe.

Ukoliko nisu u suprotnosti sa merama iz Pregleda mera za bezbedan i zdrav rad na privremenim i pokretnim gradilištima i danje se primenjuju posebne mere i normativi zaštite na radu na gradilištima koji su propisani Pravilnikom o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (,,Službeni glasnik RS”, broj 53/97).

  •  PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE UREDBE

Nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.

U 2009. godini neće biti potrebno obazbeđivati posebna sredstva u budžetu Republike Srbije za namenu pripreme i polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova koordinatora za izradu projekta i koordinatora za izvođenje radova, iz razloga što će se rad članova komisije za polaganje stručnog ispita nadoknaditi iz troškova polaganja stručnog ispita koji će propisati ministar nadležan za rad i koji će biti prihod Budžeta Republike Srbije.
Sredstva uplaćena na ime troškova polaganja stručnog ispita biće prihod Budžeta Republike Srbije.

0 POST COMMENT
Rate this article
Rate this post

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *